1Ко је попут мудрог човека?
Ко познаје значење ствари?
Мудрост човеку обасјава лице
и тврдоћу му лица омекшава.
Послушност цару
2Кажем ти: цареву заповест изврши због завета пред Богом. 3Не жури да од њега одеш и не пристај на злу ствар, јер он чини шта год пожели. 4Наиме, његова реч је врховна и ко ће да му каже: „Шта то радиш?“
5Ко год слуша његову заповест неће доживети зло,
а мудро срце зна и право време и начин.
6Јер за све постоји право време и начин,
макар невоља велика притиска човека.
7Тек, он не зна шта ће да се збуде,
и ко да му каже кад ће се шта десити?
8Нема човека који влада ветром,
који ветар зауздава.
Нико не влада даном смрти,
од боја нема поштеде,
а неправда не спасава
оног над ким влада.
9Све то сам видео и срцем размишљао о свему што се ради под капом небеском. Некада човек влада човеком на његову штету. 10А видео сам и злобнике, већ сахрањене, како долазе и одлазе са светог места. Заборавили су их у граду где су тако радили. А и то је пролазно.
11Зато што их казна за зло не стиже одмах, људи су срцем решени да чине зло. 12Макар да грешник и стотину пута учини зло, па опет дуго живи, ја знам да ће богобојазнима бити добро јер се боје Бога. 13А злобнику неће бити добро, неће му се продужити дани што су попут сенке, јер се Бога не боји.
14И ово је пролазност која се дешава на земљи: има праведника којима се дешава по делима неправедника, а има неправедника којима се дешава по делима праведника. Али, кажем, и то је пролазно. 15Тако сам хвалио уживање, јер за човека нема бољег под капом небеском него да једе и пије, да срећан буде; то да га прати у труду његовом кроз дане живота његовог, који му је Бог дао под капом небеском.
16Зато сам се срцем предао да упознам мудрост, да видим достигнућа што су на земљи остварена – иако због њих некоме ни ноћу ни дању сан на очи не долази – 17размислио сам о свим Божијим делима: човек не може да докучи урађено под капом небеском. Он трага с трудом али не налази. Макар мудар тврдио да је зна, ипак није кадар да то докучи.
1Ко је попут мудрог човека?
Ко познаје значење ствари?
Мудрост човеку обасјава лице
и тврдоћу му лица омекшава.
Послушност цару
2Кажем ти: цареву заповест изврши због завета пред Богом. 3Не жури да од њега одеш и не пристај на злу ствар, јер он чини шта год пожели. 4Наиме, његова реч је врховна и ко ће да му каже: „Шта то радиш?“
5Ко год слуша његову заповест неће доживети зло,
а мудро срце зна и право време и начин.
6Јер за све постоји право време и начин,
макар невоља велика притиска човека.
7Тек, он не зна шта ће да се збуде,
и ко да му каже кад ће се шта десити?
8Нема човека који влада ветром,
који ветар зауздава.
Нико не влада даном смрти,
од боја нема поштеде,
а неправда не спасава
оног над ким влада.
9Све то сам видео и срцем размишљао о свему што се ради под капом небеском. Некада човек влада човеком на његову штету. 10А видео сам и злобнике, већ сахрањене, како долазе и одлазе са светог места. Заборавили су их у граду где су тако радили. А и то је пролазно.
11Зато што их казна за зло не стиже одмах, људи су срцем решени да чине зло. 12Макар да грешник и стотину пута учини зло, па опет дуго живи, ја знам да ће богобојазнима бити добро јер се боје Бога. 13А злобнику неће бити добро, неће му се продужити дани што су попут сенке, јер се Бога не боји.
14И ово је пролазност која се дешава на земљи: има праведника којима се дешава по делима неправедника, а има неправедника којима се дешава по делима праведника. Али, кажем, и то је пролазно. 15Тако сам хвалио уживање, јер за човека нема бољег под капом небеском него да једе и пије, да срећан буде; то да га прати у труду његовом кроз дане живота његовог, који му је Бог дао под капом небеском.
16Зато сам се срцем предао да упознам мудрост, да видим достигнућа што су на земљи остварена – иако због њих некоме ни ноћу ни дању сан на очи не долази – 17размислио сам о свим Божијим делима: човек не може да докучи урађено под капом небеском. Он трага с трудом али не налази. Макар мудар тврдио да је зна, ипак није кадар да то докучи.
