Навуходоносоров сан
1У другој години своје владавине, Навуходоносор2,1 603. пре Христа. је сањао снове. Он се толико узнемирио, да му сан није долазио на очи. 2Цар је наредио да се позову чаробњаци, гатари, врачари и Халдејци2,2 Халдејци су били на гласу по астролошким и магијским вештинама, па се ови окултисти у царевој служби називају именом ове етничке групе., да кажу цару шта је сањао. Кад су дошли, стали су пред цара.
3Цар им рече: „Сањао сам сан и узнемирен сам; хоћу да знам шта тај сан значи.“
4Халдејци одговорише цару на арамејском: „О, царе, да си жив довека! Испричај сан својим слугама, а ми ћемо протумачити његово значење.“
5Цар одговори Халдејцима: „Издајем проглас: ако ми не кажете какав сам сан имао и шта је његово тумачење, бићете растргнути на делове, а ваше куће лежаће у рушевинама. 6А ако ми кажете какав сам сан имао и шта је његово значење, добићете од мене дарове, награде и велику почаст. Стога ми реците шта је био мој сан и протумачите његово значење.“
7Они му опет одговорише: „Нека цар исприча сан својим слугама, а ми ћемо протумачити његово значење.“
8Али цар им одговори: „Знам ја поуздано да хоћете да добијете на времену, пошто видите да сам издао проглас, 9да ако ми не кажете какав сам сан имао, постоји само једна пресуда за вас. Ви сте се договорили да ми саопштите лажљиве и заводљиве речи, док се прилике не промене. Стога ми реците какав сам сан имао, а ја ћу знати да ли сте протумачили његово значење.“
10Халдејци одговорише цару: „Нема на земљи човека који би могао да разјасни што цар захтева. Никада један цар, било како да је велики и моћан, није тражио тако нешто од чаробњака, гатара и Халдејаца. 11Тешко је то што цар захтева; не постоји нико ко би то могао да открије цару осим богова који не бораве међу људима.“
12Због свега овога цар се толико разгневио да је наредио да се побију сви мудраци у Вавилону. 13Кад је била издана наредба да се побију сви мудраци, тражили су и Данила и његове другове да их убију.
14Тада се Данило обратио мудрим и разборитим речима Ариоху, заповеднику цареве телесне страже, који је изашао да побије вавилонске мудраце. 15Упитао је царевог заповедника Ариоха: „Зашто је царева наредба толико строга?“ Ариох обавести Данила. 16На то је Данило отишао цару и тражио од цара да му да време како би могао да протумачи значење сна.
17После тога је Данило отишао својој кући и обавестио о томе Ананију. Мисаила и Азарију, 18како би тражили милост Бога небеског у погледу ове тајне, да не би и Данило и његови другови настрадали са вавилонским мудрацима.
19Та је тајна била откривена Данилу ноћу, у виђењу. Данило је благословио Бога небеског. 20Данило рече:
„Нека је благословено име Божије од века до века;
њему припада мудрост и сила.
21Он мења времена и доба,
уклања и поставља цареве;
мудрима даје мудрост,
и разумнима знање.
22Он открива ствари дубоке и тајне,
он зна шта је у тами,
и светло с њим пребива.
23Хвалим те и славим, Боже отаца мојих,
јер ми дајеш мудрост и силу:
што сам тражио од тебе,
ти си ми открио,
обзнанио нам што је цар тражио.“
Данило тумачи сан
24Данило је отишао к Ариоху, кога је цар одредио да побије вавилонске мудраце и рекао му: „Не убијај вавилонске мудраце; одведи ме пред цара, а ја ћу цару протумачити значење сна.“
25Ариох је одмах довео Данила пред цара и рекао му: „Нашао сам међу Јудиним изгнаницима човека који може цару да објасни значење сна!“
26Цар упита Данила, коме је име било и Валтазар: „Да ли стварно можеш да ми кажеш какав сам сан имао, и протумачиш га?“
27Данило одговори цару: „Тајну, за коју цар пита, не могу расветлити мудраци, гатари, чаробњаци и звездознанци, 28али постоји Бог на небу који открива тајне. Он је обзнанио цару Навуходоносору шта ће се догодити у данима што долазе. Ово је твој сан, ово су виђења, која су ти дошла на ум на твојој постељи:
29Теби су, о, царе, дошле мисли на твојој постељи о стварима које ће се догодити касније, а онај што открива тајне објавио ти је шта ће се догодити. 30Ова тајна ми је била откривена не зато што имам више мудрости од свих живих, него да би цар сазнао њено значење, и да би дознао какве су ти мисли дошле на ум.
