Мудрост
1Боље је добро име од доброг мирисног уља
и дан смрти од дана рођења.
2Боље је ићи у кућу ожалошћених
него у кућу где је гозба,
јер је то крај сваком човеку.
Нека то срцем својим пригрли ко живи.
3Од смеха је стрепња боља
јер је у тужном лицу милина срцу.
4Срце мудрих људи је у кући ожалошћених,
а срце безумника у кући где је гозба.
5Боље је слушати прекор мудрог
него кад неко слуша песму безумника.
6Наиме, смех безумника
је попут праскања трновог грања под лонцем,
али и то је пролазно.
7Насиље и мудрог чини лудим,
а у миту срце огрезне.
8Крај неке ствари је бољи од њеног почетка
и дуготрпељивост од бахатости.
9Не нагли духом до јарости,
јер јарост почива у недрима безумника.
10Не питај: „Зашто су дани који су прошли бољи од дана који су дошли?“,
јер такво питање није мудро.
11Мудрост је добра као и наследство
и на корист је онима које сунце обасјава.
12Јер је у мудрости заклон
као што је у новцу заклон,
али је предност познавања мудрости у томе
што чува живот мудрих.
13Размисли о делу Божијем:
ко је то кадар да исправи
оно што он искриви?
14У дану добрих ствари и ти добар буди,
а у дану лоших ствари размисли о овом:
Бог је начинио обоје с разлогом,
да човек не зна шта ће бити након њега.
15Баш сам свашта видео у данима своје пролазности:
праведника који страда у својој праведности
и неправедника који истрајава у својој неправедности.
16Не буди претерано праведан
и не чини себе премудрим.
Зашто би се упропастио?
17Не буди претерано зао
и не буди луд.
Зашто би умро кад ти време није?
18Добро је да се држиш овог савета,
а и претходни не испуштај из руке.
Јер ко се боји Бога спасава се од свега.
19Мудрост мудроме пружа више снаге
него десеторици владара што су у граду.
20Стварно, нема на земљи праведног човека
који чини добро и не греши.
21Елем, не мари за приче што их људи причају,
да не би чуо како те твој слуга куне.
22Јер, срце твоје зна
да си често и ти клео друге.
23И све сам то искушао мудрошћу, па рекох:
„Бићу мудар!“
Али, то је било далеко од мене.
24Шта год да се збива је далеко и предубоко.
Ко ће то да докучи?
25Тако сам срцем настојао да сазнам,
да истражим, да нађем мудрост и смисао,
да откријем глупост неправде
и лудост безумља.
26И открио сам да је жена,
која је као замка и чије је срце мрежа,
од смрти горча
и да су јој руке као ланци.
Богоугодник од ње бежи
док грешника она хвата.
27Гле, то сам открио – говори проповедник –
док сам ствари по ствари тражио смисао,
28за којим истрајно трагам душом
и не налазим га:
од њих хиљаду човека једног сам нашао,
али жену међу свим овима нашао нисам.
29Ето, једно сам открио:
Бог је људе створио честитима,
али они којекакве сплетке траже.
Мудрост
1Боље је добро име од доброг мирисног уља
и дан смрти од дана рођења.
2Боље је ићи у кућу ожалошћених
него у кућу где је гозба,
јер је то крај сваком човеку.
Нека то срцем својим пригрли ко живи.
3Од смеха је стрепња боља
јер је у тужном лицу милина срцу.
4Срце мудрих људи је у кући ожалошћених,
а срце безумника у кући где је гозба.
5Боље је слушати прекор мудрог
него кад неко слуша песму безумника.
6Наиме, смех безумника
је попут праскања трновог грања под лонцем,
али и то је пролазно.
7Насиље и мудрог чини лудим,
а у миту срце огрезне.
8Крај неке ствари је бољи од њеног почетка
и дуготрпељивост од бахатости.
9Не нагли духом до јарости,
јер јарост почива у недрима безумника.
10Не питај: „Зашто су дани који су прошли бољи од дана који су дошли?“,
јер такво питање није мудро.
11Мудрост је добра као и наследство
и на корист је онима које сунце обасјава.
12Јер је у мудрости заклон
као што је у новцу заклон,
али је предност познавања мудрости у томе
што чува живот мудрих.
13Размисли о делу Божијем:
ко је то кадар да исправи
оно што он искриви?
14У дану добрих ствари и ти добар буди,
а у дану лоших ствари размисли о овом:
Бог је начинио обоје с разлогом,
да човек не зна шта ће бити након њега.
15Баш сам свашта видео у данима своје пролазности:
праведника који страда у својој праведности
и неправедника који истрајава у својој неправедности.
16Не буди претерано праведан
и не чини себе премудрим.
Зашто би се упропастио?
17Не буди претерано зао
и не буди луд.
Зашто би умро кад ти време није?
18Добро је да се држиш овог савета,
а и претходни не испуштај из руке.
Јер ко се боји Бога спасава се од свега.
19Мудрост мудроме пружа више снаге
него десеторици владара што су у граду.
20Стварно, нема на земљи праведног човека
који чини добро и не греши.
21Елем, не мари за приче што их људи причају,
да не би чуо како те твој слуга куне.
22Јер, срце твоје зна
да си често и ти клео друге.
23И све сам то искушао мудрошћу, па рекох:
„Бићу мудар!“
Али, то је било далеко од мене.
24Шта год да се збива је далеко и предубоко.
Ко ће то да докучи?
25Тако сам срцем настојао да сазнам,
да истражим, да нађем мудрост и смисао,
да откријем глупост неправде
и лудост безумља.
26И открио сам да је жена,
која је као замка и чије је срце мрежа,
од смрти горча
и да су јој руке као ланци.
Богоугодник од ње бежи
док грешника она хвата.
27Гле, то сам открио – говори проповедник –
док сам ствари по ствари тражио смисао,
28за којим истрајно трагам душом
и не налазим га:
од њих хиљаду човека једног сам нашао,
али жену међу свим овима нашао нисам.
29Ето, једно сам открио:
Бог је људе створио честитима,
али они којекакве сплетке траже.
