Friends
1Where has your beloved gone,
most beautiful of women?
Which way did your beloved turn,
that we may look for him with you?
She
2My beloved has gone down to his garden,
to the beds of spices,
to browse in the gardens
and to gather lilies.
3I am my beloved’s and my beloved is mine;
he browses among the lilies.
He
4You are as beautiful as Tirzah, my darling,
as lovely as Jerusalem,
as majestic as troops with banners.
5Turn your eyes from me;
they overwhelm me.
Your hair is like a flock of goats
descending from Gilead.
6Your teeth are like a flock of sheep
coming up from the washing.
Each has its twin,
not one of them is missing.
7Your temples behind your veil
are like the halves of a pomegranate.
8Sixty queens there may be,
and eighty concubines,
and virgins beyond number;
9but my dove, my perfect one, is unique,
the only daughter of her mother,
the favorite of the one who bore her.
The young women saw her and called her blessed;
the queens and concubines praised her.
Friends
10Who is this that appears like the dawn,
fair as the moon, bright as the sun,
majestic as the stars in procession?
He
11I went down to the grove of nut trees
to look at the new growth in the valley,
to see if the vines had budded
or the pomegranates were in bloom.
12Before I realized it,
my desire set me among the royal chariots of my people.6:12 Or among the chariots of Amminadab; or among the chariots of the people of the prince
Friends
13Come back, come back, O Shulammite;
come back, come back, that we may gaze on you!
He
Why would you gaze on the Shulammite
as on the dance of Mahanaim?6:13 In Hebrew texts this verse (6:13) is numbered 7:1.
Пријатељице
1Где је отишао вољени твој,
о, најлепша међу женама?
Куда се окренуо вољени твој
да га тражимо са тобом?
Она
2Вољени је мој сишао у врт свој,
на леје зачина,
да пасе по вртовима
и љиљане бере.
3Ја припадам моме вољеноме
и мени припада мој вољени
који пасе међу љиљанима.
Он
4Лепа си, вољена моја,
као Терса љупка и као Јерусалим,
страховита као војска с барјацима.
5Очи своје с мене скрени
јер ме залуђују,
а коса ти је попут стада коза
што се спушта низ Галад.
6Зуби су ти као стадо оваца
што долази са купања.
Свака од њих близанце носи
и јалове међу њима нема.
7Као кришка нара
чело је твоје иза вела твога.
8Нека је шездесет царица,
осамдесет иноча
и небројено младих жена;
9ал’ је једна голубица моја без мане.
Она је љубимица мајке своје,
миљеница оне што је роди.
Виделе су је девојке и блаженом је прозвале,
а царице и иноче су је хвалиле.
Пријатељице
10Ко је она што се јавља као зора,
лепа као пуни месец, ко сунце без мане,
страховита као војска с барјацима?
Он
11Сишао сам у орашњак,
прегледао изданке у долу,
да видим хоће ли да пропупи лоза
и нар да процвета.
12Ал’ ме душа, а да нисам знао,
посади на кола мојих великаша.
Пријатељице
13Врати се! Врати се, о, Суламко!
Врати се, врати да те погледамо!
Он
Зашто да гледате у Суламку
као у игру два табора.
