Бог ће благословити Јевреје
1А сад послушај, Јакове, слуго мој,
и Израиљу, ког сам изабрао.
2Говори Господ
који те је начинио, и који те је од утробе саздао,
теби помаже:
Не бој се, Јакове, мој слуго,
Јешуруне, ког сам изабрао.
3Јер ћу воду излити на жедно тле,
и врела на сушну земљу.
Излићу Дух свој на потомство твоје,
и благослов на поколења твоја.
4И рашће као да су међу травом,
као врбе из текуће воде.
5Један ће рећи: ’Ја сам Господњи!’
други ће се звати именом Јаковљевим,
трећи ће себи на руци исписати: ’Господњи’,
и усвојиће име Израиљево.“
Нема Бога осим Господа
6Говори Господ,
Цар Израиљев и његов Откупитељ,
Господ над војскама:
„Ја сам Први и ја сам Последњи,
осим мене другог Бога нема.
7Ко је као ја? Нека устане и каже,
нека се јави и нек то објави,
и нек то разложи преда мном.
Откад поставих народ од вечности,
и ствари што ће доћи,
нека најави шта ће се збити.
8Не плашите се и не бојте се:
нисам ли вам одавно објавио и најавио?
И ви сте моји сведоци:
има ли Бога осим мене?
Не, нема Стене за коју ја знам.“
Против кипова и ликова
9Који праве кипове,
сви су они ништавила,
и драгоцености њихове не користе ничему.
Сведоци њихови не виде и не знају, те ће бити на срамоту.
10Ко прави бога и лије кип,
да од тога користи нема?
11Гле, осрамотиће се сви другови његови и уметници.
Нека се саберу сви: и они су дело људско.
Нека се поставе:
заједно ће се престравити и постидети.
12Обликује гвожђе алатком
и ради на жару угља,
чекићима га дотерује
и снажном га руком обрађује.
Не храни се и нема снаге,
воде не пије и исцрпљује се.
13Обликује дрво, узима меру,
писаљком га обележава,
обрађује га длетом, оцртава га шестаром,
и деље га по узору на људски лик,
као лепоту људску,
да буде постављен у дому.
14За себе је насекао кедре
и узео кипарисе и храст,
што је за себе неговао међу дрветима шумским,
засадио бор што је порастао на киши.
15И човеку је то као гориво;
узима од тога да се огреје;
па ложи и пече хлеб.
Међутим, од тога деље и бога
пред којим пада ничице
и прави кип и клања му се.
16Половином ложи ватру,
том половином пече месо на жару,
једе печење и бива сит,
те се греје и говори:
„Ах, грејем се и крај ватре уживам.“
17А од остатка прави бога, идола свога;
пада пред њим ничице
и клања му се и моли му се:
„Избави ме, јер ти си мој бог.“
18Не знају и не расуђују,
јер су им очи замазане па не виде;
и срца њихова па не разумеју.
19Такав не размишља и нема у њега знања
ни расуђивања да каже:
„Половином од овога ложио сам ватру,
па сам на жару испекао хлеб,
испржио сам месо и појео га.
А од остатка сам начинио гнусобу.
Зар да се клањам комаду дрвета?“
20Тај се стара за пепео.
Њега заводи преварно срце,
те не може да избави свој живот,
а неће да каже:
„Није ли обмана у мојој десници?“
Бог ће се смиловати
21„Сети се овога, Јакове,
и Израиљу, јер си слуга мој!
Ја сам те саздао и ти си слуга мој;
Израиљу, ја тебе да заборавим нећу!
22Као маглу растерао сам твоје преступе,
и грехе твоје као да су облак.
Мени се врати,
јер ја сам те откупио.“
Радосница
23Кличите, небеса, ово је дело Господње!
Орите се, дубине земљине!
Одјекујте радосно, планине,
и ви, шуме, са свим својим дрвећем!
Јер Господ је откупио Јакова,
и прославио се у Израиљу.
Песма о сили Господњој
24Говори Господ, Откупитељ твој,
и Саздатељ твој од утробе:
„Ја сам Господ који сам све учинио,
ја сам лично разапео небеса,
и без икога засводио земљу.
25Ја спречавам врачарска знамења,
и гатаре претварам у лудаке;
терам мудраце да устукну
и знање преобраћам у безумље.
26Потврђујем што слуга му каже,
испуњавам својих гласника намере.
’Насели се!’ – говорим Јерусалиму,
и градовима Јудиним: ’Саградите се!’
А ја ћу подићи што је разрушено.
27Говорим океану: ’Пресахни!
Твоје реке пресушујем.’
28’Пастиру мој’ – говорим Киру,
и он ће све моје жеље испунити.
’Сагради се!’ – говориће Јерусалиму,
а Дому: ’Утемељи се!’“
Israel, el escogido
1»Pero ahora, Jacob, mi siervo,
Israel, a quien he escogido, ¡escucha!
