Време за све
1Све има своје доба и свака ствар под небесима има прикладно време:
2време рађања и време умирања;
време сађења и време вађења посађеног;
3време убијања и време лечења;
време рушења и време грађења;
4време плакања и време смејања;
време жаљења и време играња;
5време разбацивања камења и време сакупљања камења;
време грљења и време растајања;
6време трагања и време мирења са губитком;
време чувања и време бацања;
7време цепања и време ушивања;
време ћутања и време говора;
8време љубави и време мржње;
време рата и време мира.
9И каква је корист трудбенику од његовог труда? 10Посматрао сам посао који је Бог дао људима да се њиме баве. 11Наиме, све је предивно створио у прикладно време. Чак им је и вечност ставио у срца, али људи не могу да докуче дела која Бог чини од почетка до свршетка. 12Открио сам да за њих ништа боље нема него да се радују и чине добро сав свој живот; 13да сви људи једу и пију, да уживају корист труда свога. И то је Божији дар. 14Сазнао сам да све што Бог чини остаје довека, да томе ништа не може да се дода и да од тога ништа не може да се одузме, да све што Бог чини јесте да би га се људи бојали.
15И све што је било, јесте и сада,
и све што ће тек да буде, већ је било,
а Бог тражи оно што је минуло.
16Још сам видео под капом небеском:
да на месту правде стоји неправедност
и на месту праведности стоји неправедност.
17Казао сам у свом срцу:
„Бог ће да суди
и праведнику и неправеднику,
јер постоји прикладно време,
за сваку ствар и дело свако.“
18Још сам казао у свом срцу у вези људи: „Бог их искушава, да увиде да су као стока, баш они сами.“ 19Јер, судбина људи и судбина стоке је једнака судбина: умиру и они, а умире и она. У свима је исти дах и човек није бољи од стоке. Да, јер све је пролазно. 20На исто место сви одлазе, јер су сви из прашине и сви се у прашину враћају. 21Ко зна одлази ли горе дух људи, а дух стоке одлази ли доле, у земљу?
22Схватио сам да за људе нема бољег него да се радују у свом послу, јер то им је дано. Елем, ко ће их вратити да виде како ће након њих бити?
A Time for Everything
1There is a time for everything,
and a season for every activity under the heavens:
2a time to be born and a time to die,
a time to plant and a time to uproot,
3a time to kill and a time to heal,
a time to tear down and a time to build,
4a time to weep and a time to laugh,
a time to mourn and a time to dance,
5a time to scatter stones and a time to gather them,
a time to embrace and a time to refrain from embracing,
6a time to search and a time to give up,
a time to keep and a time to throw away,
7a time to tear and a time to mend,
a time to be silent and a time to speak,
8a time to love and a time to hate,
a time for war and a time for peace.
9What do workers gain from their toil? 10I have seen the burden God has laid on the human race. 11He has made everything beautiful in its time. He has also set eternity in the human heart; yet3:11 Or also placed ignorance in the human heart, so that no one can fathom what God has done from beginning to end. 12I know that there is nothing better for people than to be happy and to do good while they live. 13That each of them may eat and drink, and find satisfaction in all their toil—this is the gift of God. 14I know that everything God does will endure forever; nothing can be added to it and nothing taken from it. God does it so that people will fear him.
15Whatever is has already been,
and what will be has been before;
and God will call the past to account.3:15 Or God calls back the past
16And I saw something else under the sun:
In the place of judgment—wickedness was there,
in the place of justice—wickedness was there.
17I said to myself,
“God will bring into judgment
both the righteous and the wicked,
for there will be a time for every activity,
a time to judge every deed.”
18I also said to myself, “As for humans, God tests them so that they may see that they are like the animals. 19Surely the fate of human beings is like that of the animals; the same fate awaits them both: As one dies, so dies the other. All have the same breath3:19 Or spirit; humans have no advantage over animals. Everything is meaningless. 20All go to the same place; all come from dust, and to dust all return. 21Who knows if the human spirit rises upward and if the spirit of the animal goes down into the earth?”
22So I saw that there is nothing better for a person than to enjoy their work, because that is their lot. For who can bring them to see what will happen after them?
