Concerning married life
1Now for the matters you wrote about: ‘It is good for a man not to have sexual relations with a woman.’ 2But since sexual immorality is occurring, each man should have sexual relations with his own wife, and each woman with her own husband. 3The husband should fulfil his marital duty to his wife, and likewise the wife to her husband. 4The wife does not have authority over her own body but yields it to her husband. In the same way, the husband does not have authority over his own body but yields it to his wife. 5Do not deprive each other except perhaps by mutual consent and for a time, so that you may devote yourselves to prayer. Then come together again so that Satan will not tempt you because of your lack of self-control. 6I say this as a concession, not as a command. 7I wish that all of you were as I am. But each of you has your own gift from God; one has this gift, another has that.
8Now to the unmarried7:8 Or widowers and the widows I say: it is good for them to stay unmarried, as I do. 9But if they cannot control themselves, they should marry, for it is better to marry than to burn with passion.
10To the married I give this command (not I, but the Lord): a wife must not separate from her husband. 11But if she does, she must remain unmarried or else be reconciled to her husband. And a husband must not divorce his wife.
12To the rest I say this (I, not the Lord): If any brother has a wife who is not a believer and she is willing to live with him, he must not divorce her. 13And if a woman has a husband who is not a believer and he is willing to live with her, she must not divorce him. 14For the unbelieving husband has been sanctified through his wife, and the unbelieving wife has been sanctified through her believing husband. Otherwise your children would be unclean, but as it is, they are holy.
15But if the unbeliever leaves, let it be so. The brother or the sister is not bound in such circumstances; God has called us to live in peace. 16How do you know, wife, whether you will save your husband? Or, how do you know, husband, whether you will save your wife?
Concerning change of status
17Nevertheless, each person should live as a believer in whatever situation the Lord has assigned to them, just as God has called them. This is the rule I lay down in all the churches. 18Was a man already circumcised when he was called? He should not become uncircumcised. Was a man uncircumcised when he was called? He should not be circumcised. 19Circumcision is nothing and uncircumcision is nothing. Keeping God’s commands is what counts. 20Each person should remain in the situation they were in when God called them.
21Were you a slave when you were called? Don’t let it trouble you – although if you can gain your freedom, do so. 22For the one who was a slave when called to faith in the Lord is the Lord’s freed person; similarly, the one who was free when called is Christ’s slave. 23You were bought at a price; do not become slaves of human beings. 24Brothers and sisters, each person, as responsible to God, should remain in the situation they were in when God called them.
Concerning the unmarried
25Now about virgins: I have no command from the Lord, but I give a judgment as one who by the Lord’s mercy is trustworthy. 26Because of the present crisis, I think that it is good for a man to remain as he is. 27Are you pledged to a woman? Do not seek to be released. Are you free from such a commitment? Do not look for a wife. 28But if you do marry, you have not sinned; and if a virgin marries, she has not sinned. But those who marry will face many troubles in this life, and I want to spare you this.
29What I mean, brothers and sisters, is that the time is short. From now on those who have wives should live as if they do not; 30those who mourn, as if they did not; those who are happy, as if they were not; those who buy something, as if it were not theirs to keep; 31those who use the things of the world, as if not engrossed in them. For this world in its present form is passing away.
32I would like you to be free from concern. An unmarried man is concerned about the Lord’s affairs – how he can please the Lord. 33But a married man is concerned about the affairs of this world – how he can please his wife – 34and his interests are divided. An unmarried woman or virgin is concerned about the Lord’s affairs: her aim is to be devoted to the Lord in both body and spirit. But a married woman is concerned about the affairs of this world – how she can please her husband. 35I am saying this for your own good, not to restrict you, but that you may live in a right way in undivided devotion to the Lord.
36If anyone is worried that he might not be acting honourably towards the virgin he is engaged to, and if his passions are too strong7:36 Or if she is getting beyond the usual age for marriage and he feels he ought to marry, he should do as he wants. He is not sinning. They should get married. 37But the man who has settled the matter in his own mind, who is under no compulsion but has control over his own will, and who has made up his mind not to marry the virgin – this man also does the right thing. 38So then, he who marries the virgin does right, but he who does not marry her does better.7:36-38 Or 36 If anyone thinks he is not treating his daughter properly, and if she is getting along in years (or if her passions are too strong), and he feels she ought to marry, he should do as he wants. He is not sinning. He should let her get married. 37 But the man who has settled the matter in his own mind, who is under no compulsion but has control over his own will, and who has made up his mind to keep the virgin unmarried – this man also does the right thing. 38 So then, he who gives his virgin in marriage does right, but he who does not give her in marriage does better.
39A woman is bound to her husband as long as he lives. But if her husband dies, she is free to marry anyone she wishes, but he must belong to the Lord. 40In my judgment, she is happier if she stays as she is – and I think that I too have the Spirit of God.
