The king says to the Shulammite woman
1“You are like a prince’s daughter.
Your feet in sandals are so beautiful.
Your graceful legs are like jewels.
The hands of an artist must have shaped them.
2Your navel is like a round bowl
that always has mixed wine in it.
Your waist is like a mound of wheat
surrounded by lilies.
3Your two breasts are lovely.
They are like two young antelopes.
4Your neck is smooth and beautiful like an ivory tower.
Your eyes are like the pools of Heshbon
by the gate of Bath Rabbim.
Your nose is like the towering mountains of Lebanon
that face the city of Damascus.
5Your head is like a crown on you.
It is as beautiful as Mount Carmel.
Your hair is as smooth as purple silk.
I am captured by your flowing curls.
6You are so beautiful! You please me so much!
You are so delightful, my love!
7You are as graceful as a palm tree.
Your breasts are as sweet as the freshest fruit.
8I said, ‘I will climb the palm tree.
I’ll take hold of its fruit.’
May your breasts be as sweet as grapes on the vine.
May your breath smell like the tastiest apples.
9May your lips be like the finest wine.”
The woman says
“May my wine go straight to you, my love.
May it flow gently over our lips as we sleep.
10“I belong to you, my love.
And you long for me.
11Come, my love. Let’s go to the country.
Let’s spend the night in the villages.
12Let’s go out to the vineyards early.
Let’s go and see if the vines have budded.
Let’s find out whether their flowers have opened.
Let’s see if the pomegranate trees are blooming.
There I will give you my love.
13The mandrake flowers give off their strong smell.
All the best things are waiting for us,
new and old alike.
I’ve stored them up for you, my love.
1Како су љупка стопала твоја у сандалама,
о, ћерко великашка!
Облине бокова твојих су као драгуљи,
као рукотворина уметника.
2Пупак ти је ко округли пехар
коме никад не зафали вина;
стомак ти је ко снопић пшенице
окружен љиљанима.
3Груди су твоје као ланад,
близанци срнини.
4Врат ти је као кула од слоноваче,
очи језерца Есевона на вратима ватравимским;
нос ти је као кула ливанска
што гледа на Дамаск.
5Глава је твоја попут Кармила,
коса ти је као царски скерлет.
У локне се твоје цар уплео.
6Како си лепа!
Како си љупка вољена у својим чарима!
7Стас ти је као дрво палме,
а груди ти ко гроздови.
8Зато кажем: „Ја бих се на палму пео,
држао се за стабљике њеног воћа.“
Нек ми твоје груди буду ко гроздови на виновој лози,
дах носа твога ко мирис јабука.
9Уста су твоја као добро вино.
Она
Оно глатко клизи моме вољеноме,
оно нежно цури са усана оних што спавају.
10Ја припадам моме вољеноме,
а он за мном жуди.
11Дођи, вољени мој! Хајдемо у поља,
хајде да ноћимо по селима!
12Дигнимо се рано, хајдемо у винограде
да видимо је ли пропупила лоза,
да ли се расцветала,
јесу ли се расцветали нарови.
И тамо ћу ти дати љубав своју.
13Мандрагоре одишу мирисом,
а на вратима је нашим све пробрано воће.
А ја сам за тебе сачувала и ново и старо,
о, вољени мој!