31Ти си, о, царе, видео велики кип. Кип је био огроман и изванредно блистав. Стајао је испред тебе, а изглед му је био застрашујући. 32Глава кипа је била од чистог злата, прса и руке од сребра, трбух и бедра од бронзе, 33ноге од гвожђа, а стопала делом од гвожђа, делом од глине. 34Док си ти гледао, одвалио се један камен, али не људским рукама, ударио кип у стопала од гвожђа и глине и разбио их. 35Истог часа су се смрвили и гвожђе и глина, бронза, сребро и злато. Постали су као плева на гумну у лето; дунуо је ветар и све их однео без трага. А камен који је ударио у кип постао је велика планина, која је испунила сву земљу.
36То је сан. Сада ћемо саопштити цару његово тумачење. 37Ти си, царе, цар над царевима, коме је Бог небески дао царство, силу, моћ и славу. 38У твоје руке је предао људе, свуда где живе, звери пољске и птице небеске, и учинио те владарем над свима њима. Ти си та глава од злата.
39После тебе ће настати друго царство, мање од твог, па треће царство, од бронзе, које ће владати над свом земљом. 40Четврто царство ће бити чврсто као гвожђе, као гвожђе које све ломи и мрви. Као што гвожђе све сатире, тако ће оно разбити и сатрти сва та царства. 41То што си видео да су стопала и прсти делом од глине, а делом од гвожђа, значи да ће се то царство поделити. Ипак, у њему ће остати нешто од чврстине гвожђа, јер си видео гвожђе помешано са глином. 42А то што су прсти на стопалима делом од гвожђа, а делом од глине, значи да ће царство бити делом јако, делом крхко. 43Видео си и да је гвожђе помешано са обичном глином. То значи да ће се мешати са семеном других народа, али да се неће одржати заједно, као што се ни гвожђе не може помешати с глином.
44У време тих царева Бог небески ће успоставити царство, које никада неће бити уништено, нити ће се то царство оставити другом народу. Оно ће разбити и окончати сва она царства, а са̂мо ће остати довека, 45баш као што си видео да се одвалио камен, али не људском руком, и смрвио гвожђе, бронзу, глину, сребро и злато.
Велики Бог је обзнанио цару шта ће се догодити касније. Сан је истинит, а тумачење му је поуздано.“
46Тада цар Навуходоносор паде ничице, поклони се Данилу и нареди да му се принесу житна жртва и кад. 47Цар рече Данилу: „Твој Бог је, заиста, Бог над боговима, господар царевима и Откриватељ тајни, кад си могао да откријеш ову тајну.“
48Цар је узвисио Данила, и дао му много великих дарова. Поставио га је за управитеља све вавилонске области и главара свих вавилонских мудраца. 49Но, Данило је замолио цара да послове вавилонске области повери Седраху, Мисаху и Авденагу. Са̂м Данило је остао на царевом двору.
Profetior över världens nationer
(2:1—7:28)
1I sitt andra regeringsår hade Nebukadnessar drömmar, och han blev orolig och kunde inte sova. 2Kungen gav order om att tillkalla magikerna, besvärjarna, trollkarlarna och astrologerna för att de skulle tala om för honom vad det var han hade drömt. De kom och ställde sig inför kungen.
