1Paul, an apostle of Christ Jesus by the will of God, and Timothy our brother,
To the church of God in Corinth, together with all his holy people throughout Achaia:
2Grace and peace to you from God our Father and the Lord Jesus Christ.
Praise to the God of All Comfort
3Praise be to the God and Father of our Lord Jesus Christ, the Father of compassion and the God of all comfort, 4who comforts us in all our troubles, so that we can comfort those in any trouble with the comfort we ourselves receive from God. 5For just as we share abundantly in the sufferings of Christ, so also our comfort abounds through Christ. 6If we are distressed, it is for your comfort and salvation; if we are comforted, it is for your comfort, which produces in you patient endurance of the same sufferings we suffer. 7And our hope for you is firm, because we know that just as you share in our sufferings, so also you share in our comfort.
8We do not want you to be uninformed, brothers and sisters,1:8 The Greek word for brothers and sisters (adelphoi) refers here to believers, both men and women, as part of God’s family; also in 8:1; 13:11. about the troubles we experienced in the province of Asia. We were under great pressure, far beyond our ability to endure, so that we despaired of life itself. 9Indeed, we felt we had received the sentence of death. But this happened that we might not rely on ourselves but on God, who raises the dead. 10He has delivered us from such a deadly peril, and he will deliver us again. On him we have set our hope that he will continue to deliver us, 11as you help us by your prayers. Then many will give thanks on our behalf for the gracious favor granted us in answer to the prayers of many.
Paul’s Change of Plans
12Now this is our boast: Our conscience testifies that we have conducted ourselves in the world, and especially in our relations with you, with integrity1:12 Many manuscripts holiness and godly sincerity. We have done so, relying not on worldly wisdom but on God’s grace. 13For we do not write you anything you cannot read or understand. And I hope that, 14as you have understood us in part, you will come to understand fully that you can boast of us just as we will boast of you in the day of the Lord Jesus.
15Because I was confident of this, I wanted to visit you first so that you might benefit twice. 16I wanted to visit you on my way to Macedonia and to come back to you from Macedonia, and then to have you send me on my way to Judea. 17Was I fickle when I intended to do this? Or do I make my plans in a worldly manner so that in the same breath I say both “Yes, yes” and “No, no”?
18But as surely as God is faithful, our message to you is not “Yes” and “No.” 19For the Son of God, Jesus Christ, who was preached among you by us—by me and Silas1:19 Greek Silvanus, a variant of Silas and Timothy—was not “Yes” and “No,” but in him it has always been “Yes.” 20For no matter how many promises God has made, they are “Yes” in Christ. And so through him the “Amen” is spoken by us to the glory of God. 21Now it is God who makes both us and you stand firm in Christ. He anointed us, 22set his seal of ownership on us, and put his Spirit in our hearts as a deposit, guaranteeing what is to come.
23I call God as my witness—and I stake my life on it—that it was in order to spare you that I did not return to Corinth. 24Not that we lord it over your faith, but we work with you for your joy, because it is by faith you stand firm.
Павле објашњава своје деловање
1Павле, апостол Исуса Христа по Божијој вољи, заједно са нашим братом Тимотејем, поздравља Божију цркву у Коринту, заједно са свим светима широм Ахаје.
2Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.
Бог даје утеху
3Благословен да је Бог и Отац нашега Господа Исуса Христа, милосрдни Отац и Бог сваке утехе. 4Он нас теши у свакој нашој невољи, да бисмо и ми могли да тешимо оне који су у невољама, оном утехом којом нас саме Бог теши. 5Јер, као што изобилно учествујемо у Христовим патњама, тако примамо и изобиље утехе посредством Христа. 6Ако смо притиснути невољама, то је за вашу утеху и спасење, ако примамо утеху од Бога, то је ради ваше утехе. Та утеха се показује када стрпљиво подносите исте патње које и ми подносимо. 7Чврста је нада коју полажемо у вас, јер знамо да учествујете како у нашим патњама, тако и у нашој утеси.
8Хоћемо, наиме, да знате, браћо, да је невоља која нас је снашла у Малој Азији толико превазилазила наше снаге, да смо изгубили сваку наду да ћемо остати у животу. 9У ствари, у себи смо се већ помирили са смртном казном, да се не бисмо поуздали у саме себе, него у Бога који васкрсава мртве. 10Он нас је избавио од смртне опасности и избавиће нас, јер смо се у њега поуздали да ће нас и даље избављати. 11А и ви ћете нам притећи у помоћ молитвом, да би многи људи захваљивали Богу на милости коју нам је даровао посредовањем многих.
Павле одлаже посету коринтској цркви
12Ово је наш понос: наша савест која сведочи да смо у свету живели у Божијој светости и искрености, не по људској мудрости, него по Божијој милости, а нарочито међу вама. 13Не пишемо вам, наиме, ништа друго осим онога што можете да прочитате или да разумете. Надам се да ћете то једном у потпуности разумети, 14уколико нас сада нисте до краја разумели. Јер, на дан Господа Исуса ви ћете бити нама на понос, као и ми вама.
15С тим уверењем намеравао сам да дођем прво к вама, на ваше двоструко задовољство. 16Хтео сам да вас посетим на свом путу за Македонију, и да вам поново дођем по повратку из Македоније, па да ме ви отпратите до Јудеје. 17Јесам ли се, дакле, понашао лакомислено кад сам то намеравао? Или, можда, намеравам да, попут људи у свету, најпре кажем „да, јесте“, а онда „не, није?“ 18Бог је поуздани сведок да порука коју смо вам навестили није била и „јесте“ и „није.“ 19Јер Син Божији, Исус Христос, кога смо вам ја, Силван и Тимотеј навестили, није био и „јесте“ и „није“, него је у њему било „јесте.“ 20Јер сва Божија обећања налазе своју потврду у Христу. Зато и говоримо „амин“ када славимо Бога по Исусу Христу.
21А Бог је тај који нас заједно са вама чини чврстима по Христу. Он нас је помазао 22и ставио свој печат на нас, и дао свога Духа у наша срца као залог.
23Позивам Бога за сведока – на своју душу: у Коринт нисам дошао само зато да бих вас поштедео. 24Ми, наиме, не господаримо вашом вером, него заједно са вама учествујемо у вашој радости, зато што сте чврсти у вери.
