Oppression, Toil, Friendlessness
1Again I looked and saw all the oppression that was taking place under the sun:
I saw the tears of the oppressed—
and they have no comforter;
power was on the side of their oppressors—
and they have no comforter.
2And I declared that the dead,
who had already died,
are happier than the living,
who are still alive.
3But better than both
is the one who has never been born,
who has not seen the evil
that is done under the sun.
4And I saw that all toil and all achievement spring from one person’s envy of another. This too is meaningless, a chasing after the wind.
5Fools fold their hands
and ruin themselves.
6Better one handful with tranquillity
than two handfuls with toil
and chasing after the wind.
7Again I saw something meaningless under the sun:
8There was a man all alone;
he had neither son nor brother.
There was no end to his toil,
yet his eyes were not content with his wealth.
“For whom am I toiling,” he asked,
“and why am I depriving myself of enjoyment?”
This too is meaningless—
a miserable business!
9Two are better than one,
because they have a good return for their labor:
10If either of them falls down,
one can help the other up.
But pity anyone who falls
and has no one to help them up.
11Also, if two lie down together, they will keep warm.
But how can one keep warm alone?
12Though one may be overpowered,
two can defend themselves.
A cord of three strands is not quickly broken.
Advancement Is Meaningless
13Better a poor but wise youth than an old but foolish king who no longer knows how to heed a warning. 14The youth may have come from prison to the kingship, or he may have been born in poverty within his kingdom. 15I saw that all who lived and walked under the sun followed the youth, the king’s successor. 16There was no end to all the people who were before them. But those who came later were not pleased with the successor. This too is meaningless, a chasing after the wind.
Тлачење, мукотрпан рад, усамљеност
1Опет сам размишљао о свем том тлачењу које се чини под капом небеском:
И гле, сузе потлачених,
а за њих нема тешитеља!
Нема тешитеља
за оне под силом руке тлачитеља.
2Хвалио сам мртве,
оне већ преминуле
више него живе,
који су још у животу.
3И од једних и од других
боље је ономе ко се родио није,
ономе који није видео злодело
које се чини под капом небеском.
4Елем, размишљао сам о сваком труду, свакој вештини у послу: због тога свако завиди ближњему своме. А и то је пролазно и јурење ветра.
5Безумник прекрсти своје руке
и онда једе себе самог.
6Боља је једна пуна шака, а у миру
него обе пуне шаке у муци
и јурењу ветра.
7Опет сам размишљао о пролазности под капом небеском:
8Човек самац, без друга,
без сина и брата поред себе,
али нема краја његовом мукотрпном раду.
Очи му никада нису сите блага, па се вајка:
„За кога ја то радим,
души својој ускраћујем срећу?“
И то је пролазно
и тегобан је задатак.
9Двојици је боље него једном,
јер имају добру корист од свог труда.
10Јер, падне ли један,
друг његов ће га подигнути.
И јао оном који падне,
а нема друга да га подигне!
11Елем, топло им је кад леже удвоје,
а како ће се један угрејати?
12И ако неко надвлада једнога,
двојица могу тог да надвладају.
Тек, троструко се уже не искида брзо.
И бољитак је пролазан
13Бољи је сиромашан, а мудар младић, од будаластог и остарелог цара што се више не да саветовати. 14Јер он је изашао из затвора и зацарио се, а у свом се царству родио као сиромах. 15Посматрао сам све живо што хода под капом небеском и видео да пристају уз овог другог, уз младића који ће га наследити. 16Небројени је сав тај народ, сви који су били пред њима. Али они што долазе после неће му се радовати. И то је пролазно и јурење ветра.