3Kungen sa till dem: ”Jag har haft en dröm som gör mig oroad, och jag vill veta vad det var för en dröm.” 4Då svarade astrologerna kungen på arameiska2:4 Texten i 2:4b—7:28 är på arameiska, f.ö. på hebreiska.: ”O kung, må du leva för evigt! Tala om drömmen för oss, dina tjänare, så ska vi sedan förklara vad den betyder.” 5Men kungen svarade astrologerna: ”Nej, detta är mitt fasta beslut: Om ni inte kan tala om för mig vad det var jag drömde och vad det betyder, ska ni huggas i stycken och era hus förvandlas till sophögar. 6Men om ni kan redogöra för drömmen och dess betydelse ska ni få både gåvor och belöningar och stora hedersbevis av mig. Så tala nu om för mig vad det var jag drömde och vad det betyder!” 7De sa än en gång: ”Må kungen tala om drömmen för sina tjänare, så ska vi berätta vad den betyder.” 8Kungen svarade: ”Jag inser tydligt att ni bara försöker vinna tid, eftersom ni förstår att mitt beslut står fast. 9Om ni inte kan tala om vad jag drömde, kan domen över er bara bli en. Ni har gjort en konspiration att tala om för mig falska och lögnaktiga ting, i hopp om att situationen ska förändras. Tala alltså nu om för mig vad jag har drömt, så vet jag att ni också kan säga vad det betyder!”
10Astrologerna svarade kungen: ”Det finns ingen människa på jorden som kan tala om det kungen begär! Aldrig har någon kung, hur stor och mäktig han än har varit, bett om något liknande av en magiker, besvärjare eller astrolog. 11Det kungen begär är för svårt. Det kan ingen uppenbara för kungen, förutom gudarna, och de bor ju inte bland människorna.”
12Detta gjorde kungen så vred och rasande att han befallde att alla visa i Babylon skulle avrättas. 13När påbudet om de visas avrättning hade utfärdats, sökte man även efter Daniel och hans kamrater, för att döda också dem. 14Då talade Daniel med kloka, välvalda ord till Arjok, befälhavaren över kungens livvakt, som gått ut för att döda de visa i Babylon. 15Han frågade Arjok, kungens befälhavare: ”Varför har kungen utfärdat en sådan sträng befallning?” Då berättade Arjok för Daniel vad som hade hänt. 16Daniel gick in till kungen och bad om att få tid på sig, så skulle han berätta vad drömmen betydde.
17Sedan gick han hem och talade om för sina kamrater Hananja, Mishael och Asarja hur det låg till. 18Han uppmanade dem att be himlens Gud visa dem barmhärtighet och avslöja hemligheten, så att Daniel och hans kamrater inte skulle avrättas med de övriga visa i Babylon.
19Om natten uppenbarades hemligheten för Daniel i en syn. Daniel prisade då himlens Gud 20och sa:
”Välsignat är Guds namn
i all evighet,
för visheten och kraften är hans.
21Han låter tider och skeden skifta.
Han avsätter kungar,
och han tillsätter kungar.
Han ger de visa deras vishet
och de förståndiga deras förstånd.
22Han avslöjar det som är djupt och fördolt,
han vet vad som finns i mörkret,
och hos honom bor ljuset.
23Dig, mina förfäders Gud,
tackar och prisar jag,
för du har gett mig vishet och kraft,
och nu har du låtit mig veta
det som vi bad dig om.
Du har låtit oss veta
svaret på kungens fråga.”
Daniel tyder drömmen
24Sedan gick Daniel till Arjok, som fått befallningen av kungen att avrätta Babylons alla visa män, och sa till honom: ”Avrätta inte de visa i Babylon! För mig bara till kungen, så ska jag berätta för honom uttydningen.”
25Arjok skyndade iväg med Daniel till kungen och sa till honom: ”Jag har hittat en man bland de judiska landsflyktiga som kan ge kungen uttydningen.”
26Kungen frågade Daniel, som fått namnet Belteshassar: ”Kan du tala om för mig vad jag drömde och vad det betyder?”
