Самсонова женидба
1Једном Самсон сиђе у Тимну и запази тамо филистејску девојку. 2Кад се вратио горе испричао је то оцу и мајци. Рекао је: „Видео сам филистејску девојку у Тимни. Зато ми је сада узмите за жену.“
3Његови отац и мајка му рекоше: „Зар нема девојака у твоме братству и у целом нашем народу, да мораш ићи да узмеш себи жену од необрезаних Филистејаца?“
Самсон одговори оцу и мајци: „Њу ми узмите, јер она је за мене она права.“ 4Његов отац и његова мајка нису знали да то долази од Господа, који је тражио задевицу с Филистејцима. У то време су Филистејци владали над Израиљем.
5Самсон је сишао у Тимну са својим оцем и својом мајком. Кад су дошли до тимњанских винограда, млади лав ричући крене према њему. 6Дух Господњи сиђе на њега, и он голим рукама растрже лава као јаре. Ипак, оцу и мајци није рекао шта је урадио. 7Онда је отишао к оној девојци и причао са њом; она је за Самсона била она права.
8Кад се после извесног времена вратио да је одведе, скренуо је да погледа мртвог лава, а оно, у мртвом лаву рој пчела и мед. 9Захватио је мед шаком, па га је идући јео. Онда је отишао своме оцу и својој мајци, и дао меда и њима, те су и они јели. Међутим, није им рекао да га је узео из мртвог лава.
10Његов отац оде к девојци и Самсон направи тамо гозбу, како су то обичавали млади људи. 11Чим су га видели одредили су му тридесет пратилаца да буду уз њега.
12Тада им је Самсон рекао: „Дозволите ми да вам поставим загонетку. Ако је одгонетнете за седам дана гозбе, даћу вам тридесет ланених кошуља и тридесет свечаних хаљина. 13А ако не будете могли да је одгонетнете, ви ћете мени дати тридесет ланених кошуља и тридесет свечаних хаљина.“
Они рекоше: „Реци своју загонетку, ми те слушамо.“
14Самсон им рече:
„Од оног који једе изашло је јело,
од јакога изашло је слатко.“
Три дана нису могли да одгонетну загонетку.
15Четвртог дана рекоше његовој жени: „Измами од свог мужа решење загонетке, или ћемо спалити и тебе и кућу твога оца. Зар сте нас позвали овде да нас опљачкате?“
16Самсонова жена је дошла пред њега плачући и говорећи: „Ти ме свакако мрзиш и не волиш ме. Поставио си загонетку мојим сународницима, а мени је ниси растумачио?“
Он јој одговори: „Нисам је растумачио своме оцу и својој мајци, а теби да је растумачим?“ 17Она је тако плакала пред њим седам дана, колико је трајала њихова гозба. Седмога дана јој је растумачио загонетку, јер је толико наваљивала на њега. Она је онда одала загонетку својим сународницима.
18Седмога дана, пре заласка сунца, мештани града му рекоше:
„Шта је слађе од меда,
и шта је јаче од лава?“
Самсон им рече:
„Да нисте орали с мојом јуницом,
моју загонетку не бисте решили!“
19Тада Дух Господњи сиђе на њега, те он оде у Аскалон и поби тридесет људи. Скинуо је с њих одећу и дао свечане хаљине онима што су одгонетнули загонетку. Тако разјарен вратио се горе очевој кући. 20А Самсонову жену су дали једном од његових свадбених пратилаца који је био уз њега.
Matrimonio de Sansón
1Sansón descendió a Timnat y vio allí a una joven filistea. 2Cuando él volvió, les dijo a sus padres:
―He visto en Timnat a una joven filistea; pedidla para que sea mi esposa.
3Pero sus padres le dijeron:
―¿Acaso no hay ninguna mujer aceptable entre tus parientes, o en todo nuestro14:3 nuestro. Lit. mi. pueblo, que tienes que ir a buscar una esposa entre esos filisteos incircuncisos?
Sansón le respondió a su padre:
―¡Pídeme a esa, que es la que a mí me gusta!
4Sus padres no sabían que esto era de parte del Señor, que buscaba la ocasión de enfrentarse a los filisteos; porque en aquel tiempo los filisteos dominaban a Israel. 5Así que Sansón descendió a Timnat junto con sus padres. De repente, al llegar a los viñedos de Timnat, un rugiente cachorro de león le salió al encuentro. 6Pero el Espíritu del Señor vino con poder sobre Sansón, quien solo con sus manos despedazó el león como si fuera un cabrito. Pero no les contó a sus padres lo que había hecho. 7Luego fue y habló con la mujer que le gustaba.
8Pasado algún tiempo, cuando regresó para casarse con ella, se apartó del camino para mirar el león muerto, y vio que había en su cadáver un enjambre de abejas y un panal de miel. 9Tomó con las manos un poco de miel y comió, mientras proseguía su camino. Cuando se reunió con sus padres, les ofreció miel, y también ellos comieron, pero no les dijo que la había sacado del cadáver del león.
10Después de eso, su padre fue a ver a la mujer. Allí Sansón ofreció un banquete, como era la costumbre entre los jóvenes. 11Cuando los filisteos lo vieron, le dieron treinta compañeros para que estuvieran con él.
12―Permitidme proponeros una adivinanza —les dijo Sansón—. Si me dais la solución dentro de los siete días que dura el banquete, yo os daré treinta vestidos de lino y treinta mudas de ropa de fiesta. 13Pero, si no me la dais, seréis vosotros quienes me daréis los treinta vestidos de lino y treinta mudas de ropa de fiesta.
―Dinos tu adivinanza —le respondieron—, que te estamos escuchando.
14Entonces les dijo:
«Del que come salió comida;
y del fuerte salió dulzura».
Pasaron tres días y no lograron resolver la adivinanza. 15Al cuarto14:15 cuarto (mss. de LXX y Siríaca); séptimo (TM). día le dijeron a la esposa de Sansón: «Seduce a tu esposo para que nos revele la adivinanza; de lo contrario, te quemaremos a ti y a la familia de tu padre. ¿Acaso nos invitasteis aquí para robarnos?»
16Entonces la esposa de Sansón se tiró sobre él llorando, y le dijo:
―¡Me odias! ¡En realidad no me amas! Le propusiste a mi pueblo una adivinanza, pero no me has dicho la solución.
―Ni siquiera se la he dicho a mis padres —replicó él—; ¿por qué habría de decírtela a ti?
17Pero ella le lloró los siete días que duró el banquete, hasta que al fin, el séptimo día, Sansón le dio la solución, porque ella seguía insistiéndole. A su vez, ella fue y les reveló la solución a los de su pueblo.
18Antes de la puesta del sol del séptimo día los hombres de la ciudad le dijeron:
«¿Qué es más dulce que la miel?
¿Qué es más fuerte que un león?»
Sansón les respondió:
«Si no hubierais arado con mi novilla,
no habríais resuelto mi adivinanza».
19Entonces el Espíritu del Señor vino sobre Sansón con poder, y este descendió a Ascalón y derrotó a treinta de sus hombres, les quitó sus pertenencias y les dio sus ropas a los que habían resuelto la adivinanza. Luego, enfurecido, regresó a la casa de su padre. 20Entonces, la esposa de Sansón fue entregada a uno de los que lo habían acompañado en su boda.
