Пророштво о Киру
1Говори Господ о помазанику свом,
Киру, ког прихватих за десницу
да пред њим оборим народе
и цареве лишим њиховог угледа:
„Пред њим двострука врата отварам,
и неће вратнице пред њим затворене бити.
2Ја ћу марширати пред тобом
да поравнам неравнине,
да разломим врата бронзана,
и покршим преворнице гвоздене.
3Дајем ти блага из мрачних одаја
и богатства из скровишта,
да схватиш да сам ја Господ,
који те зове по имену, Бог Израиљев.
4Ради слуге свога Јакова,
и изабраника Израиља,
и тебе позвах по имену,
наименовах те, иако ме ниси знао.
5Ја сам Господ и другога нема,
осим мене другог Бога нема.
Иако мене не познајеш,
ја сам те наоружао.
6Нека се зна од истока и од запада
да је ништавило све што је мимо мене.
Бог обећава спасење
Ја сам Господ и другога нема:
7ја творим светлост и стварам таму,
чиним мир и несрећу стварам;
ја, Господ, све то чиним.
8Росите, небеса, одозго,
и праведност, облаци, нека из вас пада.
Нека се отвори земља
и спасење нека буде плод,
те заједно проклија праведност;
ја, Господ, то сам створио.
Господ је свесилан
9Тешко оном ко расправља са Саздатељем својим,
а грне је међу грнчаријом!
Каже ли глина грнчару:
’Шта радиш?’
или дело његово:
’Он нема обе руке’?
10Тешко оном који оцу каже:
’Зашто си родио?’
или жени:
’Зашто си на свет донела?’“
11Говори Господ,
Израиљев Светитељ и његов Саздатељ:
„Зар је ваше да ме питате
о знацима над децом мојом,
и да ми заповедате над делом мојих руку?
12Ја сам земљу начинио
и човека на њој створио;
својим сам рукама небеса распростро
и свим војскама њиховим заповедам.
13Ја сам га подигао у праведности
и поравнао све путеве његове.
Он ће обновити мој град
и ослободити заробљене моје
без откупнине и без накнаде –
говори Господ над војскама.“
Обраћење туђинаца
14Говори Господ:
„Труд египатски и добитак кушки,
и Савајци, људи повисоки,
теби ће прећи и твоји ће бити,
за тобом ће ићи, у оковима претходити,
и теби ће се клањати,
и тебе молити:
’О, само код тебе је Божанство,
и осим Бога други не постоји.’“
15Заиста, ти си Божанство скривено,
Бог Израиљев, Спаситељ.
16Постидеће се и осрамотиће се сви,
заједно ће се повући покуњени они који праве кипове.
17Господ ће спасти Израиља
спасењем вечним,
нећете се постидети,
и до векова вечних нећете се осрамотити.
Господ указује на своја дела
18Та, говори Господ,
створитељ небеса
– он је Бог –
који је обликовао земљу
и изглед јој дао,
који је учврстио,
и није је створио да буде пустош,
него је уобличио да се на њој станује:
„Ја сам Господ и другог нема.
19Нисам говорио у тајности,
у закутку земље тамне.
Нисам рекао потомству Јаковљеву:
’Тражите ме у пустоши.’
Ја, Господ, говорим правду
и благовестим честитости.
Господ је Бог за све људе
20Саберите се и дођите,
заједно приступите, избеглице из других народа.
Незналице су који носе дрво идолско
и моле се божанству које не спасава.
21Објавите и предочите,
хајде, посаветујте се заједнички.
Ко је ово од давнина изјавио
и још тада предсказао?
Нисам ли ја, Господ?
Осим мене другог бога нема;
праведног Божанства и Спаситеља
осим мене нема.
22Обратите се мени и бићете спасени,
сви крајеви земљини,
јер ја сам Божанство и другог нема.
23Заклињем се самим собом:
из мојих уста излази реч праведна
и нећу је опозвати:
да ће се преда мном свако колено савити,
сваки језик мноме заклињати.
24’Само у Господу имам – вели –
праведност и снагу.’“
К њему ће доћи и стидеће се
сви који су беснели против њега.
25У Господу ће имати
праведност и прослављање
све потомство Израиљево.
1Así dice el Señor a Ciro, su ungido,
a quien tomó de la mano derecha
para someter a su dominio las naciones
y despojar de su armadura a los reyes,
para abrir a su paso las puertas
y dejar abiertas las entradas:
2«Marcharé al frente de ti,
y allanaré las montañas;45:2 las montañas (Qumrán y LXX); en TM, palabra de difícil traducción.
haré pedazos las puertas de bronce
y cortaré los cerrojos de hierro.
