Concerning food sacrificed to idols
1Now about food sacrificed to idols: we know that ‘We all possess knowledge.’ But knowledge puffs up while love builds up. 2Those who think they know something do not yet know as they ought to know. 3But whoever loves God is known by God.8:2,3 An early manuscript and another ancient witness think they have knowledge do not yet know as they ought to know. 3 But whoever loves truly knows.
4So then, about eating food sacrificed to idols: we know that ‘An idol is nothing at all in the world’ and that ‘There is no God but one.’ 5For even if there are so-called gods, whether in heaven or on earth (as indeed there are many ‘gods’ and many ‘lords’), 6yet for us there is but one God, the Father, from whom all things came and for whom we live; and there is but one Lord, Jesus Christ, through whom all things came and through whom we live.
7But not everyone possesses this knowledge. Some people are still so accustomed to idols that when they eat sacrificial food they think of it as having been sacrificed to a god, and since their conscience is weak, it is defiled. 8But food does not bring us near to God; we are no worse if we do not eat, and no better if we do.
9Be careful, however, that the exercise of your rights does not become a stumbling-block to the weak. 10For if someone with a weak conscience sees you, with all your knowledge, eating in an idol’s temple, won’t that person be emboldened to eat what is sacrificed to idols? 11So this weak brother or sister, for whom Christ died, is destroyed by your knowledge. 12When you sin against them in this way and wound their weak conscience, you sin against Christ. 13Therefore, if what I eat causes my brother or sister to fall into sin, I will never eat meat again, so that I will not cause them to fall.
О храни која се приноси идолима
1А сада о храни која се приноси идолима. Знамо да сви имамо знање. Али знање доводи до охолости, док љубав изграђује. 2Ако неко мисли да нешто зна, још увек не зна онако како би требало да зна. 3А ко воли Бога, њега Бог познаје. 4А што се тиче хране жртвоване идолима, знамо да идол не представља ништа и да нема другог Бога осим једнога. 5Чак и да има такозваних богова, као што се тврди да има много богова и господара – било на небу било на земљи, 6ми имамо једног Бога и Оца од кога све потиче, и коме и ми припадамо, и једнога Господа, Исуса Христа, по коме је све постало, и по коме и ми постојимо.
7Међутим, немају сви то знање. Неки су се толико навикли да служе идолима, да када једу такву храну, једу је као да је принесена идолима, па се тако њихова слаба савест каља. 8Храна нас неће довести ближе Богу, јер нити смо на губитку ако не једемо, нити смо на добитку ако једемо.
9Гледајте само да ваша слобода не буде камен спотицања за оне који су слаби. 10Јер ако неко види тебе, који имаш знање, за трпезом у идолском храму, неће ли се, због своје слабе савести, охрабрити да једе храну жртвовану идолима? 11И тако због твог знања пропада тај слаби, твој брат за кога је Христос умро. 12Јер тиме што грешите против своје браће ударајући по њиховој слабој савести, грешите и против Христа. 13Стога, ако храна наводи на грех мога брата, радије нећу јести месо довека, да га не бих навео на грех.
