Нинива ће пасти
1Пред тебе је стао онај што те расејава!
Чувај утврђење,
пази на пут,
учврсти бедра,
окрепи сасвим своју снагу!
2Јер, Господ ће да обнови Јаковљев понос
као славу Израиља,
премда су их опустошили душмани
и посекли им лозе.
3Црвен је штит ратника његових,
јунаци су обучени у скерлет,
сијају метални окови бојних кола,
а у дану кад се спреми
и чемпреси се тресу.
4По улицама махнитају бојна кола,
вршљају по трговима,
изгледају као бакље,
галопирају као муње.
5Сетиће се својих војсковођа
који ће се спотицати на својим маршевима,
журити њеним зидинама
и већ спремној барикади.
6Уставе ће се отворити
и двор ће се подлокати.
7Тако је урађено:
разоткривена је и одведена.
Њене слушкиње запевају,
пијучу као голубице, у прса се туку.
8Као језеро је Нинива још од првих дана,
али они сада беже.
„Станите! Станите!“
Али нико се окренуо није.
9Отимајте сребро!
Отимајте злато!
Нема мере залихама
и обиљу сваке драгоцене ствари.
10Опустело, похарано и ојађено!
Топе се срца, клецају колена и бедра сва,
свима су смркнута лица.
11Где је лавља јазбина,
где брлог за лавиће?
Где су ишли лав, лавица и младунче,
а да их нико плашио није?
12Лав је ловио довољно за младунце,
давио плен за своје лавице,
своју пећину пунио пленом
и свој брлог месом.
13„Ево ме против тебе
– говори Господ над војскама –
да твоја бојна кола претворим у дим.
Мач ће да поједе лавиће твоје
и твој ћу плен да истребим из земље.
Повик гласника твојих
више се неће чути.“
La destrucción de Nínive
1Nínive, un destructor avanza contra ti.
Monta guardia en la fortaleza;
vigila el camino;
renueva tus fuerzas;
refuerza tu poder.
2Porque el Señor restaura el esplendor de Jacob,
como el esplendor de Israel,
aunque los destructores lo han arrasado;
han arruinado sus viñas.
3Rojo es el escudo de sus valientes;
de escarlata se visten los guerreros.
El metal de sus carros brilla como fuego
mientras se alistan para la batalla
y los guerreros agitan sus lanzas.2:3 Según el texto hebreo; la LXX y la Siríaca dicen batalla y se inquietan los jinetes.
4Por las calles se precipitan los carros,
irrumpen con violencia por las plazas.
Su aspecto es como antorchas de fuego,
como relámpagos zigzagueantes.
Caída y saqueo de Nínive
5Nínive convoca a sus tropas escogidas,
que en su carrera se atropellan.
Corren a la muralla
para preparar la protección,
6pero se abren las compuertas de los ríos
y el palacio se derrumba.
7Está decidido:
la ciudad2:7 ciudad. Alt. reina. está desnuda y es llevada al exilio.
Gimen sus criadas como palomas
y se golpean el pecho.
8Nínive es como un estanque roto
cuyas aguas se derraman.
«¡Deténganse! ¡Deténganse!», les gritan,
pero nadie vuelve atrás.
9¡Saqueen la plata!
¡Saqueen el oro!
El tesoro es inagotable,
y abundan las riquezas y los objetos preciosos.
10¡Destrucción, ruina, devastación!
Desfallecen los corazones,
tiemblan las rodillas,
se estremecen los cuerpos,
palidecen los rostros.
La bestia salvaje morirá
11¿Qué fue de la guarida de los leones
y de la cueva donde alimentaban a los leoncillos,
donde el león, la leona y sus cachorros
se guarecían sin que nadie los perturbara?
12¿Qué fue del león,
que despedazaba para sus crías
y estrangulaba para sus leonas,
que llenaba de presas su caverna
y de carne su guarida?
13«Pero ahora yo vengo contra ti»,
afirma el Señor de los Ejércitos.
«Convertiré en humo tus carros de guerra
y mataré a filo de espada a tus leoncillos.
Pondré fin en el país a tus rapiñas
y no volverá a oírse la voz de tus mensajeros».
