Златни кип
1Цар Навуходоносор је направио златни кип, висине шездесет лаката3,1 1 лакат око 50 cm., и ширине шест лаката. Поставио га је у долини Дури, у вавилонској покрајини. 2Тада је цар Навуходоносор послао да се саберу сатрапи, намесници, управитељи, саветници, ризничари, судије, правници и сви покрајински намесници, да дођу на посвећење кипа, који је подигао цар Навуходоносор. 3Кад су се сатрапи, намесници, управитељи, саветници, ризничари, судије, правници и сви покрајински намесници сабрали на посвећење кипа, који је подигао цар Навуходоносор, стали су испред кипа који је он поставио.
4Тада гласник објави гласно: „Народи, племена и језици, наређује вам се, 5да кад зачујете глас рога, фруле, китаре, лире, гајди, и свих осталих свирала, паднете и поклоните се златном кипу, који је подигао цар Навуходоносор. 6Ко не падне и не поклони се, истог ће трена бити бачен у ужарену пећ.“
7Чим је сав народ зачуо глас рога, фруле, китаре, лире, гајди, и свих осталих свирала, сви су народи, племена и језици пали и поклонили се кипу који је подигао цар Навуходоносор.
8У тај час приступе неки Халдејци и оптуже Јудејце. 9Рекли су цару Навуходоносору: „О, царе, да си жив довека! 10Ти си, царе, издао наредбу да сваки човек који зачује глас рога, фруле, китаре, лире, гајди, и свих осталих свирала, падне и поклони се златном лику. 11А ко не падне и не поклони се, да буде бачен у ужарену пећ. 12Али има ту неких Јудејаца којима си поверио управу вавилонске области: Седрах, Мисах и Авденаго. Они не маре за тебе, о, царе; они не служе твом богу и не клањају се златном кипу, који си подигао.“
13Тада је Навуходоносор, киптећи од гнева, наредио да доведу Седраха, Мисаха и Авденага. Кад су ове људе довели пред цара, 14Навуходоносор им рече: „Да ли је то истина Седраше, Мисаше и Авденаго, да не служите мојим боговима и не клањате се златном кипу који сам подигао? 15Јесте ли спремни да паднете ничице и поклоните се кипу који сам направио кад зачујете глас рога, фруле, китаре, лире, гајди, и свих осталих свирала? Ако се не поклоните, бићете истог часа бачени у ужарену пећ.“
16Седрах, Мисах и Авденаго одговорише цару Навуходоносору: „Није потребно да ти одговоримо на то. 17Ако већ тако мора да буде, наш Бог коме служимо, који може да нас избави из ужарене пећи, избавиће нас из твоје руке. 18Али ако то и не учини, знај, царе, да нећемо служити твојим боговима, нити ћемо се поклонити кипу који си подигао.“
19Тада се Навуходоносор толико разбеснео на Седраха, Мисаха и Авденага, да му се лице изобличило. Онда је заповедио да се пећ угреје седам пута јаче него што се обичавало, 20и наредио јаким људима из своје војске да свежу Седраха, Мисаха и Авденага, и да их баце у ужарену пећ. 21Тако су их свезали, па су их у њиховим плаштевима, одорама, капама и осталој одећи бацили усред ужарене пећи. 22Пошто је царева заповест била хитна, а пећ сувише ужарена, пламен је убио људе који су носили Седраха, Мисаха и Авденага. 23Тако ова три човека, Седрах, Мисах и Авденаго свезани падну усред ужарене пећи.
24Тада се цар Навуходоносор препао, па је брзо устао. Рекао је својим саветницима: „Нисмо ли бацили три свезана човека у ужарену пећ?“
Они одговорише: „Тако је, царе.“
25Он одговори: „А ја, ево, видим четири човека како ходају у огњу, а нису ни везани ни озлеђени; четврти изгледа као син богова.“
26Тада Навуходоносор приђе вратима ужарене пећи и викну: „Седраше, Мисаше и Авденаго, слуге Бога Свевишњега, изађите и дођите овамо!“
Седрах, Мисах и Авденаго изађу из ужарене пећи. 27Затим су се окупили сатрапи, намесници, управитељи и цареви саветници да погледају ове људе којима огањ није наудио; коса на глави им није била опрљена, плаштеви им нису нагорели, а није се осетио ни мирис огња на њима.
28Тада Навуходоносор рече: „Нека је благословен Бог Седрахов, Мисахов и Авденагов, који је послао свог анђела да избави своје слуге! Они су се поуздали у њега, те нису послушали цареву наредбу, већ су радије ставили свој живот на коцку, да не би служили и клањали се ни једном другом богу осим своме Богу. 29Стога издајем наредбу, о народи, племена и језици: свако ко вређа Седраховог, Мисаховог и Авденаговог Бога, биће растргнут на делове, а кућа ће му лежати у рушевинама, јер нема никаквог бога који тако може да избави!“
30Тада је цар унапредио Седраха, Мисаха и Авденага у вавилонској области.
Guldstatyn och den brinnande ugnen
1Kung Nebukadnessar lät tillverka en guldstaty, som var 30 meter hög och 3 meter bred och ställde upp den på Duraslätten i provinsen Babylon. 2Sedan skickade han bud och kallade samman satraper3:2 Högsta tjänstemän i Perserriket., landshövdingar, ståthållare, rådgivare, skattmästare, domare, lagmän och alla andra ämbetsmän i provinserna och inbjöd dem att komma till invigningen av statyn som han hade ställt upp. 3Då samlades satraperna, landshövdingarna, ståthållarna, rådgivarna, skattmästarna, domarna, lagmännen och alla andra ämbetsmän i provinserna för invigningen av statyn som kung Nebukadnessar hade ställt upp. När de nu stod framför den, 4ropade en härold högt: ”Detta är befallningen till er, folk, nationer och språkgrupper: 5När ni hör ljudet av horn, flöjter, cittror, lyror, harpor, pipor och alla andra slags instrument, ska ni falla ner och tillbe guldstatyn som kung Nebukadnessar har ställt upp. 6Den som inte faller ner och tillber ska omedelbart kastas i den brinnande ugnen.”
