Сукоб народа и небеске силе
1У трећој години Кира10,1 536. пре Христа., цара Персије, Данилу, који је назван Валтазар, била је откривена порука. Порука је била истинита, а односила се на велики рат. Он је разумео поруку; њено значење му је дошло у виђењу.
2У те дане, ја, Данило, био сам у жалости три седмице. 3Нисам јео пробрана јела, месо и вино није улазило на моја уста, нити сам се мазао уљем док се нису навршиле три седмице.
4Двадесет четвртог дана првог месеца, стајао сам поред велике реке Тигар. 5Кад сам подигао поглед, угледао сам једног човека обученог у ланену одећу. Бокови су му били опасани појасом од чистог злата из Уфаза. 6Тело му је било као хрисолит, лице као муња, а очи као упаљена бакља. Његове руке и ноге изгледале су као углачана бронза, а глас му је био као бука великог мноштва.
7Само сам ја, Данило, видео виђење; људи који су били са мном нису видели виђење. Њих је обузео велики страх, па су побегли и сакрили се. 8А ја сам остао сам гледајући ово велико виђење; снаге је нестало у мени, лице ми се изменило, изобличило се, оставила ме снага.
9Тада сам зачуо како ми говори глас, и чим сам чуо његов глас како ми говори, пао сам лицем на земљу утонувши у дубок сан. 10Али рука ме је дотакла и помогла ми да се придигнем на колена и руке. 11Он ми рече: „Данило, изабрани човече, размотри речи које ти говорим. Устани, јер сам послан к теби.“
Када ми је рекао ове речи, устао сам тресући се. 12Затим је рекао: „Не бој се, Данило, јер су твоје речи биле услишене још првог дана кад си одлучио да разумеш ово и да се понизиш пред својим Богом; због твојих речи сам и дошао. 13Међутим, кнез персијске војске ми се одупирао двадесет један дан, али ми је Михаило, један од водећих кнезова, притекао у помоћ кад сам остао сам с персијским царевима. 14Дошао сам, дакле, да ти разјасним шта ће задесити твој народ у последњим данима. Има, наиме, још једно виђење за те дане.“
15Док ми је он говорио ово, погнуо сам лице к земљи и занемео. 16Тада ми је тај што је изгледао као човек дотакнуо усне, а ја сам отворио уста и проговорио, рекавши ономе који је стајао преда мном: „Господару мој, због виђења су ме спопали болови и снага ме је оставила. 17Како ја, слуга свога господара, могу сад да разговарам са својим господарем, кад сам остао без снаге и даха?“
18Тада ме је опет дотакнуо, окрепио ме 19и рекао: „Не бој се, изабрани човече! Мир с тобом! Охрабри се, охрабри се!“
Док је разговарао са мном, ја сам се охрабрио и рекао: „Говори, мој господару, пошто си ме охрабрио.“
20Он ме упита: „Знаш ли зашто сам дошао к теби? Но, сада ћу се вратити да ратујем против кнеза персијске војске. Кад ја одем, доћи ће, ево, грчки кнез. 21И нико други ми не помаже против њих осим Михаила, вашег кнеза. Ипак, рећи ћу ти што је записано у Књизи истине.
