Петар и Корнелије
1У Кесарији је живео неки човек по имену Корнелије који је био капетан такозване Италијанске чете. 2Био је побожан и богобојазан човек, а тако и цели његов дом. Давао је много милостиње народу и стално се молио Богу. 3Он је у виђењу, око три сата поподне10,3 На грчком девети час., јасно видео Божијег анђела који је дошао к њему и ословио га: „Корнелије!“
4Корнелије се загледао у њега и сав уплашен упитао: „Шта је, Господе?“ Анђео му одговори: „Твоје су молитве и милостиње узашле к Богу као жртва споменица. 5А сад, пошаљи некога у Јопу да доведе Симона који се зове Петар. 6Он је одсео код неког Симона кожара, чија кућа се налази покрај мора.“
7Кад је анђео који му је говорио отишао, Корнелије је позвао двојицу својих слугу и једног побожног војника из његове пратње. 8Након што им је све испричао, послао их је у Јопу.
Петрово виђење
9Сутрадан, око подне, док су се путујући приближавали граду, Петар се попео на кров да се помоли. 10Уто је огладнео, па је хтео да поједе нешто. Док су му припремали јело, пао је у занос. 11Угледао је отворено небо и нешто као велико платно завезано на четири краја како се спушта на земљу. 12У њему су биле све врсте четвороножних животиња, гмизаваца и птица. 13Тада му рече неки глас: „Устани, Петре, закољи и једи!“
14„Нипошто, Господе – одговори Петар – јер никада нисам окусио ништа опогањено или обредно нечисто.“
15Глас му се по други пут обратио: „Не називај нечистим оно што је Бог прогласио чистим!“
16Ово се поновило три пута, а онда се платно вратило на небо.
Корнелијеви људи код Петра
17Док је Петар био у недоумици питајући се шта би могло да значи виђење које је имао, стигли су људи које је послао Корнелије. Пошто су се распитали за Симонову кућу, стали су пред врата, 18па су позвали и упитали да ли је ту одсео Симон звани „Петар“.
19Док је Петар још увек размишљао о виђењу, рече му Дух: „Ево, траже те три човека. 20Устани, сиђи доле и пођи с њима без оклевања, јер сам их ја послао.“
21Петар је сишао к људима и рекао им: „Ја сам онај кога тражите. Због чега сте дошли?“
22Они су му одговорили: „Послао нас је капетан Корнелије, праведан и богобојазан човек, кога сав јудејски народ поштује. Њему је свети анђео наложио да те позове у његов дом, да чује шта имаш да кажеш.“ 23Петар их је, затим, позвао унутра и угостио.
Петар у кући римског заповедника
Сутрадан се Петар спреми и крене са гласницима. Са њим је пошло и неколико браће из Јопе. 24Следећег дана је стигао у Кесарију. Ту их је чекао Корнелије који је позвао своју родбину и најближе пријатеље. 25Кад је Петар ушао у кућу, Корнелије му изађе у сусрет, паде пред његове ноге и поклони му се. 26Но, Петар га подиже говорећи: „Устани, ја сам само човек.“
27Разговарајући с њим, Петар је ушао у кућу где је затекао много окупљених. 28Онда им се Петар обратио: „Ви знате да Јеврејину није допуштено да се дружи са странцем или да долази код њега. Ипак, Бог ми је показао да ниједног човека не називам поганим или нечистим. 29Зато сам дошао без поговора кад сте ме позвали. Питам се, стога, зашто сте ме позвали?“
30Корнелије одговори: „Пре три дана, баш у ово време, око три сата поподне10,30 Девети час., молио сам се у својој кући. Изненада, неки човек у сјајној одећи стаде преда ме 31и рече ми: ’Корнелије, Бог је услишио твоју молитву и сећа се твојих милостиња. 32Пошаљи некога у Јопу и позови Симона који се зове Петар. Он је гост у кући Симона кожара која се налази покрај мора.’ 33Зато сам сместа послао по тебе. Добро си урадио што си дошао. Сада смо сви ми овде пред Богом да чујемо све што ти је Господ заповедио.“
34Петар поче да говори: „Сада јасно видим да Бог није пристран, 35него да из сваког народа прихвата оног који га се боји и чини правду. 36Бог је послао поруку израиљском народу, објављујући Радосну вест о миру посредством Исуса Христа, који је Господ свима. 37Ви знате шта се догодило у целој Јудеји, почевши од Галилеје, после крштења које је Јован Крститељ проповедао. 38Знате и за Исуса из Назарета, кога је Бог помазао Светим Духом и силом. Он је ишао около и чинио добро, лечећи све оне који су били под влашћу ђавола, јер је Бог био са њим.