7Så snart de hörde ljudet av horn, flöjter, cittror, lyror, harpor, pipor och alla andra slags instrument föll alla ner, människor från alla folk, nationer och språkgrupper, och tillbad guldstatyn som kung Nebukadnessar hade ställt upp.
8Men då kom några kaldeiska män och anklagade judarna. 9De sa till kung Nebukadnessar: ”Må kungen leva för evigt! 10Du, o kung, utfärdade ju en befallning att var och en som hör ljudet av horn, flöjter, cittror, lyror, harpor, pipor och alla andra slags instrument måste falla ner och tillbe guldstatyn, 11och att den som inte faller ner och tillber ska kastas i den brinnande ugnen. 12Men här finns några judar som du har tillsatt att förvalta provinsen Babylon: Shadrak, Meshak och Aved-Nego, som inte bryr sig om dig, o kung. De tjänar inte dina gudar och tillber inte guldstatyn som du har ställt upp.”
13Nebukadnessar blev då rasande av vrede och befallde att man skulle hämta Shadrak, Meshak och Aved-Nego. Så fördes männen fram inför kungen. 14Nebukadnessar frågade dem: ”Är det sant, Shadrak, Meshak och Aved-Nego, att ni vägrar att tjäna mina gudar och tillbe den guldstaty jag har ställt upp? 15Det är i sin ordning, om ni nu, när ni hör ljudet av horn, flöjter, cittror, lyror, harpor, pipor och alla andra slags instrument, faller ner och tillber statyn som jag låtit göra. Men om ni vägrar att tillbe kommer ni omedelbart att kastas i den brinnande ugnen. Och vilken gud kan då rädda er ur min hand?”
16Shadrak, Meshak och Aved-Nego svarade kungen: ”Nebukadnessar, vi behöver inte försöka försvara oss inför dig. 17Om den Gud vi dyrkar kan rädda oss ur den brinnande ugnen och ur din hand, så räddar han oss. 18Men om inte, ska du veta, o kung, att vi ändå inte dyrkar dina gudar eller tillber den guldstaty som du har ställt upp.”
19Då blev Nebukadnessar rasande på Shadrak, Meshak och Aved-Nego, och hans ansiktsuttryck förvandlades. Han befallde att ugnen skulle göras sju gånger hetare än vanligt. 20Sedan gav han några av sina starkaste soldater order att binda Shadrak, Meshak och Aved-Nego och kasta dem i den brinnande ugnen. 21Man band dem och kastade in dem i den brinnande ugnen, klädda i mantlar, byxor, turbaner och andra kläder.3:21 Betydelsen av de arameiska orden för klädesplaggen är osäker. 22Men eftersom kungens befallning var så sträng och ugnen så fruktansvärt het, slog lågorna ihjäl de soldater som förde Shadrak, Meshak och Aved-Nego dit upp. 23Dessa tre män, Shadrak, Meshak och Aved-Nego, föll bundna i den brinnande ugnen.
24Då blev kung Nebukadnessar förskräckt, hoppade plötsligt upp och frågade sina rådgivare: ”Kastade vi inte in tre män bundna i elden?” De svarade kungen: ”Jo, visst gjorde vi det, o kung.” 25Han sa: ”Men nu ser jag fyra män, som går omkring i elden. De är inte bundna, elden har inte skadat dem, och den fjärde ser ut som en gudason.” 26Nebukadnessar gick närmare den brinnande ugnens öppning och ropade: ”Shadrak, Meshak och Aved-Nego, den högste Gudens tjänare! Kom ut! Kom ut!” Då steg Shadrak, Meshak och Aved-Nego ut ur elden. 27När satraperna, landshövdingarna, ståthållarna och kungens rådgivare trängdes omkring männen, såg de att elden inte på något sätt hade skadat deras kroppar. Inte ens håret på deras huvuden var svett. Deras mantlar var oskadade, och det luktade inte ens rök om dem.
28Då tog Nebukadnessar till orda: ”Välsignad är Shadraks, Meshaks och Aved-Negos Gud, som skickade sin ängel och räddade sina tjänare. De förtröstade på honom, trotsade kungens befallning och var villiga att ge sina liv hellre än att tjäna och tillbe någon annan gud än sin egen Gud. 29Därför befaller jag nu att den som säger något emot Shadraks, Meshaks och Aved-Negos Gud, från vilket folk, vilken nation eller språkgrupp han än kommer, ska slitas i stycken och hans hus förvandlas till en sophög, för det finns ingen annan gud som kan rädda så här.”
30Kungen befordrade sedan Shadrak, Meshak och Aved-Nego i provinsen Babylon.
Kungens dröm om ett träd
31Kung Nebukadnessar,
till alla folk, nationer och språkgrupper i hela världen, med en önskan om stor välgång:
32Jag finner det för gott att tillkännage de tecken och under den högste Guden har gjort med mig.
33Stora är hans tecken,
mäktiga hans under!
Hans rike är ett evigt rike,
hans välde varar från generation till generation.
