Призыв не пренебрегать вестью о спасении
1Поэтому мы должны со всем вниманием отнестись к тому, что мы услышали, не то нас снесет течением. 2Ведь если весть, переданная через ангелов, имела силу, и каждое нарушение и непослушание влекли за собой справедливое наказание2:2 См. Деян. 7:53; Гал. 3:19., 3то как же нам избежать наказания сейчас, если мы пренебрегаем великим спасением, которое было провозглашено Самим Господом? И нам это подтвердили те, кто лично слышал от Него эту весть, 4которую Сам Бог удостоверил знамениями, чудесами, различными проявлениями Его силы и дарами Святого Духа, распределяемыми по Его усмотрению.
Сын Божий стал Человеком, чтобы спасти нас
5Будущую вселенную, о которой мы говорим, Он подчинил не ангелам. 6Но где-то некто засвидетельствовал:
«Кто такой человек, что Ты переживаешь о нем?
Кто такой сын человеческий2:6 Сын человеческий – то есть человек вообще. Но «Сын Человеческий» – это также титул, указывающий на Христа (см. Мат. 8:20 и сноску на этот стих)., что Ты заботишься о нем?
7Ты немногим умалил его перед ангелами2:7 Или: «Ты на короткое время сделал его ниже ангелов».;
Ты увенчал его славой и честью,
8Ты все подчинил под ноги его»2:6-8 См. Пс. 8:5-7. Бог поставил человека над всеми живыми существами на земле (см. Быт. 1:28)..
Бог все покорил человеку, не оставив ничего непокоренным ему. Но сейчас мы пока не видим, что человеку2:8 Букв.: «ему». все подчинено. 9Однако мы видим, что Иисус, Который действительно был поставлен немного ниже ангелов2:9 Или: «на короткое время был поставлен ниже ангелов». Здесь мы видим, что цитата из Псалтири, приведенная в предыдущих трех стихах, имеет и иной, пророческий смысл, открывающий нам в образе человека самого Иисуса Христа (см. сноску на 2:6)., сейчас увенчан славой и честью, потому что претерпел смерть; по благодати Божьей к нам Он вкусил смерть за каждого человека.
10Надлежало, чтобы Бог, приводящий все множество Своих сынов в славу, для Которого и благодаря Которому все существует, проведя через страдания, сделал Зачинателя их спасения совершенным. 11Потому что и Тот, Кто освящает, и те, кто освящается Им, – все дети одного Отца, и поэтому Иисус не стыдится называть их братьями. 12Он говорит:
«Я возвещу Твое имя братьям Моим
и посреди собрания Тебя восхвалю»2:12 См. Пс. 21:23..
13И еще Он говорит:
«Я буду полагаться на Него»2:13 См. Ис. 8:17.,
и еще:
«Вот Я и дети, которых дал Мне Бог»2:13 См. Ис. 8:18..
14А так как дети имеют плоть и кровь, то и Он Сам получил физическое тело, чтобы Своей смертью лишить силы того, кому принадлежит власть над смертью, то есть дьявола, 15и освободить тех, кто всю свою жизнь находился в рабстве у страха перед смертью. 16Ведь не ангелам Он помогает, а потомкам2:16 Букв.: «семени». Авраама!2:16 См. Ис. 41:8-9. 17Для этого Христу надо было во всем стать таким, как Его братья, чтобы быть милосердным и верным в служении Богу Первосвященником для умилостивления за грехи народа. 18Он Сам страдал, перенося искушения, и может теперь помочь тем, кто встречает искушения в жизни.
Велико спасење
1Утолико ревносније треба да пазимо на оно што смо чули, да не залутамо. 2Јер ако се порука која је дата посредством анђела показала поузданом, те ако су они који је нису следили примили заслужену казну за сваки преступ и сваку непослушност, 3како ћемо избећи казну ми ако занемаримо толико спасење? Господ је први проповедао то спасење, а нама су га потврдили они који су га слушали. 4Бог га је потврдио знацима и чудима и деловањем различитих сила, те раздељивањем Духа Светога по својој вољи.
5Бог, наиме, није анђелима покорио будући свет о коме говоримо. 6Неко је изјавио негде у Писму:
„Шта је човек да га се сећаш,
шта ли син човечији да бринеш за њега?
7Ти си га мало мањим од анђела учинио,
славом и чашћу њега си овенчао,
8њему под ноге све си покорио.“
А то да му је све покорено, значи да није остало ништа што би му се супротстављало. Ипак, сада још увек не видимо да му је све покорено, 9али зато видимо Исуса, који је за кратко био учињен мањим од анђела, овенчаног славом и чашћу због смрти коју је претрпео, како би Божијом милошћу искусио смрт за све.
10Јер, приличило је Богу, посредством кога и ради кога све постоји, да патњама учини савршеним зачетника њиховог спасења, како би многу децу увео у славу. 11Наиме, и Исус који чини људе светима, и они које он чини светима, сви имају истог Оца. Зато се не стиди да их назове браћом 12кад каже:
„Навестићу твоје име браћи својој,
хвалићу те усред збора.“
13И поново:
„Ја ћу се поуздати у њега.“
И још:
„Ево мене и деце коју ми је дао Бог.“
14А пошто деца деле заједничку крв и тело, тако је и он постао као они, да смрћу уништи онога који има власт над смрћу, то јест ђавола, 15те да избави оне који целог свог живота робују страху од смрти. 16Јер, јасно је да он није дошао да помогне анђелима, него Аврахамовом потомству. 17Требало је, наиме, да у свему постане сличан својој браћи, да би био милосрдни и верни Првосвештеник који служи пред Богом за њих, како би окајао грехе народа. 18Па пошто је и сам прошао кроз искушење док је патио, у стању је да помогне онима који пролазе кроз искушење.
