О слузи Господњем, Песма друга
1Чујте мене, острва!
Послушајте ме, народи далеки!
Господ ме је позвао чим сам се родио,
моје име је споменуо од утробе материне,
2и начинио је уста моја као оштар мач,
сеном своје руке он ме је заклонио,
у глатку ме стрелу претворио,
у тоболцу своме он ме је сакрио.
3Рекао ми је: ’Израиљу, ти си мој слуга,
у ком ћу постати поносан.’
4А ја сам рекао: ’Узалуд сам се мучио за опустошеност,
и испразно упињао снагу своју.
Ипак, правда је моја код Господа,
и учинак мој код Бога мојега.’
5И сад говори Господ
који ме је пре рођења слугом својим начинио,
да му Јакова повратим
и да му се Израиљ сабере.
И прославићу се у очима Господњим,
и Бог мој ће бити снага моја.
6И рече:
’Неважно је да ми будеш слуга,
да подигнем племе Јаковљево,
и да вратиш остатке Израиљеве,
него ћу те одредити да будеш светлост пуцима,
да будеш спасење моје до краја земље.’“
Песма о славном повратку
7Говори Господ,
Откупитељ Израиљев, Светитељ његов,
оном коме презиру душу,
на кога се гади пук, слузи насилницима:
„Видеће цареви и устаће главари,
и клањаће ти се
због Господа који је веран,
Светитеља Израиљева који те је изабрао.“
Обнова Израиља
8Говори Господ:
„У време повољно сам те услишио,
и у дан спасења сам ти помогао,
и саздао сам те и поставио те
за савез с народом,
за подизање земље,
за убаштињење разорених баштина,
9за реч утамниченима: ’Изађите!’,
и онима који су у тами: ’Покажите се!’
На путевима ће се напасати,
и по свим висоравнима биће паша њихова.
10Неће бити ни гладни ни жедни,
и неће их мучити ни суша ни сунце,
јер ће их водити онај који им се смиловао,
и довешће их на изворе водене.
11И претвориће све горе моје у пут,
и уздићи ће моје друмове.
12Ево, неки долазе из далека,
и, гле, неки са севера и са запада,
а неки из земље Синим.“
13Кличите, небеса,
и весели се, земљо!
Подвикујте, планине, раздрагано!
Зато што Господ теши народ свој,
и смиловаће се на невољнике своје.
14А Сион рече: „Напустио ме Господ“
и „Господар ме је заборавио.“
15„Може ли жена заборавити своје одојче,
да се не смилује на сина утробе своје?
Ако би нека и заборавила,
ја пак тебе заборавити нећу.
16Ево, на оба длана сам те урезао,
зидови твоји преда мном су свагда.
17Градитељи твоји журе,
рушитељи твоји и пустошници твоји од тебе одлазе.
18Осврни се и погледај око себе,
сви се они сабирају, к теби долазе.
Живота ми мога – говори Господ –
свима ћеш се њима као хаљином оденути,
и као невеста њима украсити.
19Рушевине своје и развалине своје,
и земљу похарану своју
сад подешаваш за становање,
и зато ће се удаљити који те затиру.
20Поново ће ти говорити на уши
синови којих си била лишена:
’Тесно ми је место;
помери се и настанићу се.’
21И говорићеш у срцу своме:
’Ко ми је ово родио?
А ја сам била без деце и плода,
прогнана и одбачена,
а ове, ко је одгајио?
Ето, ја сам остала сама;
ови, откуда су они?’“
22Говори Господар Господ:
„Ево, руком својом машем пуцима
и заставу своју подижем народима.
Па ћу вратити синове твоје на груди,
и донећу ћерке на плећима.
23И цареви ће о теби бринути,
и кнегиње њихове биће твоје дојкиње.
Клањаће ти се до земље
и прашину с ногу твојих лизаће.
И знаћеш да сам ја Господ.
Неће се постидети који се уздају у мене.“
24Може ли се јунаку плен запленити,
или да заробљеник побегне од ужасника?
25Ипак, говори Господ:
„Јунаку ће бити заплењен заробљеник
и плен ће побећи од ужасника,
а са онима који се с тобом споре
спорићу се ја, и твоје синове избавићу ја.
26А тлачитеље твоје натераћу да једу месо своје,
и као младим вином опијаће се крвљу својом.
И знаће тело свако
да сам ја, Господ, Спаситељ твој,
и да је Силни Јаковљев Откупитељ твој.“
Спасение через Слугу Господа49:0 Это вторая из песен о Слуге Господа (см. также 42:1-9; 50:4-11; 52:13–53:12). См. сноску на 42:1-9.
1– Слушайте Меня, острова;
внимайте, дальние народы!
Господь призвал Меня, прежде чем Я родился;
Он дал Мне имя, когда Я был во чреве матери.
