Петров извештај јерусалимској цркви
1Апостоли и браћа широм Јудеје чули су да су незнабошци прихватили реч Божију. 2Када се Петар вратио у Јерусалим, неки од обрезаних верника су му приговарали: 3„Ушао си у кућу необрезаних људи и јео са њима.“
4Петар је тада почео да им редом објашњава шта се збило: 5„Док сам био у Јопи и молио се, у заносу сам имао виђење: са неба се спуштало нешто као велико платно завезано на сва четири краја, и дошло до мене. 6Пажљиво га осмотривши, запазио сам у њему четвероножне животиње, дивље звери, гмизавце и птице. 7Уто зачух глас који ми је рекао: ’Устани, Петре, закољи и једи!’
8Ја одговорих: ’Нипошто, Господе! Никада нешто погано или нечисто није ушло у моја уста.’
9Глас ми је по други пут проговорио: ’Не називај нечистим оно што је Бог прогласио чистим!’ 10Ово се поновило три пута, а онда је све то било одвучено на небо.
11Баш у том часу су дошла три човека и зауставила се пред кућом у којој смо били; били су послани из Кесарије по мене. 12Дух ми је рекао да пођем с њима без оклевања. Са мном су пошла и ова шесторица браће, па смо отишли у кућу онога човека. 13Он нам је испричао како је у својој кући видео анђела који је стао пред њега и рекао: ’Пошаљи неког у Јопу и позови Симона прозваног Петра. 14Он ће ти саопштити речи преко којих ћеш се спасти и ти и твоји укућани.’
15Ја сам тек почео да говорим, кад ли на њих сиђе Свети Дух, баш као што је сишао на нас у почетку. 16Сетих се тада речи Господње: ’Јован је крштавао водом, а ви ћете бити крштени Светим Духом.’ 17Ако је, дакле, Бог њима дао исти дар као и нама када смо поверовали у Господа Исуса Христа, ко сам ја да спречим Бога у томе?“
18Када су то чули, умирили су се и почели да славе Бога говорећи: „Бог је, дакле, и незнабошцима омогућио покајање које води у живот!“
Црква у Антиохији
19А они што су се расејали због прогонства које је настало кад је Стефан страдао, дошли су све до Феникије, Кипра и Антиохије. Реч нису проповедали ником другом осим Јеврејима. 20Ипак, међу њима је било неких Кипрана и Киринејаца. Стигавши у Антиохију, они су говорили и Грцима објављујући им Радосну вест о Господу Исусу. 21Рука Господња је била са њима, па је велико мноштво људи поверовало обративши се Господу.
22Вест о њима је дошла и до ушију цркве у Јерусалиму, па су послали Варнаву у Антиохију. 23Када је стигао и видео шта је Бог учинио по својој милости, веома се обрадовао, па их је храбрио да, одлучни у срцу, остану верни Господу. 24Варнава је био честит човек, испуњен Светим Духом и вером. Много народа је тада пришло Господу.
25Варнава је затим отишао у Тарс да нађе Савла. 26Када га је нашао, довео га је у Антиохију. Ту су се годину дана састајали са црквом и поучавали велики број људи. У Антиохији су ученици први пут названи „хришћанима.“
27Тих дана су у Антиохију дошли пророци из Јерусалима. 28Један од њих, по имену Агав, устао је, и надахнут Духом прорекао да ће велика глад задесити читав свет. То се и догодило за време Клаудијеве владавине. 29Ученици су одлучили да пошаљу помоћ браћи у Јудеји – свако према својим могућностима. 30Тако су и учинили пославши дар старешинама преко Варнаве и Савла.
Pedro explica su comportamiento
1Los apóstoles y los hermanos de toda Judea se enteraron de que también los gentiles habían recibido la palabra de Dios. 2Así que, cuando Pedro subió a Jerusalén, los defensores de la circuncisión lo criticaron 3diciendo:
―Entraste en casa de hombres incircuncisos y comiste con ellos.
4Entonces Pedro comenzó a explicarles paso a paso lo que había sucedido:
5―Yo estaba orando en la ciudad de Jope y tuve en éxtasis una visión. Vi que del cielo descendía algo parecido a una gran sábana que, suspendida por las cuatro puntas, bajaba hasta donde yo estaba. 6Me fijé en lo que había en ella, y vi cuadrúpedos, fieras, reptiles y aves. 7Luego oí una voz que me decía: “Levántate, Pedro; mata y come”. 8Repliqué: “¡De ninguna manera, Señor! Jamás ha entrado en mi boca nada impuro o inmundo”. 9Por segunda vez insistió la voz del cielo: “Lo que Dios ha purificado, tú no lo llames impuro”. 10Esto sucedió tres veces, y luego todo volvió a ser llevado al cielo.
11»En aquel momento se presentaron en la casa donde yo estaba tres hombres que desde Cesarea habían sido enviados a verme. 12El Espíritu me dijo que fuera con ellos sin dudar. También fueron conmigo estos seis hermanos, y entramos en la casa de aquel hombre. 13Él nos contó cómo en su casa se le había aparecido un ángel que le dijo: “Manda a alguien a Jope para hacer venir a Simón, apodado Pedro. 14Él te traerá un mensaje mediante el cual seréis salvos tú y toda tu familia”.
15»Cuando comencé a hablarles, el Espíritu Santo descendió sobre ellos tal como al principio descendió sobre nosotros. 16Entonces recordé lo que había dicho el Señor: “Juan bautizó con11:16 con. Alt. en. agua, pero vosotros seréis bautizados con el Espíritu Santo”. 17Por tanto, si Dios les ha dado a ellos el mismo don que a nosotros al creer en el Señor Jesucristo, ¿quién soy yo para pretender estorbar a Dios?»
18Al oír esto, se apaciguaron y alabaron a Dios diciendo:
―¡Así que también a los gentiles les ha concedido Dios el arrepentimiento para vida!
La iglesia en Antioquía
19Los que se habían dispersado a causa de la persecución que se desató por el caso de Esteban llegaron hasta Fenicia, Chipre y Antioquía, sin anunciar a nadie el mensaje excepto a los judíos. 20Sin embargo, había entre ellos algunas personas de Chipre y de Cirene que, al llegar a Antioquía, comenzaron a hablarles también a los de habla griega, anunciándoles las buenas nuevas acerca del Señor Jesús. 21El poder del Señor estaba con ellos, y un gran número creyó y se convirtió al Señor.
22La noticia de estos sucesos llegó a oídos de la iglesia de Jerusalén, y mandaron a Bernabé a Antioquía. 23Cuando él llegó y vio las evidencias de la gracia de Dios, se alegró y animó a todos a hacerse el firme propósito de permanecer fieles al Señor, 24pues era un hombre bueno, lleno del Espíritu Santo y de fe. Un gran número de personas aceptó al Señor.
25Después partió Bernabé para Tarso en busca de Saulo 26y, cuando lo encontró, lo llevó a Antioquía. Durante todo un año se reunieron los dos con la iglesia y enseñaron a mucha gente. Fue en Antioquía donde a los discípulos se les llamó «cristianos» por primera vez.
27Por aquel tiempo unos profetas bajaron de Jerusalén a Antioquía. 28Uno de ellos, llamado Ágabo, se puso de pie y predijo por medio del Espíritu que iba a haber una gran hambre en todo el mundo, lo cual sucedió durante el reinado de Claudio. 29Entonces decidieron que cada uno de los discípulos, según los recursos de cada cual, enviaría ayuda a los hermanos que vivían en Judea. 30Así lo hicieron, mandando su ofrenda a los ancianos por medio de Bernabé y de Saulo.
