Moses and the Burning Bush
1Now Moses was tending the flock of Jethro his father-in-law, the priest of Midian, and he led the flock to the far side of the wilderness and came to Horeb, the mountain of God. 2There the angel of the Lord appeared to him in flames of fire from within a bush. Moses saw that though the bush was on fire it did not burn up. 3So Moses thought, “I will go over and see this strange sight—why the bush does not burn up.”
4When the Lord saw that he had gone over to look, God called to him from within the bush, “Moses! Moses!”
And Moses said, “Here I am.”
5“Do not come any closer,” God said. “Take off your sandals, for the place where you are standing is holy ground.” 6Then he said, “I am the God of your father,3:6 Masoretic Text; Samaritan Pentateuch (see Acts 7:32) fathers the God of Abraham, the God of Isaac and the God of Jacob.” At this, Moses hid his face, because he was afraid to look at God.
7The Lord said, “I have indeed seen the misery of my people in Egypt. I have heard them crying out because of their slave drivers, and I am concerned about their suffering. 8So I have come down to rescue them from the hand of the Egyptians and to bring them up out of that land into a good and spacious land, a land flowing with milk and honey—the home of the Canaanites, Hittites, Amorites, Perizzites, Hivites and Jebusites. 9And now the cry of the Israelites has reached me, and I have seen the way the Egyptians are oppressing them. 10So now, go. I am sending you to Pharaoh to bring my people the Israelites out of Egypt.”
11But Moses said to God, “Who am I that I should go to Pharaoh and bring the Israelites out of Egypt?”
12And God said, “I will be with you. And this will be the sign to you that it is I who have sent you: When you have brought the people out of Egypt, you3:12 The Hebrew is plural. will worship God on this mountain.”
13Moses said to God, “Suppose I go to the Israelites and say to them, ‘The God of your fathers has sent me to you,’ and they ask me, ‘What is his name?’ Then what shall I tell them?”
14God said to Moses, “I am who I am.3:14 Or I will be what I will be This is what you are to say to the Israelites: ‘I am has sent me to you.’ ”
15God also said to Moses, “Say to the Israelites, ‘The Lord,3:15 The Hebrew for Lord sounds like and may be related to the Hebrew for I am in verse 14. the God of your fathers—the God of Abraham, the God of Isaac and the God of Jacob—has sent me to you.’
“This is my name forever,
the name you shall call me
from generation to generation.
16“Go, assemble the elders of Israel and say to them, ‘The Lord, the God of your fathers—the God of Abraham, Isaac and Jacob—appeared to me and said: I have watched over you and have seen what has been done to you in Egypt. 17And I have promised to bring you up out of your misery in Egypt into the land of the Canaanites, Hittites, Amorites, Perizzites, Hivites and Jebusites—a land flowing with milk and honey.’
18“The elders of Israel will listen to you. Then you and the elders are to go to the king of Egypt and say to him, ‘The Lord, the God of the Hebrews, has met with us. Let us take a three-day journey into the wilderness to offer sacrifices to the Lord our God.’ 19But I know that the king of Egypt will not let you go unless a mighty hand compels him. 20So I will stretch out my hand and strike the Egyptians with all the wonders that I will perform among them. After that, he will let you go.
21“And I will make the Egyptians favorably disposed toward this people, so that when you leave you will not go empty-handed. 22Every woman is to ask her neighbor and any woman living in her house for articles of silver and gold and for clothing, which you will put on your sons and daughters. And so you will plunder the Egyptians.”
Бог се открива Мојсију у горућем грму
1Једном је Мојсије чувао овце Јотора, свога таста, мадијанског свештеника. Гонећи стадо по пустари, дође до Божије горе, до Хорива. 2Ту му се укаже Анђео Господњи у пламтећем огњу из једног грма. Погледа он, кад оно, грм гори, али не сагорева. 3Мојсије рече у себи: „Хајде да приђем и осмотрим ову чудну појаву, зашто грм не сагорева.“
4Кад је Господ видео да прилази да осмотри, Бог га зовне из грма: „Мојсије, Мојсије!“
„Ево ме“ – одазва се Мојсије.
5Бог му рече: „Не прилази овамо! Изуј обућу са својих ногу, јер је место на коме стојиш свето тло.“ 6Он настави: „Ја сам Бог твога оца; Бог Аврахамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.“ Мојсије на то заклони своје лице, јер се бојао да гледа у Бога.
7Господ му опет рече: „Уистину сам видео невоље мога народа у Египту и чуо његов вапај због његових тлачитеља. Познате су ми његове муке. 8Зато сам сишао да га избавим из руку египатских, те да их одведем из египатске земље у добру и пространу земљу, у земљу којом теку мед и млеко, у земљу Хананаца, Хетита, Аморејаца, Фережана, Евејаца и Јевусејаца. 9И ево, сад је вапај Израиљаца дошао к мени, а и лично сам видео како их Египћани тлаче. 10А сад хајде да те пошаљем к фараону да изведеш мој народ, Израиљце, из Египта.“
11Мојсије рече Богу: „Ко сам ја да идем пред фараона и да изведем Израиљце из Египта?“
12Бог му рече: „Ја ћу бити с тобом, а ово ће бити знак да те ја шаљем: кад изведеш народ из Египта, служићете Богу на овој гори.“
13Мојсије упита Бога: „Ако одем к Израиљцима и кажем им: ’Бог ваших отаца ме је послао к вама’, шта да им кажем ако ме упитају: ’Како му је име?’“
14„Ја сам онај који јесам“ – одговори Бог Мојсију и настави: „Овако кажи Израиљцима: ’Ја Јесам’ ме је послао к вама.“
15Бог још рече Мојсију: „Овако реци Израиљцима: ’Господ3,15 У изворном тексту Јахве. Међутим, након рушења јерусалимског храма у 587. пре Христа, Јевреји су све мање користили ово Божије име, да би заштитили његову светост, то јест, да би спречили лакомислено и неодговорно изговарање Божијег имена. Уместо тог имена користили су реч Адонај (Господ). Пошто многи преводи користе име Господ, и ми ћемо се држати овог правила., Бог ваших отаца, Бог Аврахамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев, ме је послао к вама.
То је моје име довека;
по њему нека ме памте
од колена до колена.’
16Иди и окупи израиљске старешине, па им реци: ’Господ, Бог ваших отаца, Бог Аврахамов, Исаков и Јаковљев ми се указао и рекао ми: „Посетио сам вас и видео шта вам се чини у Египту. 17Зато изјављујем: ја ћу вас извести из египатске беде у земљу Хананаца, Хетита, Аморејаца, Фережана, Евејаца и Јевусејаца, у земљу којом теку мед и млеко.“’
18Они ће те послушати, а ти ћеш отићи са израиљским старешинама к египатском цару, па ћете му рећи: ’Господ, Бог Јевреја, нас је срео. Дозволи нам сад да одемо три дана хода у пустињу, да принесемо жртву Господу, Богу својему.’ 19Ипак, ја знам да вам египатски цар неће дати да одете ако га не натера моћна рука. 20Зато ћу испружити своју руку и ударити Египат свакојаким чудесима која ћу учинити у њему. После тога ће вас пустити.
21Још ћу учинити да се Египћани одобровоље према овом народу, па кад пођете, нећете отићи празних руку. 22Свака жена ће затражити од своје сусетке или од станарке у својој кући предмете од сребра и злата, и одећу. Све то ставите на своје синове и ћерке. Тако ћете опленити Египат.“
