Isaiah 47 – NIV & NSP

New International Version

Isaiah 47:1-15

The Fall of Babylon

1“Go down, sit in the dust,

Virgin Daughter Babylon;

sit on the ground without a throne,

queen city of the Babylonians.47:1 Or Chaldeans; also in verse 5

No more will you be called

tender or delicate.

2Take millstones and grind flour;

take off your veil.

Lift up your skirts, bare your legs,

and wade through the streams.

3Your nakedness will be exposed

and your shame uncovered.

I will take vengeance;

I will spare no one.”

4Our Redeemer—the Lord Almighty is his name—

is the Holy One of Israel.

5“Sit in silence, go into darkness,

queen city of the Babylonians;

no more will you be called

queen of kingdoms.

6I was angry with my people

and desecrated my inheritance;

I gave them into your hand,

and you showed them no mercy.

Even on the aged

you laid a very heavy yoke.

7You said, ‘I am forever—

the eternal queen!’

But you did not consider these things

or reflect on what might happen.

8“Now then, listen, you lover of pleasure,

lounging in your security

and saying to yourself,

‘I am, and there is none besides me.

I will never be a widow

or suffer the loss of children.’

9Both of these will overtake you

in a moment, on a single day:

loss of children and widowhood.

They will come upon you in full measure,

in spite of your many sorceries

and all your potent spells.

10You have trusted in your wickedness

and have said, ‘No one sees me.’

Your wisdom and knowledge mislead you

when you say to yourself,

‘I am, and there is none besides me.’

11Disaster will come upon you,

and you will not know how to conjure it away.

A calamity will fall upon you

that you cannot ward off with a ransom;

a catastrophe you cannot foresee

will suddenly come upon you.

12“Keep on, then, with your magic spells

and with your many sorceries,

which you have labored at since childhood.

Perhaps you will succeed,

perhaps you will cause terror.

13All the counsel you have received has only worn you out!

Let your astrologers come forward,

those stargazers who make predictions month by month,

let them save you from what is coming upon you.

14Surely they are like stubble;

the fire will burn them up.

They cannot even save themselves

from the power of the flame.

These are not coals for warmth;

this is not a fire to sit by.

15That is all they are to you—

these you have dealt with

and labored with since childhood.

All of them go on in their error;

there is not one that can save you.

New Serbian Translation

Књига пророка Исаије 47:1-15

Тужбалица над Вавилоном

1„Спусти се и седи у прашину,

девице, ћерко вавилонска.

Седи на земљу.

Нема престола, ћерко халдејска!

Јер неће те више звати

нежном и осећајном.

2Ухвати млинско камење и мељи брашно,

свуци свој огртач,

скут подигни, свуци с бедара,

прелази реке.

3Нека се појави голотиња твоја,

још нека се покаже срамота твоја.

Осветићу се

и неће ме спречити нико.“

4Откупитељ наш, његово је име:

Господ над војскама, Светитељ Израиљев.

5„Седи ћутке и повуци се у таму,

ћерко халдејска,

јер те више неће звати

господарицом над царствима.

6На свој сам се народ разгневио,

своју сам баштину оскрнавио,

и теби их у руке предао;

а ти према њима милост не показа:

јармом твојим

старце си претоварила.

7И говорила си:

’Довека ћу бити господарица!’,

а у твоје срце то није доспело,

ниси се сетила шта на крају бива.

8А сада слушај ово, развратнице,

која боравиш у спокојству,

те у срцу проговараш своме:

’Ја сам и друге нема,

нећу постати удовица,

нити децу изгубити своју.’

9Па обоје ће доћи на тебе,

тренутно, у истом дану:

изгубићеш и децу и мужа;

у целини ће доћи на тебе,

иако врачаш многоструко

и чараш веома.

10У злоћу своју и ти си се поуздала

говорећи: ’Не види ме нико.’

Мудрост твоја и знање твоје, оне те заведоше,

те говориш у срцу својему:

’Ја сам и друге нема.’

11Доћи ће злоћа и на тебе,

и нећеш знати да их спречиш;

и стуштиће се невоља на те,

и нећеш моћи одвратити;

и доћи ће на те изненада

пропаст за коју не знаш.

12Де, остани на твојим чарањима,

и на мноштву твојих врачања,

на којима се трудиш од младости;

можда се и окористиш, можда страх донесеш.

13Ринтала си због многих саветника твојих.

Хајде, нека устану и спасу те:

они ’премеравају’ по небесима,

они ’виде’ по звездама,

они ’сазнавају’ по младом месецу;

шта ће тебе снаћи.

14Та, они ће бити као стрњика,

огањ ће их спалити;

сами себе избавити неће

из пламене руке;

неће остати ни жеравице да се неко огреје,

ни ватре да крај ње поседи.

15Такви ће постати они

око којих си се замарала,

твоји трговчићи од младости:

сваки ће на своју страну отперјати,

никог неће бити да те спасе.“