39Ми смо сведоци свега што је учинио по целој јудејској земљи и у Јерусалиму. Њега су убили обесивши га на дрво, 40али га је Бог васкрсао трећег дана и омогућио му да се појави. 41Не свему народу, већ само сведоцима које је Бог унапред изабрао. То смо ми који смо јели и пили са њим после његовог васкрсења из мртвих. 42Он нам је наложио да проповедамо народу и сведочимо да га је Бог одредио за судију живима и мртвима. 43За њега сведоче сви пророци да његовим именом прима опроштење греха свако ко верује у њега.“
44Док је Петар још говорио, Свети Дух је сишао на све који су слушали поруку. 45Верујући Јевреји који су дошли са Петром били су запањени да је Бог и на незнабошце излио дар Духа Светога. 46Чули су их, наиме, како говоре другим језицима и величају Бога. Тада је Петар упитао:
47„Може ли ко да забрани овима да буду крштени? И они су примили Светога Духа баш као и ми.“ 48Тада је заповедио да се крсте у име Исуса Христа. Петра су, потом, замолили да проведе неколико дана са њима.
Cornelio manda llamar a Pedro
1Vivía en Cesarea un centurión llamado Cornelio, del regimiento conocido como el Italiano. 2Él y toda su familia eran devotos y temerosos de Dios. Realizaba muchas obras de beneficencia para el pueblo de Israel y oraba a Dios constantemente. 3Un día, como a las tres de la tarde,10:3 las tres de la tarde. Lit. la hora novena; también en v. 30. tuvo una visión. Vio claramente a un ángel de Dios que se le acercaba y le decía:
―¡Cornelio!
4―¿Qué quieres, Señor? —le preguntó Cornelio, mirándolo fijamente y con mucho miedo.
―Dios ha recibido tus oraciones y tus obras de beneficencia como una ofrenda —le contestó el ángel—. 5Envía de inmediato a algunos hombres a Jope para que hagan venir a un tal Simón, apodado Pedro. 6Él se hospeda con Simón el curtidor, que tiene su casa junto al mar.
7Después de que se fuera el ángel que le había hablado, Cornelio llamó a dos de sus siervos y a un soldado devoto de los que le servían regularmente. 8Les explicó todo lo que había sucedido y los envió a Jope.
La visión de Pedro
9Al día siguiente, mientras ellos iban de camino y se acercaban a la ciudad, Pedro subió a la azotea a orar. Era casi el mediodía.10:9 casi el mediodía. Lit. alrededor de la hora sexta. 10Tuvo hambre y quiso algo de comer. Mientras se lo preparaban, le sobrevino un éxtasis. 11Vio el cielo abierto y algo parecido a una gran sábana que, suspendida por las cuatro puntas, descendía hacia la tierra. 12En ella había toda clase de cuadrúpedos, como también reptiles y aves.
13―Levántate, Pedro; mata y come —le dijo una voz.
14―¡De ninguna manera, Señor! —replicó Pedro—. Jamás he comido nada impuro o inmundo.
15Por segunda vez le insistió la voz:
―Lo que Dios ha purificado, tú no lo llames impuro.
16Esto sucedió tres veces, y en seguida la sábana fue recogida al cielo.
17Pedro no acertaba a explicarse cuál podría ser el significado de la visión. Mientras tanto, los hombres enviados por Cornelio, que estaban preguntando por la casa de Simón, se presentaron a la puerta. 18Llamando, averiguaron si allí se hospedaba Simón, apodado Pedro.
19Mientras Pedro seguía reflexionando sobre el significado de la visión, el Espíritu le dijo: «Mira, Simón, tres10:19 Var. no incluye tres (un ms. antiguo dice: dos). hombres te buscan. 20Date prisa, baja y no dudes en ir con ellos, porque yo los he enviado».
