Isaiah 57 – NIV & NSP

New International Version

Isaiah 57:1-21

1The righteous perish,

and no one takes it to heart;

the devout are taken away,

and no one understands

that the righteous are taken away

to be spared from evil.

2Those who walk uprightly

enter into peace;

they find rest as they lie in death.

3“But you—come here, you children of a sorceress,

you offspring of adulterers and prostitutes!

4Who are you mocking?

At whom do you sneer

and stick out your tongue?

Are you not a brood of rebels,

the offspring of liars?

5You burn with lust among the oaks

and under every spreading tree;

you sacrifice your children in the ravines

and under the overhanging crags.

6The idols among the smooth stones of the ravines are your portion;

indeed, they are your lot.

Yes, to them you have poured out drink offerings

and offered grain offerings.

In view of all this, should I relent?

7You have made your bed on a high and lofty hill;

there you went up to offer your sacrifices.

8Behind your doors and your doorposts

you have put your pagan symbols.

Forsaking me, you uncovered your bed,

you climbed into it and opened it wide;

you made a pact with those whose beds you love,

and you looked with lust on their naked bodies.

9You went to Molek57:9 Or to the king with olive oil

and increased your perfumes.

You sent your ambassadors57:9 Or idols far away;

you descended to the very realm of the dead!

10You wearied yourself by such going about,

but you would not say, ‘It is hopeless.’

You found renewal of your strength,

and so you did not faint.

11“Whom have you so dreaded and feared

that you have not been true to me,

and have neither remembered me

nor taken this to heart?

Is it not because I have long been silent

that you do not fear me?

12I will expose your righteousness and your works,

and they will not benefit you.

13When you cry out for help,

let your collection of idols save you!

The wind will carry all of them off,

a mere breath will blow them away.

But whoever takes refuge in me

will inherit the land

and possess my holy mountain.”

Comfort for the Contrite

14And it will be said:

“Build up, build up, prepare the road!

Remove the obstacles out of the way of my people.”

15For this is what the high and exalted One says—

he who lives forever, whose name is holy:

“I live in a high and holy place,

but also with the one who is contrite and lowly in spirit,

to revive the spirit of the lowly

and to revive the heart of the contrite.

16I will not accuse them forever,

nor will I always be angry,

for then they would faint away because of me—

the very people I have created.

17I was enraged by their sinful greed;

I punished them, and hid my face in anger,

yet they kept on in their willful ways.

18I have seen their ways, but I will heal them;

I will guide them and restore comfort to Israel’s mourners,

19creating praise on their lips.

Peace, peace, to those far and near,”

says the Lord. “And I will heal them.”

20But the wicked are like the tossing sea,

which cannot rest,

whose waves cast up mire and mud.

21“There is no peace,” says my God, “for the wicked.”

New Serbian Translation

Књига пророка Исаије 57:1-21

1Праведник гине

и никога то не узбуђује.

И смерни људи бивају одвођени

и нико не разабире

да праведник бива одведен пред зло,

2да уђе у мир.

Почивају на лежајима својим

ко је ишао исправно.

3„А сад се примакните амо,

синови гатарини,

потомство прељубничко, смрдљиво.

4Над ким се шегачите?

Над ким се бекељите?

Плазите језик?

Нисте ли ви деца бунтовна,

потомство лажљиваца,

5који се успаљују међу храстовима,

под сваким дрветом зеленим,

жртвујући децу по долинама,

под каменим раселинама?“

Пророк тугује због идолопоклонства

6„На вододерини твоја је рака.

Оне, оне су твоји међаши.

Управо њима изливаш жртве наливне,

спаљујеш житну жртву.

Зар оне да ми се свиде?

7На гору високу и уздигнуту

свој си лежај поставила,

па си се тамо попела

да кољеш жртву закланицу.

8Уз врата и довратке

свој си запис поставила.

Далеко од мене си разоткрила

и на висине лежај свој наместила,

те се погађала са онима које волиш

да легнеш с њима, да осетиш снагу.

9И ходочастиш цару у помазању,

и умножаваш своја мира;

и послала си своје известиоце издалека

и спустила до Света мртвих.

10Изнурила си себе многим путовањима својим.

Ниси рекла: ’То је таштина!’

Стекла си јакост нову,

зато ослабила ниси.

11Па кога си се уплашила и побојала,

те си слагала?

И ниси се мене сетила,

ниси себи на срце ставила.

Нисам ли ја ћутао и од века,

па се мене побојала ниси?

12Ја ћу објавити твоју правду,

и дела ти твоја користити неће.

13Кад завичеш, нека те изведу чете твоје.

А све њих ће ветар однети, таштина узети.

Међутим, који се у мене уздају

земљу ће баштинити

и моју свету гору поседовати.“

Песма утешна

14Тада ће се говорити:

„Насипајте! Насипајте! Пут поравнајте!

Мом народу сметње с пута уклоните!“

15Јер говори Вишњи и Уздигнути,

настањени трајно, а име му је Светитељ:

„Мој стан је узвишеност и светиња,

а са скрушеним сам и с духом пониженим,

да оживим пониженима дух,

да оживим скрушенима срце.

16Јер се нећу препирати довека,

нити ћу се љутити непрестано,

јер би испред лица мојега ослабио дух

и душе које сам саздао.

17Кривица његова је грабеж.

Зато сам се наљутио,

и зато га ударио, и у љутини се сакрио;

а он је отишао одметнички,

како га срце његово одвуче.

18Путеве његове сам видео.

И излечићу га и довести,

и умирићу срце оних који га теше

и који с њим тугују.

19Стварам речи уснама да проговоре:

Мир! Мир удаљеноме и блискоме

– говори Господ, и њега ћу излечити.

20А опаки су као море усталасало,

што се успокојити не може,

и из вода својих исталасава

муљ и блато.

21Нема мира опакима

– говори Бог мој.