1И вновь посмотрел я и увидел все те угнетения, которые делаются под солнцем:
я видел слезы угнетенных,
но у них нет утешителя;
сила на стороне их угнетателей,
а у них нет утешителя.
2И посчитал я, что те, кто уже умер,
счастливее тех, кто еще жив.
3Но лучше их обоих тому,
кто еще не был рожден,
кто еще не видел зла,
которое творится под солнцем.
4И увидел я, что весь труд и все достижения происходят от зависти людей друг к другу. И это тоже суета, это – погоня за ветром.
5Глупый сидит сложа руки
и слабеет от голода.
6Лучше одна горсть с покоем,
чем две горсти с трудом
и погоней за ветром.
Одиночество
7И снова увидел я нечто суетное под солнцем:
8вот одинокий человек,
и никого нет рядом с ним;
нет у него ни сына, ни брата.
Трудам его нет конца,
но глаза его не насыщаются богатством.
«Для кого же я тружусь, – думает он, –
и почему я лишаю себя удовольствий?»
Это тоже суета –
несчастное дело!
9Двоим лучше, чем одному,
потому что они получат хорошую награду за свой труд.
10Если один упадет,
то его друг поможет ему встать.
Но горе тому, кто упадет,
и не будет никого, кто помог бы ему подняться!
11И если двое лягут вместе, то им будет тепло.
Но как согреться одному?
12Хотя одного и можно одолеть,
двое смогут защититься.
Веревка, свитая из трех нитей, не скоро порвется.
Возвышение – суетно
13Лучше бедный, но мудрый юноша, чем старый, но глупый царь, который уже не прислушивается к советам. 14Юноша вышел из темницы, чтобы стать царем, хотя он и родился бедным в своем царстве. 15Я увидел, что все, кто жил и ходил под солнцем, последовали за юношей – преемником царя. 16Не было числа народу, что был на его стороне. Но тем, кто родился позже, не был угоден преемник. Это тоже суета, это – погоня за ветром.
Благоговение перед Богом
17Следи за своим поведением, когда идешь в дом Божий. Лучше прийти туда, чтобы слушать, нежели приносить необдуманную жертву, подобно глупцам, которые даже не знают, что творят зло.
Тлачење, мукотрпан рад, усамљеност
1Опет сам размишљао о свем том тлачењу које се чини под капом небеском:
И гле, сузе потлачених,
а за њих нема тешитеља!
Нема тешитеља
за оне под силом руке тлачитеља.
2Хвалио сам мртве,
оне већ преминуле
више него живе,
који су још у животу.
3И од једних и од других
боље је ономе ко се родио није,
ономе који није видео злодело
које се чини под капом небеском.
4Елем, размишљао сам о сваком труду, свакој вештини у послу: због тога свако завиди ближњему своме. А и то је пролазно и јурење ветра.
5Безумник прекрсти своје руке
и онда једе себе самог.
6Боља је једна пуна шака, а у миру
него обе пуне шаке у муци
и јурењу ветра.
7Опет сам размишљао о пролазности под капом небеском:
8Човек самац, без друга,
без сина и брата поред себе,
али нема краја његовом мукотрпном раду.
Очи му никада нису сите блага, па се вајка:
„За кога ја то радим,
души својој ускраћујем срећу?“
И то је пролазно
и тегобан је задатак.
9Двојици је боље него једном,
јер имају добру корист од свог труда.
10Јер, падне ли један,
друг његов ће га подигнути.
И јао оном који падне,
а нема друга да га подигне!
11Елем, топло им је кад леже удвоје,
а како ће се један угрејати?
12И ако неко надвлада једнога,
двојица могу тог да надвладају.
Тек, троструко се уже не искида брзо.
И бољитак је пролазан
13Бољи је сиромашан, а мудар младић, од будаластог и остарелог цара што се више не да саветовати. 14Јер он је изашао из затвора и зацарио се, а у свом се царству родио као сиромах. 15Посматрао сам све живо што хода под капом небеском и видео да пристају уз овог другог, уз младића који ће га наследити. 16Небројени је сав тај народ, сви који су били пред њима. Али они што долазе после неће му се радовати. И то је пролазно и јурење ветра.