3Te daré los tesoros de las tinieblas,
y las riquezas guardadas en lugares secretos,
para que sepas que yo soy el Señor,
el Dios de Israel, que te llama por tu nombre.
4Por causa de Jacob mi siervo,
de Israel mi escogido,
te llamo por tu nombre
y te confiero un título de honor,
aunque tú no me conoces.
5Yo soy el Señor, y no hay otro;
fuera de mí no hay ningún Dios.
Aunque tú no me conoces,
te fortaleceré,
6para que sepan de oriente a occidente
que no hay ningún otro fuera de mí.
Yo soy el Señor, y no hay ningún otro.
7Yo formo la luz y creo las tinieblas,
traigo bienestar y creo calamidad;
Yo, el Señor, hago todas estas cosas.
8»¡Destilad, cielos, desde lo alto!
¡Nubes, haced llover justicia!
¡Que se abra la tierra de par en par!
¡Que brote la salvación!
¡Que crezca con ella la justicia!
Yo, el Señor, lo he creado».
9¡Ay del que contiende con su Hacedor!
¡Ay del que no es más que un tiesto
entre los tiestos de la tierra!
¿Acaso el barro le reclama al alfarero:
«¡Fíjate en lo que haces!
¡Tu vasija no tiene agarraderas!»?
10¡Ay del que le reprocha a su padre:
«¡Mira lo que has engendrado!»!
¡Ay del que le reclama a su madre:
«¡Mira lo que has dado a luz!»!
11Así dice el Señor,
el Santo de Israel, su artífice:
«¿Vais acaso a pedirme cuentas del futuro de mis hijos,
o a darme órdenes sobre la obra de mis manos?
12Yo hice la tierra,
y sobre ella formé a la humanidad.
Mis propias manos extendieron los cielos,
y di órdenes a sus constelaciones.
13Levantaré a Ciro en justicia;
allanaré todos sus caminos.
Él reconstruirá mi ciudad
y pondrá en libertad a mis cautivos,
pero no por precio ni soborno.
Lo digo yo, el Señor Todopoderoso».
14Así dice el Señor:
«Los productos de Egipto y la mercancía de Cus
pasarán a ser de tu propiedad;
los sabeos, hombres de elevada estatura,
marcharán detrás de ti con grilletes.
Se inclinarán en tu presencia,
y suplicantes te dirán:
“Hay un solo Dios, no hay ningún otro,
y ese Dios está contigo”».
15Tú, Dios y Salvador de Israel,
eres un Dios que se oculta.
16Todos los que hacen ídolos
serán avergonzados y humillados,
y juntos marcharán con su humillación.
17Pero Israel será salvado por el Señor
con salvación eterna;
y nunca más volverá a ser
avergonzado ni humillado.
18Porque así dice el Señor,
el que creó los cielos;
el Dios que formó la tierra,
que la hizo y la estableció;
que no la creó para dejarla vacía,
sino que la formó para ser habitada:
«Yo soy el Señor,
y no hay ningún otro.
19Desde ningún lugar de esta tierra tenebrosa
les he hablado en secreto.
Ni he dicho a los descendientes de Jacob:
“Buscadme en el vacío”.
Yo, el Señor, digo lo que es justo,
y declaro lo que es recto.
20»Reuníos, fugitivos de las naciones;
congregaos y venid.
Ignorantes son los que cargan ídolos de madera
y oran a dioses que no pueden salvar.
21Declarad y presentad vuestras pruebas,
deliberad juntos.
¿Quién predijo esto hace tiempo,
quién lo declaró desde tiempos antiguos?
¿Acaso no lo hice yo, el Señor?
Fuera de mí no hay otro Dios;
Dios justo y Salvador,
no hay ningún otro fuera de mí.
22»Volved a mí y sed salvos,
todos los confines de la tierra,
porque yo soy Dios, y no hay ningún otro.
23He jurado por mí mismo,
con integridad he pronunciado
una palabra irrevocable:
Ante mí se doblará toda rodilla,
y por mí jurará toda lengua.
24Ellos dirán de mí: “Solo en el Señor
están la justicia y el poder”».
Todos los que contra él se enfurecieron
ante él comparecerán
y quedarán avergonzados.
25Pero toda la descendencia de Israel
será vengada y exaltada en el Señor.
