1Са очима својим савез сам склопио,
па како бих онда загледао девојку?
2Па шта то онда Бог одозго дели?
Какво је са висина наследство Свемоћног?
3Није ли то пропаст за злотвора
и несрећа за покварењака?
4Не види ли он путеве моје,
зар не броји све моје кораке?
5Ако сам се дружио с лажовима,
ако ми је нога журила ка обмани;
6нека ме измери на тасовима тачним,
нек честитост моју Бог открије.
7Ако је мој корак зашао са пута,
срце моје повело се за мојим очима,
за руке ми прионула љага;
8тад нек жањем, а други нек једе,
нек се моја летина почупа.
9Ако ли је жена срце ми завела,
ако сам ближњег свога на улазу вребао;
10нек тад другом моја жена меље,
у постељи других нека буде.
11Али то би била гадост,
баш кривица за осуду!
12Да, била би то ватра која гута све до трулежи мртвих
и спаљује сву летину моју.
13Елем, ако сам се оглушио на тужбу
слушкиње своје или слуге свога,
када су се парничили са мном;
14шта бих урадио када би Бог устао,
кад би ми рачун затражио?
Шта ли бих му тада узвратио?
15Није ли онај што ме саздао у утроби и њих саздао?
Зар нас није један исти начинио у стомаку?
16Ако сам се оглушио на жељу сиромаха
и расплакао очи удовици;
17ако сам свој залогај хлеба јео у самоћи,
а сироче није узело од њега –
18јер је уз мене расло као уз оца још од младости моје,
а удовици сам помагао још од како ме мајка родила –
19ако сам видео страдалника неодевеног,
ако нисам заоденуо убогог;
20ако ме бедра његова благосиљала нису,
ако се руном оваца мојих утоплио није;
21ако сам одмахнуо руком против сирочета,
а знао сам да на суду могу да помогнем;
22нека ми рука из рамена отпадне
и нек ми се шака преломи у зглобу!
23Јер, дрхтао сам од Божије страхоте,
пред његовим величанством не бих то чинио.
24Ако сам се у злато уздао,
сувом злату говорио: ’Поуздање моје!’;
25ако сам се радовао свом великом благу,
што ми је рука толико згрнула;
26ако сам у сунце гледао док сија
и у месец сјајни док путује;
27ако ми се срце потајно заносило,
па сам им руком слао пољупце са својих уста;
28и то би била кривица што вапи за судом,
јер бих тако порекао Бога са висине!
29Елем, ако сам се радовао над несрећом душманина мога,
ликовао кад га пропаст снађе;
30нисам дао устима да згреше,
да му клетву призивам на душу.
31Нису ли људи из шатора рекли:
’Ко се још меса његовога најео није?’
32Придошлица на улици ноћ провео није,
путнику сам отварао врата.
33Да ли сам грехе своје прикривао као Адам,
и кривицу крио у грудима својим;
34јер сам се препао великог мноштва,
страховао од презира у роду,
па се ућутао и кроз врата не бих излазио?
35О, кад би ме неко чуо!
Ево, ово потписујем,
па нека ме услиши Свемоћни,
а ево и оптужнице што је тужилац против мене подигао!
36Зар је не бих ја понео на рамену своме,
на себе је као круну причврстио?
37Рачун бих му положио за кораке своје,
као владар бих му приступио.
38Ако је због мене вапила земља моја
и у глас плакале бразде њене;
39ако сам забадава јео плодове њене
и души њихових власника задао јаде;
40уместо пшеницом нек уроди трњем
и коровом уместо јечма!“
Јов је завршио своја казивања.
1I made a covenant with mine eyes; why then should I think upon a maid? 2For what portion of God is there from above? and what inheritance of the Almighty from on high? 3Is not destruction to the wicked? and a strange punishment to the workers of iniquity? 4Doth not he see my ways, and count all my steps? 5If I have walked with vanity, or if my foot hath hasted to deceit; 6Let me be weighed in an even balance, that God may know mine integrity.31.6 Let…: Heb. Let him weigh me in balances of justice 7If my step hath turned out of the way, and mine heart walked after mine eyes, and if any blot hath cleaved to mine hands; 8Then let me sow, and let another eat; yea, let my offspring be rooted out.
9If mine heart have been deceived by a woman, or if I have laid wait at my neighbour’s door; 10Then let my wife grind unto another, and let others bow down upon her. 11For this is an heinous crime; yea, it is an iniquity to be punished by the judges. 12For it is a fire that consumeth to destruction, and would root out all mine increase. 13If I did despise the cause of my manservant or of my maidservant, when they contended with me; 14What then shall I do when God riseth up? and when he visiteth, what shall I answer him? 15Did not he that made me in the womb make him? and did not one fashion us in the womb?31.15 did not one…: or, did he not fashion us in one womb?
16If I have withheld the poor from their desire, or have caused the eyes of the widow to fail; 17Or have eaten my morsel myself alone, and the fatherless hath not eaten thereof; 18(For from my youth he was brought up with me, as with a father, and I have guided her from my mother’s womb;)31.18 her: that is, the widow 19If I have seen any perish for want of clothing, or any poor without covering; 20If his loins have not blessed me, and if he were not warmed with the fleece of my sheep; 21If I have lifted up my hand against the fatherless, when I saw my help in the gate: 22Then let mine arm fall from my shoulder blade, and mine arm be broken from the bone.31.22 bone: or, chanelbone 23For destruction from God was a terror to me, and by reason of his highness I could not endure.
24If I have made gold my hope, or have said to the fine gold, Thou art my confidence; 25If I rejoiced because my wealth was great, and because mine hand had gotten much;31.25 gotten…: Heb. found much 26If I beheld the sun when it shined, or the moon walking in brightness;31.26 sun: Heb. light31.26 in…: Heb. bright 27And my heart hath been secretly enticed, or my mouth hath kissed my hand:31.27 my mouth…: Heb. my hand hath kissed my mouth 28This also were an iniquity to be punished by the judge: for I should have denied the God that is above. 29If I rejoiced at the destruction of him that hated me, or lifted up myself when evil found him: 30Neither have I suffered my mouth to sin by wishing a curse to his soul.31.30 mouth: Heb. palate 31If the men of my tabernacle said not, Oh that we had of his flesh! we cannot be satisfied. 32The stranger did not lodge in the street: but I opened my doors to the traveller.31.32 traveller: or, way
33If I covered my transgressions as Adam, by hiding mine iniquity in my bosom:31.33 as Adam: or, after the manner of men 34Did I fear a great multitude, or did the contempt of families terrify me, that I kept silence, and went not out of the door? 35Oh that one would hear me! behold, my desire is, that the Almighty would answer me, and that mine adversary had written a book.31.35 my…: or, my sign is that the Almighty will 36Surely I would take it upon my shoulder, and bind it as a crown to me. 37I would declare unto him the number of my steps; as a prince would I go near unto him. 38If my land cry against me, or that the furrows likewise thereof complain;31.38 complain: Heb. weep 39If I have eaten the fruits thereof without money, or have caused the owners thereof to lose their life:31.39 fruits: Heb. strength31.39 the owners…: Heb. the soul of the owners thereof to expire, or, breathe out 40Let thistles grow instead of wheat, and cockle instead of barley. The words of Job are ended.31.40 cockle: or, noisome weeds
