Сукоб народа и небеске силе
1У трећој години Кира10,1 536. пре Христа., цара Персије, Данилу, који је назван Валтазар, била је откривена порука. Порука је била истинита, а односила се на велики рат. Он је разумео поруку; њено значење му је дошло у виђењу.
2У те дане, ја, Данило, био сам у жалости три седмице. 3Нисам јео пробрана јела, месо и вино није улазило на моја уста, нити сам се мазао уљем док се нису навршиле три седмице.
4Двадесет четвртог дана првог месеца, стајао сам поред велике реке Тигар. 5Кад сам подигао поглед, угледао сам једног човека обученог у ланену одећу. Бокови су му били опасани појасом од чистог злата из Уфаза. 6Тело му је било као хрисолит, лице као муња, а очи као упаљена бакља. Његове руке и ноге изгледале су као углачана бронза, а глас му је био као бука великог мноштва.
7Само сам ја, Данило, видео виђење; људи који су били са мном нису видели виђење. Њих је обузео велики страх, па су побегли и сакрили се. 8А ја сам остао сам гледајући ово велико виђење; снаге је нестало у мени, лице ми се изменило, изобличило се, оставила ме снага.
9Тада сам зачуо како ми говори глас, и чим сам чуо његов глас како ми говори, пао сам лицем на земљу утонувши у дубок сан. 10Али рука ме је дотакла и помогла ми да се придигнем на колена и руке. 11Он ми рече: „Данило, изабрани човече, размотри речи које ти говорим. Устани, јер сам послан к теби.“
Када ми је рекао ове речи, устао сам тресући се. 12Затим је рекао: „Не бој се, Данило, јер су твоје речи биле услишене још првог дана кад си одлучио да разумеш ово и да се понизиш пред својим Богом; због твојих речи сам и дошао. 13Међутим, кнез персијске војске ми се одупирао двадесет један дан, али ми је Михаило, један од водећих кнезова, притекао у помоћ кад сам остао сам с персијским царевима. 14Дошао сам, дакле, да ти разјасним шта ће задесити твој народ у последњим данима. Има, наиме, још једно виђење за те дане.“
15Док ми је он говорио ово, погнуо сам лице к земљи и занемео. 16Тада ми је тај што је изгледао као човек дотакнуо усне, а ја сам отворио уста и проговорио, рекавши ономе који је стајао преда мном: „Господару мој, због виђења су ме спопали болови и снага ме је оставила. 17Како ја, слуга свога господара, могу сад да разговарам са својим господарем, кад сам остао без снаге и даха?“
18Тада ме је опет дотакнуо, окрепио ме 19и рекао: „Не бој се, изабрани човече! Мир с тобом! Охрабри се, охрабри се!“
Док је разговарао са мном, ја сам се охрабрио и рекао: „Говори, мој господару, пошто си ме охрабрио.“
20Он ме упита: „Знаш ли зашто сам дошао к теби? Но, сада ћу се вратити да ратујем против кнеза персијске војске. Кад ја одем, доћи ће, ево, грчки кнез. 21И нико други ми не помаже против њих осим Михаила, вашег кнеза. Ипак, рећи ћу ти што је записано у Књизи истине.
Видение Даниила у реки Тигр
1На третий год правления Кира, царя Персии10:1 537 г. до н. э., Даниилу (называемому также Белтешаццаром) было дано откровение. Его весть истинна и относится к великой войне10:1 Или: «истинна и тяжела».. Понимание вести было дано ему в видении.
2В то время я, Даниил, скорбел в течение трех недель10:2 Букв.: «три седмицы дней»; также в ст. 3.. 3Я не ел вкусной пищи, мясо и вино не касались моих губ, и я не умащался благовонными маслами, пока не прошли три недели.
4На двадцать четвертый день первого месяца10:4 23 апреля 536 г. до н. э., когда я стоял на берегу великой реки Тигра, 5я поднял глаза и увидел: стоит некто в льняных одеждах и с поясом из уфазского золота. 6Его тело было как хризолит, лицо – как молния, глаза – как пламенеющие факелы, руки и ноги – как отполированная бронза, а голос – как шум от множества людей.
7Я, Даниил, был единственным, кто видел это видение; люди, бывшие со мной, не видели его, но их охватил такой ужас, что они убежали и попрятались. 8Я остался один и смотрел на это великое видение. Во мне не осталось сил, мое лицо смертельно побледнело, и я ослабел. 9Затем я услышал, как он говорит, и слушая его, упал ничком в глубокий обморок.
10Но рука прикоснулась ко мне и поставила меня, дрожащего, на мои колени и на руки. 11Он сказал:
– Даниил, ты, кто крепко любим, вникни в слова, которые я тебе скажу, и встань, потому что я послан сейчас к тебе.
Когда он сказал мне это, я, дрожа, встал. 12Тогда он продолжил:
– Не бойся, Даниил. С самого первого дня, когда ты решил обрести понимание и смирить себя перед твоим Богом, твои слова были услышаны, и по твоим словам пришел я. 13Но князь Персидского царства противостоял мне двадцать один день, и Михаил, один из великих князей, пришел мне на помощь; я оставался там с царями Персии10:13 В некоторых древних переводах: «я оставил его там с вождем Персии».. 14А теперь я пришел, чтобы объяснить тебе то, что произойдет с твоим народом в будущем, потому что видение относится ко времени, которое еще лишь грядет.
15Когда он говорил мне это, я припал лицом к земле и был безмолвен. 16Тогда тот, кто выглядел, как человек, прикоснулся к моим губам, и я открыл рот и начал говорить. Я сказал тому, кто стоял передо мной:
– Мой господин, от этого видения меня охватила такая скорбь, что во мне не осталось сил. 17Как же мне, твоему слуге, говорить с тобой, мой господин? Во мне нет сил, и я едва дышу.
18И снова тот, кто был похож на человека, прикоснулся ко мне и придал мне сил.
19– Не бойся, тот, кто крепко любим, – сказал он. – Мир тебе! Мужайся, мужайся!
Когда он говорил со мной, я укрепился и сказал:
– Говори, мой господин, потому что ты придал мне сил.
20И он сказал:
– Знаешь, почему я пришел к тебе? Скоро я возвращусь, чтобы воевать с князем10:20 То есть с ангелом-покровителем. Персии, и когда я возьму над ним верх, придет князь10:20 То есть ангел-покровитель. Греции. 21Но сначала я скажу тебе то, что написано в книге Истины. (Никто не поддерживает меня против них, кроме Михаила, вашего князя10:21 То есть ангела-покровителя..