2Он сделал уста Мои, как острый меч;
в тени руки Своей Он укрыл Меня;
Он сделал Меня заостренной стрелой
и убрал Меня в Свой колчан.
3Он сказал Мне: «Ты – Мой Слуга,
Израиль, в Тебе Я прославлюсь».
4Но Я сказал: «Я трудился напрасно;
Я зря, впустую растратил силы.
И все-таки Господь оправдает Меня,
и награда Моя – у Моего Бога».
5И теперь говорит Господь,
Тот, Кто во чреве Меня сотворил,
чтобы Я был Его Слугой,
чтобы вернуть к Нему Иакова
и собрать к Нему Израиль,
ведь Я славен в глазах Господних,
и Бог стал Моей силой.
6Он говорит:
«Слишком мало для Тебя
быть Моим Слугой,
восстановить роды Иакова
и возвратить уцелевших Израиля.
Я сделаю Тебя светом для язычников,
чтобы спасение Мое достигло концов земли».
7Так говорит Господь,
Искупитель Израиля и Святой его,
глубоко презираемому, отвратительному для народа,
Слуге властелинов:
– Цари увидят Тебя и встанут,
вожди увидят Тебя и поклонятся,
ради Господа, Который верен,
ради Святого Израиля, Который Тебя избрал.
8Так говорит Господь:
– В благоприятное время Я отвечу Тебе,
и в день спасения Я помогу Тебе;
Я буду хранить Тебя
и сделаю Моим заветом с народом,
чтобы восстановить страну
и раздать новым владельцам ее разоренные уделы;
9чтобы сказать пленникам: «Выходите!» –
и тем, кто во тьме: «Вы свободны!»
Они будут пастись возле дорог
и находить пастбища на голых холмах.
10Они не будут ни голодать, ни жаждать;
не поразят их ни зной пустыни, ни солнце.
Имеющий милость к ним будет вести их
и приведет к источникам вод.
11Я превращу все горы Мои в дороги,
и пути Мои будут подняты.
12Вот, идут они издалека –
кто с севера, кто с запада,
кто из земли Асуан49:12 Так в одной из древних рукописей еврейского текста; в нормативном еврейском тексте: «Синим»..
13Кричите от радости, небеса,
ликуй, земля,
запевайте песню, о горы!
Ведь Господь утешает Свой народ
и Своих страдальцев помилует.
Возрождение Израиля
14Но Сион сказал:
– Господь оставил меня,
Владыка обо мне забыл.
15– Может ли мать забыть ребенка, что у ее груди,
и не пожалеть ребенка, которого она родила?
Но даже если она забудет,
Я тебя не забуду!
16Вот, Я начертал тебя
на ладонях Своих;
стены твои всегда предо Мною.
17Твои сыновья придут быстро,
а те, кто тебя разрушал и разорял, удалятся.
18Подними глаза и посмотри вокруг:
все твои сыновья собрались и пришли к тебе.
Верно, как и то, что Я живу, –
возвещает Господь, –
ты оденешься всеми ими,
словно убранствами;
наденешь их, как невеста.
19Пусть ты разрушена и опустошена,
и земля твоя разорена,
но теперь ты станешь слишком тесна для твоих обитателей,
и пожиравшие тебя удалятся.
20Ты еще услышишь, как скажут дети,
родившиеся у тебя после потери прежних:
«Это место для нас слишком тесно;
дай нам больше земли, чтобы жить».
21Тогда ты скажешь в сердце своем:
«Кто родил мне их?
Я потеряла детей и была бесплодна;
я находилась в плену и была отвержена.
Кто их вырастил?
Я осталась совсем одна,
но они – откуда они?»
22Так говорит Владыка Господь:
– Вот, Я рукою дам знак народам
и подниму Свое знамя племенам.
Они принесут твоих сыновей на руках
и твоих дочерей – на своих плечах.
23Цари будут воспитателями твоих детей,
а царицы их кормилицами.
Они будут кланяться перед тобой лицом до земли,
будут пыль лизать у твоих ног.
Тогда ты узнаешь, что Я – Господь,
и те, кто надеется на Меня, не будут разочарованы.
24Можно ли отнять добычу у сильных
или отбить пленников у жестокого?49:24 Так в одной из древних рукописей еврейского текста и в некоторых древних переводах; в нормативном еврейском тексте: «у праведника».
25Но так говорит Господь:
– Да, добыча сильных будет отнята,
и пленники жестокого будут отбиты;
Я буду состязаться с теми,
кто состязается с тобой,
и детей твоих Я спасу.
26Я заставлю твоих притеснителей
есть свою плоть,
они опьянеют от собственной крови,
как от вина.
И узнают все люди,
что Я, Господь, – твой Спаситель,
твой Искупитель, Могучий Иакова.
