Psalm 104
1Praise the Lord, my soul.
Lord my God, you are very great;
you are clothed with splendor and majesty.
2The Lord wraps himself in light as with a garment;
he stretches out the heavens like a tent
3and lays the beams of his upper chambers on their waters.
He makes the clouds his chariot
and rides on the wings of the wind.
4He makes winds his messengers,104:4 Or angels
flames of fire his servants.
5He set the earth on its foundations;
it can never be moved.
6You covered it with the watery depths as with a garment;
the waters stood above the mountains.
7But at your rebuke the waters fled,
at the sound of your thunder they took to flight;
8they flowed over the mountains,
they went down into the valleys,
to the place you assigned for them.
9You set a boundary they cannot cross;
never again will they cover the earth.
10He makes springs pour water into the ravines;
it flows between the mountains.
11They give water to all the beasts of the field;
the wild donkeys quench their thirst.
12The birds of the sky nest by the waters;
they sing among the branches.
13He waters the mountains from his upper chambers;
the land is satisfied by the fruit of his work.
14He makes grass grow for the cattle,
and plants for people to cultivate—
bringing forth food from the earth:
15wine that gladdens human hearts,
oil to make their faces shine,
and bread that sustains their hearts.
16The trees of the Lord are well watered,
the cedars of Lebanon that he planted.
17There the birds make their nests;
the stork has its home in the junipers.
18The high mountains belong to the wild goats;
the crags are a refuge for the hyrax.
19He made the moon to mark the seasons,
and the sun knows when to go down.
20You bring darkness, it becomes night,
and all the beasts of the forest prowl.
21The lions roar for their prey
and seek their food from God.
22The sun rises, and they steal away;
they return and lie down in their dens.
23Then people go out to their work,
to their labor until evening.
24How many are your works, Lord!
In wisdom you made them all;
the earth is full of your creatures.
25There is the sea, vast and spacious,
teeming with creatures beyond number—
living things both large and small.
26There the ships go to and fro,
and Leviathan, which you formed to frolic there.
27All creatures look to you
to give them their food at the proper time.
28When you give it to them,
they gather it up;
when you open your hand,
they are satisfied with good things.
29When you hide your face,
they are terrified;
when you take away their breath,
they die and return to the dust.
30When you send your Spirit,
they are created,
and you renew the face of the ground.
31May the glory of the Lord endure forever;
may the Lord rejoice in his works—
32he who looks at the earth, and it trembles,
who touches the mountains, and they smoke.
33I will sing to the Lord all my life;
I will sing praise to my God as long as I live.
34May my meditation be pleasing to him,
as I rejoice in the Lord.
35But may sinners vanish from the earth
and the wicked be no more.
Praise the Lord, my soul.
Praise the Lord.104:35 Hebrew Hallelu Yah; in the Septuagint this line stands at the beginning of Psalm 105.
Псалам 104
1Благосиљај, душо моја, Господа!
О, Господе, о, мој Боже, ти си од свих већи;
оденут си и сјајем и славом!
2Светлошћу је као плаштом заогрнут,
као шатор простиреш небеса.
3Греде горњих одаја својих у воде полаже,
облаке у кочије своје преже,
на крилима ветра језди.
4Он своје анђеле чини ветровима,
и своје слуге огњеним пламеновима.
5Он је земљу поставио на њене темеље,
у веке векова неће се помаћи.
6Дубинама си је покрио као покривачем,
а воде су јој биле над горама.
7Повлаче се од прекора твога,
одтекле су од тутњаве грома твога –
8када су се горе дигле и долине слегле –
тамо где си им и одредио место;
9не прелазе међу што си им ставио,
вратити се неће да земљу прекрију.
10Ти изворе шаљеш долинама
да потеку међу планинама.
11Они поје сваку пољску зверку
и жеђ гасе дивљим магарцима.
12Небеске се птице крај њих гнезде
и певају у растињу.
13Из горњих одаја својих натапаш горе
и земља је пуна плода дела твојих.
14Ти чиниш да за стоку трава расте,
биље што га човек обрађује,
да би земља уродила хлебом;
15и вино што човеку разгаљује срце,
уље што лице озари
и хлеб што храни човеку срце.
16Господња су стабла наливена,
кедрови што их је усадио на Ливану;
17на њима се птице гнезде,
у чемпресима рода им се скући.
18На високим горама живе дивокозе,
а камењари даманима уточиште дају.
19Он је месец начинио да се мери време,
а и сунце зна када да зађе.
20Ти спушташ таму и ноћ бива,
па измиле све шумске живуљке.
21Лавови за пленом ричу
тражећи од Бога за себе храну.
22Кад сунце заруди
они се окупе у јазбини својој и лежу.
23А човек иде за послом својим
и ради до вечери.
24О, Господе, како је много дела твојих!
Свако си од њих учинио мудро
и твојих је створења пуна земља!
25Ено мора, великог и широких обала,
врве од безбројних створења,
животиња малих и великих;
26По њему бродови броде
и Левијатан104,26 Не зна се тачно значење ове речи. Преводи се као кит, крокодил, или морска неман. кога си начинио у њему игра.
27Сви они чекају тебе
да им на време даш оно што једу.
28Ти им дајеш
и они то сакупе;
ти отвараш руку своју
и они су сити добра.
29Кад сакријеш лице своје
они се препадну;
кад им узмеш дах, они скапавају
и поново иду у прашину.
30Кад им пошаљеш свој дах они настају;
ти обнављаш лице земље.
31Нек довека буде слава Господња!
Нек делима својим радује се Господ!
32Он у земљу гледа и она се тресе;
он дотиче горе и оне се диме.
33Кроз свој живот певаћу Господу,
док ме има Бога мога прослављаћу!
34Угодне му биле мисли моје,
а ја ћу да се радујем у Господу.
35Нек грешници нестану са земље
и злобника нека више нема!
Благосиљај, душо моја, Господа!
Славите Господа!
