Псалам пророка Исаије
1Гле, није рука Господња окраћала да не спасава,
нити је ухо његово оглухнуло да не чује;
2него ваше кривице јесу преграда
између вас и Бога вашега,
и греси ваши заклањају лице његово од вас
да вас не чује.
3Јер шаке су ваше крвљу загађене,
и прсти су ваши у злочину,
усне ваше говоре превару,
језик ваш мрмља подлост.
4На праведност нико не позива,
нити ико по истини суди;
уздају се у ништавило, и говоре речи испразне;
муку зачињу, неваљалство рађају.
5Јаја гујина легу
и мрежу паукову плету;
од њихових ко поједе јаја, тај умире;
а ако га разбије, гуја се излегне.
6Њихово плетење није за одевање,
њихове израђевине нису за покривање.
Њихове израђевине дело су преступничко
и шакама својим чине насиље
7Њихове ноге у зло трче
и хитре су да проливају невину крв.
Мисли њихове мисли су преступничке,
пустош је и пропаст на друмовима њиховим.
8Пут ка миру они не познају,
на стазама њиховим праведности нема.
Изопачили су своје угажене путеве,
ко по таквом путује, мир не упознаје.
9Зато се право од нас удаљило,
и праведност до нас не допире.
Надали смо се светлости, а гле, тама;
сјајном сјају, а ходамо по мраку дубоком;
10по зиду пипамо као слепи,
и тапкамо као да смо без очију;
у подне се спотичемо као да смо у сумраку;
у обиљу смо као да смо мртви;
11сви ми мумламо као да смо медведи
и гукањем гучемо као да смо голубови.
Очекујемо суд, а њега нема,
спасење – удаљило се од нас.
12Јер много је наших побуна пред тобом,
и греси наши сведоче против нас.
Заиста, ми увиђамо побуне своје
и упознали смо кривицу своју.
13Побунили смо се и Господа се одрекли,
одметнули се од Бога нашега;
говорили смо речи подле и отпадничке,
измишљотине и одвајање, из срца речи лажљиве.
14И тако је право потиснуто,
и правда је далеко одгурнута,
јер истина је јавно посрнула,
и честитост проћи не може.
15Истина бива черупана,
и ко се зла клони, бива оробљен.
А Господ види и то је зло пред њим
јер правице нема.
16И види: нема човека.
И запањи се што заступника нема.
Онда се ослободи мишица његова,
и би му потпора праведност његова.
17Праведност је навукао као оклоп,
и на глави му је спасење као кацига,
а одећу осветничку је навукао као одору,
и ревношћу се огрнуо као плаштом.
18Према оном што су заслужили
њих ће намирити;
према оном што су заслужили,
зато што су насртали, зато што су мрзели,
њих ће намирити,
према оном што су жудели,
што су заслужили.
19И видеће са запада име Господње,
и са истока сунчевога славу његову,
јер ће доћи као бујица,
Дух Господњи њу ће подстицати.
20„А Откупитељ ће доћи Сиону
и онима који се у Јакову одврате од преступа
– говори Господ.
Запис о Духу и речи
21Ево, ово је мој савез с њима, говори Господ: Дух мој, који је на теби, и речи моје, што сам ти их у уста ставио, неће отићи од уста твојих, ни од уста потомства твојега, ни од уста потомака потомства твојега – говори Господ – како сада тако и довека.
Sin, Confession and Redemption
1Surely the arm of the Lord is not too short to save,
nor his ear too dull to hear.
2But your iniquities have separated
you from your God;
your sins have hidden his face from you,
so that he will not hear.
3For your hands are stained with blood,
your fingers with guilt.
Your lips have spoken falsely,
and your tongue mutters wicked things.
4No one calls for justice;
no one pleads a case with integrity.
They rely on empty arguments, they utter lies;
they conceive trouble and give birth to evil.
5They hatch the eggs of vipers
and spin a spider’s web.
Whoever eats their eggs will die,
and when one is broken, an adder is hatched.
6Their cobwebs are useless for clothing;
they cannot cover themselves with what they make.
Their deeds are evil deeds,
and acts of violence are in their hands.
7Their feet rush into sin;
they are swift to shed innocent blood.
They pursue evil schemes;
acts of violence mark their ways.
8The way of peace they do not know;
there is no justice in their paths.
They have turned them into crooked roads;
no one who walks along them will know peace.
9So justice is far from us,
and righteousness does not reach us.
We look for light, but all is darkness;
for brightness, but we walk in deep shadows.
10Like the blind we grope along the wall,
feeling our way like people without eyes.
At midday we stumble as if it were twilight;
among the strong, we are like the dead.
11We all growl like bears;
we moan mournfully like doves.
We look for justice, but find none;
for deliverance, but it is far away.
12For our offenses are many in your sight,
and our sins testify against us.
Our offenses are ever with us,
and we acknowledge our iniquities:
13rebellion and treachery against the Lord,
turning our backs on our God,
inciting revolt and oppression,
uttering lies our hearts have conceived.
14So justice is driven back,
and righteousness stands at a distance;
truth has stumbled in the streets,
honesty cannot enter.
15Truth is nowhere to be found,
and whoever shuns evil becomes a prey.
The Lord looked and was displeased
that there was no justice.
16He saw that there was no one,
he was appalled that there was no one to intervene;
so his own arm achieved salvation for him,
and his own righteousness sustained him.
17He put on righteousness as his breastplate,
and the helmet of salvation on his head;
he put on the garments of vengeance
and wrapped himself in zeal as in a cloak.
18According to what they have done,
so will he repay
wrath to his enemies
and retribution to his foes;
he will repay the islands their due.
19From the west, people will fear the name of the Lord,
and from the rising of the sun, they will revere his glory.
For he will come like a pent-up flood
that the breath of the Lord drives along.59:19 Or When enemies come in like a flood, / the Spirit of the Lord will put them to flight
20“The Redeemer will come to Zion,
to those in Jacob who repent of their sins,”
declares the Lord.
21“As for me, this is my covenant with them,” says the Lord. “My Spirit, who is on you, will not depart from you, and my words that I have put in your mouth will always be on your lips, on the lips of your children and on the lips of their descendants—from this time on and forever,” says the Lord.