2Así dice el Señor, el que te hizo,
el que te formó en el seno materno
y te brinda su ayuda:
“No temas, Jacob, mi siervo,
Jesurún, a quien he escogido,
3que regaré con agua la tierra sedienta
y con arroyos el suelo seco;
derramaré mi Espíritu sobre tu descendencia
y mi bendición sobre tus vástagos,
4y brotarán como hierba en un prado,
como sauces junto a arroyos.
5Uno dirá: ‘Pertenezco al Señor’;
otro llevará el nombre de Jacob,
y otro escribirá en su mano: ‘Yo soy del Señor’
y tomará para sí el nombre de Israel”.
El Señor y los ídolos
6»Así dice el Señor, el Señor Todopoderoso,
rey y redentor de Israel:
“Yo soy el primero y el último;
fuera de mí no hay otro dios.
7¿Quién es como yo?
Que lo diga.
Que declare lo que ha ocurrido
desde que establecí a mi antiguo pueblo;
que exponga ante mí lo que está por venir,
¡que anuncie lo que va a suceder!
8No tembléis ni os asustéis.
¿Acaso no lo anuncié y profeticé hace tiempo?
Vosotros sois mis testigos.
¿Hay algún Dios fuera de mí?
No, no hay otra Roca;
no conozco ninguna”».
9Los que fabrican ídolos no valen nada;
inútiles son sus obras más preciadas.
Para su propia vergüenza,
sus propios testigos no ven ni conocen.
10¿Quién modela un dios o funde un ídolo,
que no le sirve para nada?
11Todos sus devotos quedarán avergonzados;
¡simples mortales son los artesanos!
Que todos se reúnan y comparezcan;
¡aterrados y avergonzados quedarán todos ellos!
12El herrero toma una herramienta,
y con ella trabaja sobre las brasas;
con martillo modela un ídolo,
con la fuerza de su brazo lo forja.
Siente hambre, y pierde las fuerzas;
no bebe agua, y desfallece.
13El carpintero mide con un cordel,
hace un boceto con un estilete,
lo trabaja con el escoplo
y lo traza con el compás.
Le da forma humana;
le imprime la belleza de un ser humano,
para que habite en un santuario.
14Derriba los cedros,
y escoge un ciprés o un roble,
y lo deja crecer entre los árboles del bosque;
o planta un pino, que la lluvia hace crecer.
15Al hombre le sirve de combustible,
y toma una parte para calentarse;
enciende un fuego y hornea pan.
Pero también labra un dios y lo adora;
hace un ídolo y se postra ante él.
16La mitad de la madera la quema en el fuego,
sobre esa mitad prepara su comida;
asa la carne y se sacia.
También se calienta y dice:
«¡Ah! Ya voy entrando en calor,
mientras contemplo las llamas».
17Con el resto hace un dios, su ídolo;
se postra ante él y lo adora.
Y suplicante le dice:
«Sálvame, pues tú eres mi dios».
18No saben nada, no entienden nada;
sus ojos están velados, y no ven;
su mente está cerrada, y no entienden.
19Les falta conocimiento y entendimiento;
no se ponen a pensar ni a decir:
«Usé la mitad para combustible;
incluso horneé pan sobre las brasas,
asé carne y la comí.
¿Y haré algo abominable con lo que queda?
¿Me postraré ante un pedazo de madera?»
20Se alimentan de cenizas,
se dejan engañar por su iluso corazón,
no pueden salvarse a sí mismos, ni decir:
«¡Lo que tengo en mi diestra es una mentira!»
21«Recuerda estas cosas, Jacob,
porque tú eres mi siervo, Israel.
Yo te formé, tú eres mi siervo;
Israel, yo no te olvidaré.
22He disipado tus transgresiones como el rocío,
y tus pecados como la bruma de la mañana.
Vuelve a mí, que te he redimido».
23¡Cantad de alegría, cielos,
que esto lo ha hecho el Señor!
¡Gritad con fuerte voz,
profundidades de la tierra!
¡Prorrumpid en canciones, montañas;
y bosques, con todos vuestros árboles!
Porque el Señor ha redimido a Jacob,
Dios ha manifestado su gloria en Israel.
Jerusalén vuelve a ser habitada
24«Así dice el Señor, tu Redentor,
quien te formó en el seno materno:
»“Yo soy el Señor,
que ha hecho todas las cosas,
yo solo desplegué los cielos
y extendí la tierra.
¿Quién estaba conmigo?
25»”Yo frustro las señales de los falsos profetas
y ridiculizo a los adivinos;
yo hago retroceder a los sabios
y convierto su sabiduría en necedad.
26Yo confirmo la palabra de mis siervos
y cumplo el consejo de mis mensajeros.
Yo digo que Jerusalén será habitada,
que los pueblos de Judá serán reconstruidos;
y sus ruinas las restauraré.
27Yo mando que se seque lo profundo del mar,
y ordeno que se sequen sus corrientes.
28Yo afirmo que Ciro es mi pastor,
y dará cumplimiento a mis deseos;
dispondrá que Jerusalén sea reconstruida,
y que se repongan los cimientos del templo”».