New International Version

Jeremiah 1:1-19

1The words of Jeremiah son of Hilkiah, one of the priests at Anathoth in the territory of Benjamin. 2The word of the Lord came to him in the thirteenth year of the reign of Josiah son of Amon king of Judah, 3and through the reign of Jehoiakim son of Josiah king of Judah, down to the fifth month of the eleventh year of Zedekiah son of Josiah king of Judah, when the people of Jerusalem went into exile.

The Call of Jeremiah

4The word of the Lord came to me, saying,

5“Before I formed you in the womb I knew1:5 Or chose you,

before you were born I set you apart;

I appointed you as a prophet to the nations.”

6“Alas, Sovereign Lord,” I said, “I do not know how to speak; I am too young.”

7But the Lord said to me, “Do not say, ‘I am too young.’ You must go to everyone I send you to and say whatever I command you. 8Do not be afraid of them, for I am with you and will rescue you,” declares the Lord.

9Then the Lord reached out his hand and touched my mouth and said to me, “I have put my words in your mouth. 10See, today I appoint you over nations and kingdoms to uproot and tear down, to destroy and overthrow, to build and to plant.”

11The word of the Lord came to me: “What do you see, Jeremiah?”

“I see the branch of an almond tree,” I replied.

12The Lord said to me, “You have seen correctly, for I am watching1:12 The Hebrew for watching sounds like the Hebrew for almond tree. to see that my word is fulfilled.”

13The word of the Lord came to me again: “What do you see?”

“I see a pot that is boiling,” I answered. “It is tilting toward us from the north.”

14The Lord said to me, “From the north disaster will be poured out on all who live in the land. 15I am about to summon all the peoples of the northern kingdoms,” declares the Lord.

“Their kings will come and set up their thrones

in the entrance of the gates of Jerusalem;

they will come against all her surrounding walls

and against all the towns of Judah.

16I will pronounce my judgments on my people

because of their wickedness in forsaking me,

in burning incense to other gods

and in worshiping what their hands have made.

17“Get yourself ready! Stand up and say to them whatever I command you. Do not be terrified by them, or I will terrify you before them. 18Today I have made you a fortified city, an iron pillar and a bronze wall to stand against the whole land—against the kings of Judah, its officials, its priests and the people of the land. 19They will fight against you but will not overcome you, for I am with you and will rescue you,” declares the Lord.

New Serbian Translation

Књига пророка Јеремије 1:1-19

1Речи Јеремије, Хелкијиног сина, једног од свештеника који су били у Анатоту у Венијаминовој земљи; 2коме је дошла реч Господња у време Јудиног цара Јосије, Амоновог сина, тринаесте године његовог царевања. 3А долазила је и у време Јудиног цара Јоакима, Јосијиног сина, до завршетка једанаесте године Јудиног цара Седекије, Јосијиног сина и све до петог месеца када је Јерусалим одведен у изгнанство.

Позив Јеремије

4Дошла ми је реч Господња говорећи:

5„И пре него сам те обликовао у утроби, познавао сам те;

и пре него си изашао из материце, посветио сам те;

поставио сам те за пророка народима.“

6Рекао сам: „Јао, Господе Боже! Ево, ја не знам да говорим јер сам премлад!“

7Господ ми је одговорио: „Не говори ’премлад сам’, јер ћеш ићи коме год те пошаљем и говорићеш све што ти заповедим. 8Не бој их се, јер ћу ја бити с тобом да те избављам – говори Господ.“

9Тада је Господ испружио руку и дотакао ми уста. И рекао ми је Господ: „Ево, ставио сам своје речи у уста твоја. 10Види, постављам те данас над народима и над царствима да чупаш и рушиш, да разараш и обараш, да градиш и садиш.“

11Опет ми је дошла реч Господња: „Шта видиш, Јеремија?“

Одговорио сам: „Видим грану бадемовог стабла.“

12А Господ ми је рекао: „Добро си видео, јер ја бдим над својом речи да је испуним.“1,12 Игра речи бадем (јев. шакед) и бдим (јев. шокед).

13Дошла ми је реч Господња други пут: „Шта видиш?“

Одговорио сам: „Видим ускључали лонац чији је отвор окренут од севера.“

14И Господ ми је рекао: „Са севера ће се сручити пропаст на све становнике земље. 15Јер, ево, ја позивам сва племена по северним царствима – говори Господ –

и они ће доћи. и поставиће сваки свој престо

на улаз врата Јерусалима,

и против свих зидова свуда унаоколо,

и против свих Јудиних градова.

16Објавићу им своје судове над свом њиховом опачином,

јер су ме оставили,

јер су кадили другим боговима

и клањали се својим рукотворинама.

17А ти, опаши своје бокове. Устани и говори им све ово што ти заповедам. Не страхуј од њих да те ја не престрашим пред њима. 18Ево, ја сам те данас учинио утврђеним градом, стубом гвозденим и зидовима бронзаним против све земље, против Јудиних царева, против њених главара, против њених свештеника и против народа земље. 19И они ће се борити против тебе али те надвладати неће, јер ћу ја да будем с тобом – говори Господ – да те избављам.“