Господ – господар будућности
1„Слушај ово, доме Јаковљев,
који се називате именом Израиљевим
и који сте изашли из вода Јудиних,
који се заклињете именом Господњим,
спомињете Бога Израиљева
не у истини и не у праведности.
2Јер по Светом Граду ви се називате
и на Бога Израиљева ви се ослањате,
његово је име: Господ над војскама.
3Од почетка, од давнина обавештавам,
из мојих уста је изашло
и објавићу што се чини изненада,
и то се збило.
4Иако сам знао да си тврдокоран,
и да је врат твој жила гвоздена,
и да је чело твоје бронза;
5ипак сам ти већ онда најавио,
обавестио те пре него се збуде;
да не рекнеш:
’Мој кип то учини,
и мој лик резани и мој лик ливени то заповедише.’
6Чуо си, погледај све то.
Зар нећете објављивати?
И ново ћеш од сада слушати од мене,
тајанствено, што знао ниси.
7Сада је створено,
а није од раније и пре овог дана,
што ни чуо ниси; да не рекнеш:
’Гле, то сам већ знао.’
8Нити си чуо, нити си знао,
нити се уши твоје од пре отворише.
Та, знао сам да ћеш изневерити
и да су те назвали отпадником чим си се родио.
9Због имена својега спутавам гнев свој,
и због части своје уздржавам се према теби,
иначе бих те истребио.
10Ево, претопићу те, али не као сребро;
прочишћавам те у топионици невољничкој.
11Због себе, због себе ћу учинити.
Зар да се богохули?
И славу своју другом дати нећу.“
Господ благовести свог миљеника
12„Чуј мене, Јакове,
и Израиљу, кога сам позвао:
Ја јесам,
ја сам Први, ја сам и Последњи.
13Рука је моја и земљу утемељила,
а десница моја небеса је распрострла,
кад ја њих позовем,
скупа ће се постројити.
14Скупите се сви и послушајте:
Ко је од њих то најавио?
Онај кога Господ воли
вољу његову ће учинити над Вавилоном
и над потомством његовим, Халдејцима.
15Ја, ја сам рекао,
њега сам позвао,
њега водио,
и његов пут унапредио.
16Приступите ми и послушајте ово:
Нисам вам од почетка у тајности говорио,
и био сам тамо кад се то догађало.
А сад ме шаље Господар Господ
и Дух његов.“
Шта ће бити са Израиљем?
17Говори Господ, Откупитељ твој,
Светитељ Израиљев:
„Ја, Господ Бог твој,
учим те на добробит,
упућујем те којим ћеш путем ићи.
18О, да си се покорио мојим заповестима,
мир би твој био као река,
и праведност твоја као таласи морски.
19Потомства би твојег било као песка,
а порода твога као његових зрнаца.
Не би се затрло и не би се избрисало
име његово пред лицем мојим.“
Песма о изласку из Вавилона
20Изађите из Вавилона!
Бежите из Халдеје!
Гласом ускликталим благословите;
ово објављујте;
то разгласите до краја земље.
Говорите: „Откупио је Господ свог слугу Јакова!“
21И нису били жедни док су ишли пустошима,
воду им је из стене наточио,
и стену је расцепио
и вода је потекла.
22„Нема мира!
– говори Господ опакима.
1Hear ye this, O house of Jacob, which are called by the name of Israel, and are come forth out of the waters of Judah, which swear by the name of the LORD, and make mention of the God of Israel, but not in truth, nor in righteousness. 2For they call themselves of the holy city, and stay themselves upon the God of Israel; The LORD of hosts is his name. 3I have declared the former things from the beginning; and they went forth out of my mouth, and I shewed them; I did them suddenly, and they came to pass. 4Because I knew that thou art obstinate, and thy neck is an iron sinew, and thy brow brass;48.4 obstinate: Heb. hard 5I have even from the beginning declared it to thee; before it came to pass I shewed it thee: lest thou shouldest say, Mine idol hath done them, and my graven image, and my molten image, hath commanded them. 6Thou hast heard, see all this; and will not ye declare it? I have shewed thee new things from this time, even hidden things, and thou didst not know them. 7They are created now, and not from the beginning; even before the day when thou heardest them not; lest thou shouldest say, Behold, I knew them. 8Yea, thou heardest not; yea, thou knewest not; yea, from that time that thine ear was not opened: for I knew that thou wouldest deal very treacherously, and wast called a transgressor from the womb.
9¶ For my name’s sake will I defer mine anger, and for my praise will I refrain for thee, that I cut thee not off. 10Behold, I have refined thee, but not with silver; I have chosen thee in the furnace of affliction.48.10 with…: or, for silver 11For mine own sake, even for mine own sake, will I do it: for how should my name be polluted? and I will not give my glory unto another.
12¶ Hearken unto me, O Jacob and Israel, my called; I am he; I am the first, I also am the last. 13Mine hand also hath laid the foundation of the earth, and my right hand hath spanned the heavens: when I call unto them, they stand up together.48.13 my…: or, the palm of my right hand hath spread out 14All ye, assemble yourselves, and hear; which among them hath declared these things? The LORD hath loved him: he will do his pleasure on Babylon, and his arm shall be on the Chaldeans. 15I, even I, have spoken; yea, I have called him: I have brought him, and he shall make his way prosperous.
16¶ Come ye near unto me, hear ye this; I have not spoken in secret from the beginning; from the time that it was, there am I: and now the Lord GOD, and his Spirit, hath sent me. 17Thus saith the LORD, thy Redeemer, the Holy One of Israel; I am the LORD thy God which teacheth thee to profit, which leadeth thee by the way that thou shouldest go. 18O that thou hadst hearkened to my commandments! then had thy peace been as a river, and thy righteousness as the waves of the sea: 19Thy seed also had been as the sand, and the offspring of thy bowels like the gravel thereof; his name should not have been cut off nor destroyed from before me.
20¶ Go ye forth of Babylon, flee ye from the Chaldeans, with a voice of singing declare ye, tell this, utter it even to the end of the earth; say ye, The LORD hath redeemed his servant Jacob. 21And they thirsted not when he led them through the deserts: he caused the waters to flow out of the rock for them: he clave the rock also, and the waters gushed out. 22There is no peace, saith the LORD, unto the wicked.
