1Подумай, прежде чем что-то сказать,
не торопись произнести слово перед Богом.
Бог на небе,
а ты на земле,
так будь же немногословен.
2И как снятся беспокойные сны при множестве забот,
так и речь глупца рождается при множестве слов.
3Когда даешь обет Богу, не замедли исполнить его. Ему не угодны глупцы; исполни то, что обещал. 4Лучше не давать обещания, чем дать и не исполнить. 5Не позволяй устам своим ввести тебя в грех. И не говори посланнику5:5 Этот посланник, скорее всего, священник, пришедший из храма за обещанным. Однако слово, стоящее в оригинале, можно перевести и как «ангел».: «Мое обещание было ошибкой». Зачем тебе, чтобы Бог прогневался на слова твои и уничтожил дело твоих рук? 6Суета во множестве сновидений, как и в многословии, поэтому бойся Бога!
Богатство – суетно
7Если ты увидишь, что в какой-то местности притесняют бедного и не соблюдается правосудие и справедливость, то не удивляйся этому, потому что над одним правителем стоит другой, который наблюдает за ним, а над ними есть еще более высокое начальство. 8Но все же лучше для страны, чтобы у нее был царь, заботящийся о земле5:8 Или: «Каждый получает прибыль от земли, и даже царь извлекает из нее свою пользу»..
9Кто любит деньги,
тому их никогда не хватает,
и кто любит богатство,
никогда не будет доволен своим доходом.
И это тоже суета.
10Когда увеличивается имущество,
увеличивается и число нахлебников.
В чем польза его владельцу,
кроме как смотреть на него?
11Сон работника – сладок,
много ли он съел или мало.
Но объевшийся богач
все ворочается в своей кровати.
12И видел я ужасное зло под солнцем:
человек зря копил богатство –
13оно было потеряно из-за неудачной сделки,
а теперь ему нечего оставить своему сыну.
14Нагим человек выходит из утробы матери,
и каким он пришел, таким и уходит.
Он ничего не возьмет от труда своего,
не унесет с собой и горсти.
15И это тоже ужасное зло:
каким человек пришел, таким и уходит,
и какая польза ему,
что он трудится на ветер?
16Все дни его жизни проходят во тьме,
в большом разочаровании, огорчении и гневе.
17Затем я понял, что хорошо и правильно для человека есть и пить и находить наслаждение в труде своем под солнцем в течение немногих дней жизни, что дал ему Бог, ведь такова его доля. 18Более того, если Бог дает кому-либо богатство, имущество и возможность пользоваться ими, получить свою долю и наслаждаться своим трудом, то это дар Божий. 19Редко такой человек размышляет о своей жизни, потому что Бог наполняет радостью сердце его.
Испуни завете које си дао Богу
1Пази на своје кораке када идеш у Дом Божији. Приступи да слушаш, јер је то боље од жртве безумника што не знају да зло чине.
2Не брзај устима,
не срљај срцем
пред Бога са речима,
јер је Бог на небесима,
а ти си на земљи.
Зато не говори многе речи.
3Јер сан долази од обиља рада,
а глас безумника од обиља речи.
4А када даш завет Богу, не оклевај да га испуниш, јер Богу нису мили безумници. Испуни шта си се заветовао. 5Боље је и да се не заветујеш него да се заветујеш, а не испуниш. 6Не дај својим устима да те у грех воде и не реци пред весником5,6 Или: анђелом, што је решење које прате старији преводи, док новији истичу да је реч о свештенику. Божијим: „Ово је била несмотреност!“ Зашто да се Бог гневи на тебе и уништи дело руку твојих? 7Јер као што је пролазност у обиљу снова, тако је и у многим речима. Зато – Бога се бој!
Богатство је пролазно
8Ако у околним областима видиш да се тлачи сиромах и изврћу право и правичност, не чуди се тој ствари. Јер и над високим има ко је виши, а над њима бдије узвишенији. 9Добробит од земље је за сваког, јер и самом цару се служи од њиве.
10Ко год воли сребро, сребром неће бити задовољан;
ни зарадом онај што богатство воли.
И то је пролазно.
11Где је много имовине,
много је и оних што је троше.
У чему је онда добит њеним газдама
осим што је својим очима гледају?
12Трудбенику је сладак сан
било да је мало или много јео;
а богатство богатоме
миран сан не пружа.
13Видео сам да под капом небеском постоји зло големо:
богатство нагомилано за беду власнику своме.
14Елем, пропало је то богатство у пословима лошим,
па такав рођеном сину ништа
не оставља у рукама својим.
15Какав је из мајчине утробе изашао – го –
вратиће се какав је и дошао.
И ништа у рукама својим од свог труда
неће узети и понети.
16И ово је зло големо:
какав је дошао, такав ће и отићи.
И у чему је корист за њега
што се мучио у ветар?
17Стварно, јео је суморан кроз све дане своје,
узнемирен, веома болестан и срдит.
18Ето, видео сам нешто добро и корисно за човека: да једе и пије, да ужива добро свег свог труда којим се мучи под капом небеском за мало дана свог живота које му је Бог дао да су његови. 19Сваком човеку коме је Бог дао иметак и богатство, дао је и овлашћење да од тога једе, да прими своју награду и буде срећан у свом труду – и то је Божији дар. 20Јер, он се не сећа често дана свог живота, јер га Бог заокупља радостима његовог срца.