21Pedro bajó y les dijo a los hombres:
―Aquí estoy; yo soy el que buscáis. ¿Qué asunto os ha traído hasta aquí?
22Ellos le contestaron:
―Venimos de parte del centurión Cornelio, un hombre justo y temeroso de Dios, respetado por todo el pueblo judío. Un ángel de Dios le dio instrucciones de invitarte a su casa para escuchar lo que tú tienes que decirle.
23Entonces Pedro los invitó a pasar y los hospedó.
Pedro en casa de Cornelio
Al día siguiente, Pedro se fue con ellos acompañado de algunos creyentes de Jope. 24Un día después llegó a Cesarea. Cornelio estaba esperándolo con los parientes y amigos íntimos que había reunido. 25Al llegar Pedro a la casa, Cornelio salió a recibirlo y, postrándose delante de él, le rindió homenaje. 26Pero Pedro hizo que se levantara, y le dijo:
―Ponte de pie, que solo soy un hombre como tú.
27Pedro entró en la casa conversando con él, y encontró a muchos reunidos.
28Entonces les habló así:
―Vosotros sabéis muy bien que nuestra ley prohíbe que un judío se junte con un extranjero o lo visite. Pero Dios me ha hecho ver que a nadie debo llamar impuro o inmundo. 29Por eso, cuando enviasteis por mí, vine sin poner ninguna objeción. Ahora permitidme que os pregunte: ¿para qué me habéis hecho venir?
30Cornelio contestó:
―Hace cuatro días a esta misma hora, las tres de la tarde, estaba yo en casa orando.10:30 en casa orando. Var. en casa ayunando y orando. De repente apareció delante de mí un hombre vestido con ropa brillante, 31y me dijo: “Cornelio, Dios ha oído tu oración y se ha acordado de tus obras de beneficencia. 32Por lo tanto, envía a alguien a Jope para hacer venir a Simón, apodado Pedro, que se hospeda en casa de Simón el curtidor, junto al mar”. 33Así que inmediatamente mandé a llamarte, y tú has tenido la bondad de venir. Ahora estamos todos aquí, en la presencia de Dios, para escuchar todo lo que el Señor te ha encomendado que nos digas.
34Pedro tomó la palabra, y dijo:
―Ahora comprendo que en realidad Dios no tiene favoritismos, 35sino que en toda nación él ve con agrado a los que le temen y actúan con justicia. 36Dios envió su mensaje al pueblo de Israel, anunciando las buenas nuevas de la paz por medio de Jesucristo, que es el Señor de todos. 37Vosotros conocéis este mensaje que se difundió por toda Judea, comenzando desde Galilea, después del bautismo que predicó Juan. 38Me refiero a Jesús de Nazaret: cómo lo ungió Dios con el Espíritu Santo y con poder, y cómo anduvo haciendo el bien y sanando a todos los que estaban oprimidos por el diablo, porque Dios estaba con él. 39Nosotros somos testigos de todo lo que hizo en la tierra de los judíos y en Jerusalén. Lo mataron, colgándolo de un madero, 40pero Dios lo resucitó al tercer día y dispuso que se apareciera, 41no a todo el pueblo, sino a nosotros, testigos previamente escogidos por Dios, que comimos y bebimos con él después de su resurrección. 42Él nos mandó a predicar al pueblo y a dar solemne testimonio de que ha sido nombrado por Dios como juez de vivos y muertos. 43De él dan testimonio todos los profetas, que todo el que cree en él recibe, por medio de su nombre, el perdón de los pecados.
44Mientras Pedro estaba todavía hablando, el Espíritu Santo descendió sobre todos los que escuchaban el mensaje. 45Los defensores de la circuncisión que habían llegado con Pedro se quedaron asombrados de que el don del Espíritu Santo se hubiera derramado también sobre los gentiles, 46pues los oían hablar en lenguas y alabar a Dios. Entonces Pedro respondió:
47―¿Acaso puede alguien negar el agua para que sean bautizados estos que han recibido el Espíritu Santo de igual manera que nosotros?
48Y mandó que fueran bautizados en el nombre de Jesucristo. Entonces le pidieron que se quedara con ellos algunos días.
