Јао Ниниви
1Јао граду крволочном!
Пун је обмане,
пун је отимачине,
у њему плена нема да нема.
2Фијуче бич
и тутње точкови,
коњи су у галопу,
а бојна кола поскакују.
3Коњаници јуре
док мач сева
и копље блешти.
Ено мноштва покланих,
нема мере тежини лешева,
побијенима нема броја
и људи се о мртве саплићу.
4А то је због многих блудништава блуднице,
заносне и веште у врачању,
која продаје народе својим блудничењем
и племена својим врачањима.
5„Ево ме против тебе – говори Господ над војскама –
да ти преко лица задигнем скутове,
да народима покажем твоју голотињу
и царствима твоју срамоту.
6Гадости ћу бацити на вас,
презрећу вас
и учинити призором у који се зури.
7Побећи ће од тебе сви који те буду гледали.
Рећи ће: ’Опустошена је Нинива!
Ко ће да је пожали?’
Где да ти нађем утешитеље?“
8Зар си ти боља од Но-Амона
што пребива на водама Нила,
окружен водама,
коме је море било бедем
и коме су море зидине биле.
9Куш му је био снага, Египат коме краја није било,
а Фути и Лувимани су му помагали.
10Ипак је отишла у изгнанство, у ропство.
А и децу су јој смрскали
по угловима свих улица.
За њихове су племиће бацали жреб,
великаше су им оковали ланцима.
11И још ћеш бити пијана и сакривена,
тражићеш заклон пред непријатељем.
12Сва утврђења твоја су смокве
са првим зрелим плодовима који,
протресу ли се,
падају у уста оног ко би да их једе.
13Ево, твој је народ
попут жена усред тебе.
Врата твоје земље ће се широм отворити непријатељима твојим.
Твоје ће решетке ватра да прогута.
14Нахватај себи воде за опсаду!
Ојачај своја утврђења!
Иди, гацај у глини,
прави цигле у калупима.
15Тамо ће те ватра прогутати,
мач ће те сасећи,
прождраће те као скакавац.
Намножи се попут скакаваца!
Намножи се попут гусеница!
16Умножила си своје трговце
да их је више од звезда на небу,
а они су скакавци што су се излегли
и одлетели.
17Твоји стражари су као гусенице,
твоје војсковође као рој скакаваца
што се роје на зидинама по хладном дану.
А када сунце гране, они одлете
и не зна се место на коме су?
18Поспани су твоји пастири, о, царе асирски!
Дворани твоји дремају,
твој је народ раштркан по горама
и нема ко да их окупи.
19Страдању твоме нема лека.
Опака је твоја рана.
Сви који чују вест о теби
пљескају длановима над тобом,
јер кога није захватила
твоја истрајна злоба?
Descripción del fin de Nínive
1¡Ay de la ciudad sedienta de sangre,
repleta de mentira,
llena de rapiña,
aferrada a la presa!
2¡Se oye el chasquido de los látigos,
el estrépito de las ruedas,
el galopar de los caballos,
el chirrido de los carros,
3la carga de la caballería,
el fulgor de las espadas,
el centellear de las lanzas!
¡Son muchos los muertos,
los cuerpos amontonados,
los cadáveres por doquier
con los que todos tropiezan!
4Todo por el deseo desenfrenado de una prostituta seductora,
maestra en hechicerías.
Esclavizó naciones con su prostitución,
y pueblos, con su brujería.
5«¡Aquí estoy contra ti!»,
afirma el Señor de los Ejércitos.
«Te levantaré la falda hasta la cara
para que las naciones vean tu desnudez
y los reinos descubran tus vergüenzas.
6Arrojaré sobre ti inmundicias,
te trataré con desprecio
y haré de ti un espectáculo.
7Todos los que te vean huirán de ti
y dirán: “¡Nínive ha sido devastada!
¿Quién hará duelo por ella?”.
¿Dónde hallaré quien la consuele?».
Destrucción total de Nínive
8¿Acaso eres mejor que Tebas,3:8 Tebas. Lit. No Amón.
ciudad rodeada de aguas,
asentada junto a las corrientes del Nilo,
que tiene al mar por terraplén
y a las aguas por muralla?
9Cus y Egipto eran su fuerza ilimitada,
Fut y Libia eran sus aliados.
10Con todo, Tebas marchó al exilio;
fue llevada al cautiverio.
A sus hijos los estrellaron
contra las esquinas de las calles.
Sobre sus nobles echaron suertes
y encadenaron a su gente ilustre.
11También tú, Nínive, te embriagarás
y se embotarán tus sentidos.
También tú, por causa del enemigo,
tendrás que buscar refugio.
12Todas tus fortalezas son higueras
cargadas de brevas maduras:
si las sacuden,
caen en la boca del que se las come.
13Mira, al enfrentarse al enemigo
tus tropas se portan como cobardes.
Las puertas de tu país
quedarán abiertas de par en par,
porque el fuego consumirá tus cerrojos.
Defensa inútil
14¡Abastécete de agua para el asedio,
refuerza tus fortificaciones!
¡Métete al barro, pisa la mezcla
y repara los ladrillos!
15Porque allí mismo te consumirá el fuego
y te exterminará la espada.
¡Como langosta pequeña te devorará!
¡Multiplícate como larva,
reprodúcete como langosta!
16Aumentaste tus mercaderes
más que las estrellas de los cielos,
pero como langostas pequeñas
devoran la tierra y se van volando.
17Tus guardianes son como langostas
y tus oficiales, como enjambres de langostas
que en días fríos se posan sobre los muros,
pero que al salir el sol desaparecen,
y nadie sabe dónde hallarlos.
18Rey de Asiria,
tus pastores duermen
y tus nobles descansan.
Tu pueblo anda disperso por los montes
y no hay quien lo reúna.
19Tu herida no tiene remedio;
tu llaga es incurable.
Todos los que sepan lo que te ha pasado
aplaudirán por tu desgracia.
Pues ¿quién no fue víctima
de tu constante maldad?