О браку и безбрачности
1А сада о ономе што сте ми писали: „Добро је за човека да не ступа у односе са женом.“ 2Ипак, да би се избегао блуд, сваки човек нека има односе са својом женом, и свака жена нека има односе са својим мужем. 3Нека муж одржава брачне односе са женом, а тако и жена са својим мужем. 4Жена нема власт над својим телом, него муж, као што ни муж нема власт над својим телом, него жена. 5Не лишавајте се брачних односа, осим по договору, и то на неко време, да бисте могли да се посветите молитви. Након тога се вратите брачним односима, да вас Сатана не искуша због ваше неуздржљивости. 6Ово што кажем није заповест, него допуштење. 7Ја бих хтео да сви људи буду као ја. Ипак, свако има свој дар од Бога, један овакав, други онакав.
8А неожењенима и удовицама кажем: добро је ако остану безбрачни као ја. 9Али ако не могу да се уздржавају, нека ступе у брак, јер је боље ступити у брак, него изгарати од страсти.
10А онима у браку дајем заповест која не долази од мене, него од Господа: жена да се не разводи од свога мужа. 11А ако се већ и разведе, нека се не удаје поново, или нека се врати своме мужу. Такође ни муж нека се не разводи од своје жене.
12А осталима кажем ја, а не Господ. Ако верујући има жену која не верује, а пристаје да живи са њим, нека се не разводи од ње. 13Исто тако, ако жена има мужа који не верује, нека се не разводи од њега. 14Јер, муж који не верује посвећен је преко своје жене која верује, а тако је и жена која не верује посвећена преко свога мужа који верује. Деца би, иначе, била као неверничка деца, а овако су посвећена.
15А ако неверујући супружник хоће да се разведе, нека се разведе. У том случају, муж који верује или жена која верује нису обавезни да остану у браку. Бог нас је, наиме, позвао да живимо у миру. 16Ко зна, жено, нећеш ли спасти мужа, или ко зна, мужу, нећеш ли спасти жену?
17Било како било, нека свако живи у складу с приликама које му је Господ доделио, односно на које вас је он позвао. Ово упутство дајем свим црквама. 18Ако је неко био обрезан пре него што га је Бог позвао, нека не прикрива трагове обрезања. Тако и човек који није био обрезан пре него што га је Бог позвао, нека се не обрезује. 19Да ли је човек обрезан или необрезан, не игра никакву улогу. Важно је само држати се Божијих заповести. 20Нека свако остане у приликама у којима га је Божији позив затекао. 21Јеси ли роб? Нека те то не брине. Али, ако можеш да постанеш слободан, искористи прилику. 22Јер, кога је Господ позвао када је био роб, тог је Господ учинио слободним. А онај кога је Господ позвао као слободнога, роб је Христов. 23Скупо сте откупљени; не будите робови људима. 24Браћо, нека свако остане пред Богом у приликама у којима га је Божији позив затекао.
25А за неудате девојке немам никакву заповест од Господа. Ипак, дајем своје мишљење као човек кога је Бог, по своме милосрђу, учинио вредним поверења. 26Мислим да је због садашње невоље боље за човека да остане у приликама у којима се налази. 27Ако имаш жену, не разводи се од ње. Ако немаш жену, не тражи је. 28Но, ако се и ожениш, не чиниш грех, а тако и девојка ако се уда, не чини грех. Ипак, они који ступају у брак искусиће невоље овоземаљског живота, а ја желим да вас поштедим тога. 29Оно што хоћу да кажем, браћо, је ово: одређено време се примакло; од сада они који имају жену, нека живе као да је немају; 30они који тугују, као да не тугују, они који се радују, као да се не радују, и они који купују, као да немају ништа, 31и који послују у свету, као да не послују. Јер пролази облик овога света.
32Хтео бих, наиме, да сте лишени брига. Безбрачни се брине за Господње ствари, то јест, како да угоди Господу. 33А онај који је у браку брине се за овоземаљске ствари, наиме, како да угоди својој жени, 34те је подељен у себи. А неудата жена или девојка брине се за Господње ствари, да буде посвећена и телом и духом. Удата жена, пак, брине се за овоземаљске ствари, наиме, како да угоди своме мужу. 35Говорим ово за ваше добро. Не желим тиме да вам поставим ограничења, него да вас упутим на честиту и несметану преданост Господу.
36Ако неко мисли да неприлично поступа према девојци за коју је верен, те ако она залази у године, а и он осећа да треба да се жени, нека учини по својој вољи; не чини никакав грех. Нека ступе у брак. 37Али ко чврсто остане при својој одлуци и нема потребе, него влада својом вољом, те је решио у свом срцу да не жени своју вереницу, добро чини. 38Тако, онај који ожени своју вереницу, чини добро; а онај који је не ожени, чини боље.
39Жена је везана док год је њен муж жив. Ако јој муж умре, слободна је да се уда за кога хоће, али само за оног који је у Господу. 40Ипак, по мом мишљењу, блаженија је ако се не уда. Уосталом, мислим да и ја имам Божијега Духа.