27Daniel svarade kungen: ”Den hemlighet kungen frågar om kan inga visa män, besvärjare, magiker eller teckentydare avslöja för kungen. 28Men det finns en Gud i himlen som uppenbarar hemligheter, och han har låtit kung Nebukadnessar veta vad som ska ske i framtiden2:28 Ordagrant: i kommande dagar” eller ”vid dagarnas slut.. Detta var din dröm och dina syner du hade på din bädd:
29Du, o kung, låg på din bädd och kom att tänka på vad som ska ske i framtiden. Han som uppenbarar hemligheter lät dig veta vad som ska ske. 30Denna hemlighet har uppenbarats för mig, inte därför att jag skulle vara visare än alla andra levande varelser, utan för att du, o kung, ska få veta dess betydelse och förstå dina innersta tankar.
31Du såg, o kung, i din syn en stor staty, en väldig, starkt glänsande staty framför dig, förskräcklig att se på. 32Huvudet på statyn var av rent guld, bröstet och armarna av silver, buken och höfterna av koppar, 33benen av järn och fötterna dels av järn och dels av lera.
34Medan du såg på den rycktes en sten loss, men inte med människohänder. Den träffade statyns fötter av järn och lera och krossade dem. 35Då krossades alltsammans, järn, lera, koppar, silver och guld, och blev som agnarna på tröskplatserna om sommaren, bortförda av vinden, så att inget spår av dem längre gick att finna. Men stenen som träffade statyn blev till ett stort berg som uppfyllde hela jorden. 36Så var drömmen, och nu vill vi tala om för kungen vad den betyder.
37Dig, o kung, kungarnas kung, har himlens Gud gett rike, makt, styrka och ära. 38I din hand har han gett mänskligheten, var de än bor, markens djur och himlens fåglar, och låtit dig regera över dem alla. Du är huvudet av guld.2:38 Statyn framställer världsrikena Babylonien, Medo-Persien, Grekland (Alexander den Store) och Rom, som splittrades till olika europeiska stater som aldrig sedan dess kunnat enas.
39Men efter dig uppstår ett annat rike, ringare än ditt, och därefter ett tredje rike av koppar. Det ska regera över hela jorden. 40Det fjärde riket ska bli starkt som järn, och så som järnet krossar och slår sönder, så ska det krossa och bryta ner alla de andra. 41Att du såg fötterna och tårna vara dels av lera, dels av järn, betecknar ett splittrat rike, som dock har något av järnets fasthet; du såg ju järnet vara blandat med lera. 42Tårna, dels av järn och dels av lera, betyder att riket är delvis starkt, delvis svagt. 43Att du såg järnet vara blandat med lera betyder att det trots giftermål människor emellan inte kan förbli enat, lika lite som järn och lera kan förenas med varandra.
44Under dessa kungars tid kommer himlens Gud att upprätta ett rike som aldrig ska förstöras. Inte heller ska det överlämnas åt något annat folk. Det ska krossa och utplåna alla dessa andra riken och självt bestå för evigt. 45Du såg ju att en sten rycktes loss från berget, utan människohänder, och krossade järn, koppar, lera, silver och guld.
Den store Guden har visat kungen vad som kommer att ske i framtiden. Drömmen är sann och tydningen tillförlitlig.”
46Då föll Nebukadnessar ner inför Daniel och tillbad honom och befallde att man skulle bära fram offer och tända rökelse inför honom. 47Kungen sa till Daniel: ”Er Gud är sannerligen en Gud över alla gudar, en Herre över kungar, och en som uppenbarar hemligheter, eftersom du har kunnat avslöja denna hemlighet.”
48Kungen utnämnde Daniel till ett högt ämbete och överöste honom med många gåvor. Han gjorde honom till härskare över hela provinsen Babylon, och han blev chef över alla de visa där. 49På Daniels begäran utsåg kungen dessutom Shadrak, Meshak och Aved-Nego till att förvalta provinsen Babylon. Daniel själv stannade vid kungens hov.
