Psalms 77 – NIV & NSP

New International Version

Psalms 77:1-20

Psalm 77In Hebrew texts 77:1-20 is numbered 77:2-21.

For the director of music. For Jeduthun. Of Asaph. A psalm.

1I cried out to God for help;

I cried out to God to hear me.

2When I was in distress, I sought the Lord;

at night I stretched out untiring hands,

and I would not be comforted.

3I remembered you, God, and I groaned;

I meditated, and my spirit grew faint.77:3 The Hebrew has Selah (a word of uncertain meaning) here and at the end of verses 9 and 15.

4You kept my eyes from closing;

I was too troubled to speak.

5I thought about the former days,

the years of long ago;

6I remembered my songs in the night.

My heart meditated and my spirit asked:

7“Will the Lord reject forever?

Will he never show his favor again?

8Has his unfailing love vanished forever?

Has his promise failed for all time?

9Has God forgotten to be merciful?

Has he in anger withheld his compassion?”

10Then I thought, “To this I will appeal:

the years when the Most High stretched out his right hand.

11I will remember the deeds of the Lord;

yes, I will remember your miracles of long ago.

12I will consider all your works

and meditate on all your mighty deeds.”

13Your ways, God, are holy.

What god is as great as our God?

14You are the God who performs miracles;

you display your power among the peoples.

15With your mighty arm you redeemed your people,

the descendants of Jacob and Joseph.

16The waters saw you, God,

the waters saw you and writhed;

the very depths were convulsed.

17The clouds poured down water,

the heavens resounded with thunder;

your arrows flashed back and forth.

18Your thunder was heard in the whirlwind,

your lightning lit up the world;

the earth trembled and quaked.

19Your path led through the sea,

your way through the mighty waters,

though your footprints were not seen.

20You led your people like a flock

by the hand of Moses and Aaron.

New Serbian Translation

Псалми 77:1-20

Псалам 77

Хоровођи. За Једутуна од Асафа. Псалам.

1Глас свој Богу дижем,

гласом својим вапим Богу и он ме услиши!

2У дану невоље своје Господа сам тражио,

руке неуморно ноћу сам пружао.

Али душа моја неће утеху!

3Спомињем Бога и јецам,

јадам се, а дух ми малакше. Села

4Капке очне не даш ми да склопим!

Немиран сам, да причам не могу.

5Мислим на минуле дане

и године давне.

6Ноћу се сећам своје песме

па срцем својим размишљам

и духом својим испитујем.

7Одбацује ли Господ довека?

Зар се неће опет приклонити?

8Је ли му љубав довека ишчезла?

Је ли пропало обећање дано нараштају сваком?

9Зар је Бог заборавио да се смилује

или је милосрђе своје у свом гневу угушио? Села

10Рекао сам: „Ово је моја рана –

десница Свевишњег више није иста!“77,10 Овај стих може и овако да се преведе: И за овим жалим: за годинама када је десница Господња била испружена.

11Спомињем дела Господња,

чуда твоја од старина памтим.

12На сва дела твоја мислим,

разматрам то што си учинио!

13О, Боже, у Светињи је пут твој!

Који је бог велик попут Бога нашег?!

14Ти си Бог што чудеса чиниш,

силу своју обзнањујеш међу народима.

15Свој си народ откупио снагом својом,

синове Јакова и Јосифа. Села

16Кад те воде угледаше, Боже,

кад те воде угледаше,

скупише се, а дубине узбуркаше.

17Облаци се провалише кишом,

из облака грмљавина дође

и севнуше твоје муње.

18Пролом твога грома беше у вихору,

муње светом засветлише,

а земља се дрмала и тресла.

19По мору је стаза твоја прошла,

прошао си немирним водама,

а стопама твојим трага нема.

20Водио си свој народ ко стадо,

Мојсијевом и Ароновом руком.