1Paul, an apostle—sent not from men nor by a man, but by Jesus Christ and God the Father, who raised him from the dead— 2and all the brothers and sisters1:2 The Greek word for brothers and sisters (adelphoi) refers here to believers, both men and women, as part of God’s family; also in verse 11; and in 3:15; 4:12, 28, 31; 5:11, 13; 6:1, 18. with me,
To the churches in Galatia:
3Grace and peace to you from God our Father and the Lord Jesus Christ, 4who gave himself for our sins to rescue us from the present evil age, according to the will of our God and Father, 5to whom be glory for ever and ever. Amen.
No Other Gospel
6I am astonished that you are so quickly deserting the one who called you to live in the grace of Christ and are turning to a different gospel— 7which is really no gospel at all. Evidently some people are throwing you into confusion and are trying to pervert the gospel of Christ. 8But even if we or an angel from heaven should preach a gospel other than the one we preached to you, let them be under God’s curse! 9As we have already said, so now I say again: If anybody is preaching to you a gospel other than what you accepted, let them be under God’s curse!
10Am I now trying to win the approval of human beings, or of God? Or am I trying to please people? If I were still trying to please people, I would not be a servant of Christ.
Paul Called by God
11I want you to know, brothers and sisters, that the gospel I preached is not of human origin. 12I did not receive it from any man, nor was I taught it; rather, I received it by revelation from Jesus Christ.
13For you have heard of my previous way of life in Judaism, how intensely I persecuted the church of God and tried to destroy it. 14I was advancing in Judaism beyond many of my own age among my people and was extremely zealous for the traditions of my fathers. 15But when God, who set me apart from my mother’s womb and called me by his grace, was pleased 16to reveal his Son in me so that I might preach him among the Gentiles, my immediate response was not to consult any human being. 17I did not go up to Jerusalem to see those who were apostles before I was, but I went into Arabia. Later I returned to Damascus.
18Then after three years, I went up to Jerusalem to get acquainted with Cephas1:18 That is, Peter and stayed with him fifteen days. 19I saw none of the other apostles—only James, the Lord’s brother. 20I assure you before God that what I am writing you is no lie.
21Then I went to Syria and Cilicia. 22I was personally unknown to the churches of Judea that are in Christ. 23They only heard the report: “The man who formerly persecuted us is now preaching the faith he once tried to destroy.” 24And they praised God because of me.
Павлов поздрав црквама у Галатији
1Павле, апостол, чије послање не долази од људи, нити преко људи, већ посредством Исуса Христа и Бога Оца који га је васкрсао из мртвих, 2заједно са осталом браћом која су са мном, поздравља цркве у Галатији:
3Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа, 4који је по вољи Бога и Оца нашега предао себе за наше грехе да нас избави од садашњег злог света. 5Њему припада слава од сад и довека. Амин.
Нема другог еванђеља
6Чудим се да се тако брзо одвраћате од онога који вас је позвао Христовом милошћу, те се окрећете некој другој радосној вести. 7У ствари, нема друге Радосне вести, али има оних који вас збуњују и хоће да вас одврате од Радосне вести о Христу. 8Међутим, ако бисмо вам ми, или ако би вам анђео с неба проповедао радосну вест која је у супротности са оном коју смо вам ми проповедали, нека буде проклет! 9Што сам рекао, рећи ћу опет: ако неко проповеда радосну вест која је у супротности са оном коју сте прихватили, нека буде проклет!
10Да ја можда не уверавам људе или Бога? Или се можда трудим да угодим људима? Када бих угађао људима, не бих био Христов слуга.
Како је Павле постао апостол
11Дајем вам на знање, браћо, да Радосна вест коју сам вам проповедао не потиче од човека. 12Ја је, наиме, нисам примио од неког човека, нити ме је неко научио, већ ми ју је Исус Христос објавио.
13Ви сте већ чули о мом некадашњем начину живота у јудаизму, како сам преко сваке мере прогонио Цркву Божију и пустошио је, 14тако да сам у претераној оданости отачком предању превазишао у јудаизму многе вршњаке међу својим народом.
15Али када се свидело Богу, који ме је изабрао још од мајчине утробе и позвао својом милошћу, 16да ми открије свога Сина, да бих га навестио многобошцима, нисам се ни са ким посаветовао, 17нити сам отишао горе у Јерусалим к онима који су пре мене били апостоли. Уместо тога, отишао сам у Арабију, па се вратио у Дамаск.
18Онда сам након три године отишао горе у Јерусалим да се видим с Кифом, па сам остао код њега петнаест дана. 19Од осталих апостола нисам видео никог другог осим Јакова, брата Господњег. 20Пред Богом кажем: ово што пишем није лаж. 21Затим сам дошао у сиријске и киликијске крајеве. 22Тада још нисам био лично познат Христовим црквама у Јудеји. 23Оне су једино чуле да: „Онај који нас је прогонио сада проповеда веру коју је некада уништавао“, 24па су славили Бога ради мене.
