Псалам пророка Исаије
1Гле, није рука Господња окраћала да не спасава,
нити је ухо његово оглухнуло да не чује;
2него ваше кривице јесу преграда
између вас и Бога вашега,
и греси ваши заклањају лице његово од вас
да вас не чује.
3Јер шаке су ваше крвљу загађене,
и прсти су ваши у злочину,
усне ваше говоре превару,
језик ваш мрмља подлост.
4На праведност нико не позива,
нити ико по истини суди;
уздају се у ништавило, и говоре речи испразне;
муку зачињу, неваљалство рађају.
5Јаја гујина легу
и мрежу паукову плету;
од њихових ко поједе јаја, тај умире;
а ако га разбије, гуја се излегне.
6Њихово плетење није за одевање,
њихове израђевине нису за покривање.
Њихове израђевине дело су преступничко
и шакама својим чине насиље
7Њихове ноге у зло трче
и хитре су да проливају невину крв.
Мисли њихове мисли су преступничке,
пустош је и пропаст на друмовима њиховим.
8Пут ка миру они не познају,
на стазама њиховим праведности нема.
Изопачили су своје угажене путеве,
ко по таквом путује, мир не упознаје.
9Зато се право од нас удаљило,
и праведност до нас не допире.
Надали смо се светлости, а гле, тама;
сјајном сјају, а ходамо по мраку дубоком;
10по зиду пипамо као слепи,
и тапкамо као да смо без очију;
у подне се спотичемо као да смо у сумраку;
у обиљу смо као да смо мртви;
11сви ми мумламо као да смо медведи
и гукањем гучемо као да смо голубови.
Очекујемо суд, а њега нема,
спасење – удаљило се од нас.
12Јер много је наших побуна пред тобом,
и греси наши сведоче против нас.
Заиста, ми увиђамо побуне своје
и упознали смо кривицу своју.
13Побунили смо се и Господа се одрекли,
одметнули се од Бога нашега;
говорили смо речи подле и отпадничке,
измишљотине и одвајање, из срца речи лажљиве.
14И тако је право потиснуто,
и правда је далеко одгурнута,
јер истина је јавно посрнула,
и честитост проћи не може.
15Истина бива черупана,
и ко се зла клони, бива оробљен.
А Господ види и то је зло пред њим
јер правице нема.
16И види: нема човека.
И запањи се што заступника нема.
Онда се ослободи мишица његова,
и би му потпора праведност његова.
17Праведност је навукао као оклоп,
и на глави му је спасење као кацига,
а одећу осветничку је навукао као одору,
и ревношћу се огрнуо као плаштом.
18Према оном што су заслужили
њих ће намирити;
према оном што су заслужили,
зато што су насртали, зато што су мрзели,
њих ће намирити,
према оном што су жудели,
што су заслужили.
19И видеће са запада име Господње,
и са истока сунчевога славу његову,
јер ће доћи као бујица,
Дух Господњи њу ће подстицати.
20„А Откупитељ ће доћи Сиону
и онима који се у Јакову одврате од преступа
– говори Господ.
Запис о Духу и речи
21Ево, ово је мој савез с њима, говори Господ: Дух мој, који је на теби, и речи моје, што сам ти их у уста ставио, неће отићи од уста твојих, ни од уста потомства твојега, ни од уста потомака потомства твојега – говори Господ – како сада тако и довека.
