Уживање је пролазно
1Казао сам у свом срцу: „Хајде да опробам уживање, да добро уживам.“ Али, гле, и то је пролазно! 2За смех сам казао: „Будаласт је“; и за уживање: „Која му је сврха?“ 3Дубоко сам размишљао о задовољству тела у вину – док ми је срце мудрошћу вођено било – о прихватању безумља, док не откријем каква је корист људима од онога што раде под небесима за мало дана живота свога.
4Велике сам ствари себи направио: изградио сам куће, винограде засадио. 5Уредио сам вртове и паркове, у њима посадио разно воће. 6Направио сам језера са водом за натапање младе шуме. 7Довео сам слуге и слушкиње, поред оних који су ми припадали по рођењу у кући. Имао сам стоке, многа крда и стада, више од свих који су пре мене владали у Јерусалиму. 8Накупио сам и сребро, злато, благо од царева и околних области. Обезбедио сам певаче, певачице, уживања људска и многе жене. 9Постао сам моћан, узвисио сам се више од свих својих претходника у Јерусалиму, а и даље сам био мудар:
10Својим очима нисам ускратио ниједну жељу
и срцу нисам ускратио ниједно уживање.
Јер, срце се моје радовало у свим мојим подухватима
и то ми је била награда за сав труд мој.
11А онда сам размишљао о свим својим делима које сам предузео својеручно,
о труду који сам уложио.
И гле, све је пролазно и јурење ветра,
без користи под капом небеском!
И мудрост и лудост пролазе
12Затим сам се посветио размишљању
о мудрости, безумљу и глупости.
Шта више да уради царев наследник
након оног што је већ урађено?
13Схватио сам да је мудрост боља од глупости
као што је светлост боља од таме.
14Мудроме су очи на глави,
а безумник у тами хода.
Али сам научио и ово:
обојицу задеси иста судбина.
15И казао сам у свом срцу:
„Судбина безумника ће и мене задесити,
па чему онда толика моја мудрост?“
Још сам се вајкао у свом срцу:
„И то је пролазно!“
16Јер сећање на мудрога не траје дуже од сећања на безумнога,
јер ће се све заборавити у данима који стижу.
И – авај – мудри ће умрети
баш као и безумник!
Мукотрпан рад је пролазан
17И тако ми је живот омрзнуо и оно што се под капом небеском ради постало ми је мучно. Јер, све је пролазно и јурење ветра. 18Да, омрзнуо сам сав свој мукотрпан рад и труд под капом небеском, јер га остављам своме наследнику. 19И ко зна хоће ли он мудар или луд да буде? Тек, наследиће сав мој труд који сам уложио и у ком сам мудар био под капом небеском. Али и то је пролазно. 20Почео сам да очајавам у срцу над свим уложеним трудом под капом небеском. 21Јер, неко се трудио мудро, са знањем и вештином, и препушта то ономе ко нема удела у томе. Баш је и то пролазно и зло је велико. 22Шта вреде човеку сав његов труд и напор његовог срца којима мукотрпно ради под капом небеском? 23Јер, мучи се све своје дане и стрепи због својих обавеза, па му ни ноћу срце не мирује. И то је пролазно.
24Ништа боље нема за човека него да једе и пије, да му душа ужива добро његовог труда. Наиме, схватио сам да је и то из руке Божије. 25А ко је то јео и ко се науживао мимо њега? 26Јер Господ свакоме богоугоднику даје мудрост, знање и радовање. Грешнику даје задатак да сабира, да скупља и то да богоугоднику. А то је пролазно и јурење ветра.
Pleasures Are Meaningless
1I said to myself, “Come now, I will test you with pleasure to find out what is good.” But that also proved to be meaningless. 2“Laughter,” I said, “is madness. And what does pleasure accomplish?” 3I tried cheering myself with wine, and embracing folly—my mind still guiding me with wisdom. I wanted to see what was good for people to do under the heavens during the few days of their lives.
4I undertook great projects: I built houses for myself and planted vineyards. 5I made gardens and parks and planted all kinds of fruit trees in them. 6I made reservoirs to water groves of flourishing trees. 7I bought male and female slaves and had other slaves who were born in my house. I also owned more herds and flocks than anyone in Jerusalem before me. 8I amassed silver and gold for myself, and the treasure of kings and provinces. I acquired male and female singers, and a harem2:8 The meaning of the Hebrew for this phrase is uncertain. as well—the delights of a man’s heart. 9I became greater by far than anyone in Jerusalem before me. In all this my wisdom stayed with me.
10I denied myself nothing my eyes desired;
I refused my heart no pleasure.
My heart took delight in all my labor,
and this was the reward for all my toil.
11Yet when I surveyed all that my hands had done
and what I had toiled to achieve,
everything was meaningless, a chasing after the wind;
nothing was gained under the sun.
Wisdom and Folly Are Meaningless
12Then I turned my thoughts to consider wisdom,
and also madness and folly.
What more can the king’s successor do
than what has already been done?
13I saw that wisdom is better than folly,
just as light is better than darkness.
14The wise have eyes in their heads,
while the fool walks in the darkness;
but I came to realize
that the same fate overtakes them both.
15Then I said to myself,
“The fate of the fool will overtake me also.
What then do I gain by being wise?”
I said to myself,
“This too is meaningless.”
16For the wise, like the fool, will not be long remembered;
the days have already come when both have been forgotten.
Like the fool, the wise too must die!
Toil Is Meaningless
17So I hated life, because the work that is done under the sun was grievous to me. All of it is meaningless, a chasing after the wind. 18I hated all the things I had toiled for under the sun, because I must leave them to the one who comes after me. 19And who knows whether that person will be wise or foolish? Yet they will have control over all the fruit of my toil into which I have poured my effort and skill under the sun. This too is meaningless. 20So my heart began to despair over all my toilsome labor under the sun. 21For a person may labor with wisdom, knowledge and skill, and then they must leave all they own to another who has not toiled for it. This too is meaningless and a great misfortune. 22What do people get for all the toil and anxious striving with which they labor under the sun? 23All their days their work is grief and pain; even at night their minds do not rest. This too is meaningless.
24A person can do nothing better than to eat and drink and find satisfaction in their own toil. This too, I see, is from the hand of God, 25for without him, who can eat or find enjoyment? 26To the person who pleases him, God gives wisdom, knowledge and happiness, but to the sinner he gives the task of gathering and storing up wealth to hand it over to the one who pleases God. This too is meaningless, a chasing after the wind.
