Exodus 2 – NIV & NSP

New International Version

Exodus 2:1-25

The Birth of Moses

1Now a man of the tribe of Levi married a Levite woman, 2and she became pregnant and gave birth to a son. When she saw that he was a fine child, she hid him for three months. 3But when she could hide him no longer, she got a papyrus basket2:3 The Hebrew can also mean ark, as in Gen. 6:14. for him and coated it with tar and pitch. Then she placed the child in it and put it among the reeds along the bank of the Nile. 4His sister stood at a distance to see what would happen to him.

5Then Pharaoh’s daughter went down to the Nile to bathe, and her attendants were walking along the riverbank. She saw the basket among the reeds and sent her female slave to get it. 6She opened it and saw the baby. He was crying, and she felt sorry for him. “This is one of the Hebrew babies,” she said.

7Then his sister asked Pharaoh’s daughter, “Shall I go and get one of the Hebrew women to nurse the baby for you?”

8“Yes, go,” she answered. So the girl went and got the baby’s mother. 9Pharaoh’s daughter said to her, “Take this baby and nurse him for me, and I will pay you.” So the woman took the baby and nursed him. 10When the child grew older, she took him to Pharaoh’s daughter and he became her son. She named him Moses,2:10 Moses sounds like the Hebrew for draw out. saying, “I drew him out of the water.”

Moses Flees to Midian

11One day, after Moses had grown up, he went out to where his own people were and watched them at their hard labor. He saw an Egyptian beating a Hebrew, one of his own people. 12Looking this way and that and seeing no one, he killed the Egyptian and hid him in the sand. 13The next day he went out and saw two Hebrews fighting. He asked the one in the wrong, “Why are you hitting your fellow Hebrew?”

14The man said, “Who made you ruler and judge over us? Are you thinking of killing me as you killed the Egyptian?” Then Moses was afraid and thought, “What I did must have become known.”

15When Pharaoh heard of this, he tried to kill Moses, but Moses fled from Pharaoh and went to live in Midian, where he sat down by a well. 16Now a priest of Midian had seven daughters, and they came to draw water and fill the troughs to water their father’s flock. 17Some shepherds came along and drove them away, but Moses got up and came to their rescue and watered their flock.

18When the girls returned to Reuel their father, he asked them, “Why have you returned so early today?”

19They answered, “An Egyptian rescued us from the shepherds. He even drew water for us and watered the flock.”

20“And where is he?” Reuel asked his daughters. “Why did you leave him? Invite him to have something to eat.”

21Moses agreed to stay with the man, who gave his daughter Zipporah to Moses in marriage. 22Zipporah gave birth to a son, and Moses named him Gershom,2:22 Gershom sounds like the Hebrew for a foreigner there. saying, “I have become a foreigner in a foreign land.”

23During that long period, the king of Egypt died. The Israelites groaned in their slavery and cried out, and their cry for help because of their slavery went up to God. 24God heard their groaning and he remembered his covenant with Abraham, with Isaac and with Jacob. 25So God looked on the Israelites and was concerned about them.

New Serbian Translation

2. Мојсијева 2:1-25

Мојсијево рођење

1У то време неки човек из Левијевог племена оде и ожени једну девојку из истог племена. 2Жена зачне и роди сина. Видевши да је леп, крила га је три месеца. 3Кад више није могла да га крије, узела је кошару од папирусове трске, облепила је смолом и катраном, ставила дечака у њу и положила је у трску крај Нила. 4Његова сестра је стала подаље, да види шта ће се десити с њим.

5Но, у Нил сиђе фараонова ћерка да се окупа, док су њене пратиље шетале уз обалу Нила. Уто спази кошару у трсци, па пошаље слушкињу да је донесе. 6Отворивши је, угледа дете! Дечак је плакао. Сажаливши се над њим, рече: „Ово је једно од јеврејске деце.“

7Онда његова сестра упита фараонову ћерку: „Хоћеш ли да одем и потражим ти дојиљу међу Јеврејкама да ти доји дете?“

8„Иди“ – рече јој фараонова ћерка. Девојка оде и позове дететову мајку. 9Фараонова ћерка јој рече: „Узми ово дете и одгоји ми га, а ја ћу ти плаћати.“ Тако је жена узела дете и одгојила га. 10Кад је дечак порастао, одвела га је фараоновој ћерки, која га је посинила. Дала му је име „Мојсије“2,10 Име Мојсије звучи попут јеврејског глагола извучен, извађен., рекавши: „Зато што сам га извадила из воде.“

Мојсије бежи у Мадијан

11Једног дана, кад је Мојсије одрастао, оде он међу своје сународнике и виде њихов мукотрпни рад. Тада је видео да један Египћанин туче једног Јеврејина – једног од његових сународника. 12Мојсије се обазре око себе, и кад је видео да нема никога, смртно удари Египћанина и сакрије га у песак. 13Када је дошао следећег дана, видео је два Јеврејина како се туку. „Зашто тучеш свога друга?“ – рече он кривцу.

14Овај одговори: „Ко је тебе поставио за главара и судију над нама? Хоћеш ли и мене да убијеш као што си убио оног Египћанина?“ Мојсије се уплаши, па рече: „Нема сумње, већ се зна о овоме!“

15Кад је фараон ово чуо, хтео је да погуби Мојсија. Али Мојсије побегне од фараона и склони се у мадијанску земљу. Тамо је сео код једног бунара. 16А мадијански свештеник је имао седам ћерки. Дођу оне да захвате воду и напуне појила, да напоје стадо оваца свога оца. 17Међутим, дођу неки пастири, па их отерају. Тада Мојсије устане и одбрани их, те напоји њихово стадо.

18Врате се оне своме оцу Рагуилу, а он их упита: „Зашто сте се данас тако брзо вратиле?“

19Оне одговоре: „Неки Египћанин нас је одбранио од пастира. Чак нам је захватио воде и напојио стадо.“

20„Па, где је он? – упита он своје ћерке. Зашто сте оставиле тог човека? Позовите га на обед.“

21Мојсије је пристао да остане код тог човека, а овај је дао Мојсију своју ћерку Сефору за жену. 22Она зачне и роди сина. Мојсије му је дао име „Гирсам“2,22 Име Гирсам значи Дошљак сам тамо., рекавши: „Ја сам дошљак у туђој земљи.“

Бог се сећа свог савеза

23После много времена умре египатски цар. Израиљци су стењали под ропством. Ипак, из ропства се њихов вапај уздигао до Бога. 24Господ је чуо њихове уздисаје, и сетио се свога савеза са Аврахамом, Исаком и Јаковом. 25Бог је погледао на Израиљце и препознао их.