Самсон пали Филистејцима летину
1После неког времена, у време жетве пшенице, Самсон дође да посети своју жену носећи јој јаре. Рекао је: „Хоћу да уђем к својој жени у собу.“ Али њен отац му није дао да уђе.
2Њен отац му рече: „Био сам уверен да је мрзиш, па сам је дао једном од твојих пратилаца. Није ли њена млађа сестра лепша од ње? Узми њу уместо оне.“
3Самсон им рече: „Овај пут нећу бити крив Филистејцима кад им учиним неко зло.“ 4Самсон оде, ухвати три стотине лисица, окрене их репом према репу и свеже им по једну бакљу између два репа. 5Онда запали бакље и пусти лисице међу филистејску летину. Тако је спалио пожњевену и непожњевену летину, винограде и маслинике.
6Филистејци су се питали: „Ко је ово учинио?“ Рекли су им: „То је био Самсон, зет једног Тимњанина, зато што је овај узео његову жену и дао је једном од његових пратилаца.“
Тада се Филистејци дигну и спале и њу и њеног оца. 7Самсон им је на то рекао: „Кад сте то урадили, нећу се смирити док вам се не осветим.“ 8Истукао их је уздуж и попреко наневши им велики пораз. Онда је отишао, настанио се у пећину Етамске стене.
9Али Филистејци се дигну и утаборе се у Јуди. Били су се раширили до Лехије. 10Јудејци им рекоше: „Зашто сте се устали против нас?“
Они им одговорише: „Устали смо да свежемо Самсона и учинимо му како је он учинио нама.“
11Тада је три хиљаде људи из Јудиног племена отишло до руба Етамске пећине и рекло Самсону: „Зар ти није познато да Филистејци владају над нама? Шта си нам то учинио?“
Он им одговори: „Како су они мени учинили, тако сам ја учинио њима.“
12Они му рекоше: „Дошли смо да те свежемо и предамо Филистејцима у руке.“ Самсон им рече: „Закуните ми се да ме ви сами нећете убити!“
13„Нећемо – рекоше му – само ћемо те свезати и предати у њихове руке, али те нећемо убити.“ Затим су га свезали са два нова конопца и одвели из пећине. 14Кад је дошао до Лехије, Филистејци кренуше на њега кличући од радости. Тада га Дух Господњи обузе, и конопци око његових рамена постадоше као ланени конци спаљени ватром, те свезе спадоше са његових руку. 15Ту је нашао свежу магарећу чељуст, дохватио је и њоме побио хиљаду људи.
16Самсон рече:
„Магарећом чељусти
гомилу сам на гомилу наслагао;
магарећом чељусти
побио сам хиљаду.“
17Кад је то изрекао, бацио је чељуст из своје руке и назвао оно место „Рамат-Лехија“.
18Како је био веома жедан, завапио је ка Господу и рекао: „Господе, ти си извојевао ово велико избављење руком свога слуге. Зар сад да умрем од жеђи и паднем у руке необрезанима?“ 19Господ проби шупљину што је код Лехије и одатле изби вода. Самсон се напио, повратио снагу и опоравио се. Зато је то место назвао Ен-Акоре15,19 Симболично име: Извор оног који вапи., а оно је до данас у Лехији.
20Он је био судија у Израиљу за време филистејске владавине двадесет година.
Sansón se venga de los filisteos
1Pasado algún tiempo, durante la cosecha de trigo, Sansón tomó un cabrito y fue a visitar a su esposa.
―Voy a la habitación de mi esposa —dijo él.
Pero el padre de ella no le permitió entrar, 2sino que le dijo:
―Yo estaba tan seguro de que la odiabas que se la di a tu amigo. ¿Pero acaso no es más atractiva su hermana menor? Tómala para ti, en lugar de la mayor.
3Sansón replicó:
―¡Esta vez sí que no respondo por el daño que les cause a los filisteos!
4Así que fue y cazó trescientas zorras, y las ató cola con cola en parejas, y a cada pareja le amarró una antorcha; 5luego les prendió fuego a las antorchas y soltó a las zorras por los sembrados de los filisteos. Así incendió el trigo que ya estaba en gavillas y el que todavía estaba en pie, junto con los viñedos y olivares.
6Cuando los filisteos preguntaron: «¿Quién hizo esto?», les dijeron: «Sansón, el yerno del timnateo, porque este le quitó a su esposa y se la dio a su amigo».
Por eso los filisteos fueron y la quemaron a ella y a su padre. 7Pero Sansón les dijo: «Puesto que actuasteis de esa manera, ¡no pararé hasta que me haya vengado de vosotros!» 8Y los atacó tan furiosamente que causó entre ellos una tremenda masacre. Luego se fue a vivir a una cueva, que está en la peña de Etam.
9Los filisteos subieron y acamparon en Judá, incursionando cerca de Lejí. 10Los hombres de Judá preguntaron:
―¿Por qué habéis venido a luchar contra nosotros?
―Hemos venido a tomar prisionero a Sansón —les respondieron—, para hacerle lo mismo que nos hizo a nosotros.
11Entonces tres mil hombres de Judá descendieron a la cueva en la peña de Etam y le dijeron a Sansón:
―¿No te das cuenta de que los filisteos nos gobiernan? ¿Por qué nos haces esto?
―Simplemente les he hecho lo que ellos me hicieron a mí —contestó él.
12Ellos le dijeron:
―Hemos venido a atarte, para entregarte en manos de los filisteos.
―Juradme que no me mataréis vosotros mismos —dijo Sansón.
13―De acuerdo —respondieron ellos—. Solo te ataremos y te entregaremos en sus manos. No te mataremos.
Entonces lo ataron con dos sogas nuevas y lo sacaron de la peña. 14Cuando se acercaba a Lejí, los filisteos salieron a su encuentro con gritos de victoria. En ese momento el Espíritu del Señor vino sobre él con poder, y las sogas que ataban sus brazos se volvieron como fibra de lino quemada, y las ataduras de sus manos se deshicieron. 15Al encontrar una quijada de burro que todavía estaba fresca, la agarró y con ella mató a mil hombres.
16Entonces dijo Sansón:
«Con la quijada de un asno
los he amontonado.15:16 los he amontonado. Alt. los he convertido en asnos; en hebreo, las palabras que significan asno y montón son idénticas.
Con una quijada de asno
he matado a mil hombres».
17Cuando terminó de hablar, arrojó la quijada y llamó a aquel lugar Ramat Lejí.15:17 En hebreo, Ramat Lejí significa colina de la quijada. 18Como tenía mucha sed, clamó al Señor: «Tú le has dado a tu siervo esta gran victoria. ¿Acaso voy ahora a morir de sed, y a caer en manos de los incircuncisos?» 19Entonces Dios abrió la hondonada que hay en Lejí, y de allí brotó agua. Cuando Sansón la bebió, recobró sus fuerzas y se reanimó. Por eso al manantial que todavía hoy está en Lejí se le llamó Enacoré.15:19 En hebreo, Enacoré significa manantial del que clama.
20Y Sansón gobernó a Israel durante veinte años en tiempos de los filisteos.
