New International Version

Proverbs 1:1-33

Purpose and Theme

1The proverbs of Solomon son of David, king of Israel:

2for gaining wisdom and instruction;

for understanding words of insight;

3for receiving instruction in prudent behavior,

doing what is right and just and fair;

4for giving prudence to those who are simple,1:4 The Hebrew word rendered simple in Proverbs denotes a person who is gullible, without moral direction and inclined to evil.

knowledge and discretion to the young—

5let the wise listen and add to their learning,

and let the discerning get guidance—

6for understanding proverbs and parables,

the sayings and riddles of the wise.1:6 Or understanding a proverb, namely, a parable, / and the sayings of the wise, their riddles

7The fear of the Lord is the beginning of knowledge,

but fools1:7 The Hebrew words rendered fool in Proverbs, and often elsewhere in the Old Testament, denote a person who is morally deficient. despise wisdom and instruction.

Prologue: Exhortations to Embrace Wisdom

Warning Against the Invitation of Sinful Men

8Listen, my son, to your father’s instruction

and do not forsake your mother’s teaching.

9They are a garland to grace your head

and a chain to adorn your neck.

10My son, if sinful men entice you,

do not give in to them.

11If they say, “Come along with us;

let’s lie in wait for innocent blood,

let’s ambush some harmless soul;

12let’s swallow them alive, like the grave,

and whole, like those who go down to the pit;

13we will get all sorts of valuable things

and fill our houses with plunder;

14cast lots with us;

we will all share the loot”—

15my son, do not go along with them,

do not set foot on their paths;

16for their feet rush into evil,

they are swift to shed blood.

17How useless to spread a net

where every bird can see it!

18These men lie in wait for their own blood;

they ambush only themselves!

19Such are the paths of all who go after ill-gotten gain;

it takes away the life of those who get it.

Wisdom’s Rebuke

20Out in the open wisdom calls aloud,

she raises her voice in the public square;

21on top of the wall1:21 Septuagint; Hebrew / at noisy street corners she cries out,

at the city gate she makes her speech:

22“How long will you who are simple love your simple ways?

How long will mockers delight in mockery

and fools hate knowledge?

23Repent at my rebuke!

Then I will pour out my thoughts to you,

I will make known to you my teachings.

24But since you refuse to listen when I call

and no one pays attention when I stretch out my hand,

25since you disregard all my advice

and do not accept my rebuke,

26I in turn will laugh when disaster strikes you;

I will mock when calamity overtakes you—

27when calamity overtakes you like a storm,

when disaster sweeps over you like a whirlwind,

when distress and trouble overwhelm you.

28“Then they will call to me but I will not answer;

they will look for me but will not find me,

29since they hated knowledge

and did not choose to fear the Lord.

30Since they would not accept my advice

and spurned my rebuke,

31they will eat the fruit of their ways

and be filled with the fruit of their schemes.

32For the waywardness of the simple will kill them,

and the complacency of fools will destroy them;

33but whoever listens to me will live in safety

and be at ease, without fear of harm.”

New Serbian Translation

Приче Соломонове 1:1-33

Сврха и тема

1Мудре приче1,1 Или: пословице, мудре изреке. Соломона, Давидовог сина, цара Израиља:

2да се стекну мудрост и укор,

поука разумним речима;

3да се прими укор,

размишља о правди, о праведности и честитости;

4да се разборитост лаковернима, знање

и домишљатост младима.

5Нека слуша ко је мудар и нека још више схвати,

нека учени добије мудар савет:

6да проникне поуку, загонетку,

речи мудрих и њихове приче.

7Знање отпочиње богобојазношћу,

а мудрост и прекор будале презиру.

Увод: позив на прихватање мудрости

Упозорење на позив грешника

8Сине мој, послушај поуку оца свога

и мајке своје савет не одбацуј.

9Јер, они ће бити прелепи венац на твојој глави

и привесци око твога врата.

10Сине мој, ако ли те грешници заводе,

ти не пристај.

11Кажу ли: „Хајде с нама,

у заседу да легнемо, крв невиног

и недужног хајде да вребамо!

12Хајде да их попут Света мртвих1,12 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих. прогутамо,

и живе и једре, као оне што у раку иду.

13Покупимо сва добра, све благо!

Накрцајмо своје куће пленом!

14Са нама ћеш добитак да делиш,

нек нам свима буде једна кеса.“

15Сине мој, немој ићи путем с њима,

не дај нози на њихове стазе.

16Јер им ноге ка злу трче

и срљају да крв лију.

17Узалуд се шири мрежа

наочиглед птице.

18Али они чекају у заседи крв своју,

вребају свој живот.

19Такве су стазе сваког ко граби непоштен добитак,

живота коштају.

Мудрост прекорева

20Мудрост по улицама виче,

по трговима диже глас свој;

21по раскршћима, у највећој вреви објављује,

на улазима градских врата казивања своја даје:

22„Докле ћете, лаковерни, волети лаковерност;

докле ћете, ругачи, у ругању уживати;

докле ћете, тупоглави, мрзети знање?

23Обратите се по прекору моме.

Ево, излићу вам духа свога,

објавићу вам своје речи.

24Јер ја сам вас звала, а ви сте се оглушили,

пружала сам руку, а нико марио није;

25све моје савете сте занемарили

и прекоре моје нисте прихватили.

26Сада ћу се и ја смејати пропасти вашој,

ругаћу се кад буде дошла страхота ваша;

27кад ваша страхота прође као разарање

и пропаст ваша као олуја када хучи,

када вас задесе мука и невоља.

28Тада ће ме звати, а ја се нећу одазивати,

тражиће ме жељно ал’ ме неће наћи.

29Зато што су мрзели знање

и нису изабрали богобојазност;

30мој савет нису послушали

и одбацили су сваки мој прекор.

31Зато ће јести плод свог пута,

прејешће се савета својих.

32Јер лаковерне ће упропастити отпадништво,

а будале сатрће лакомисленост.

33А ко мене слуша живеће спокојно,

сигуран, без бојазни од недаћа.“