New International Reader's Version

Ecclesiastes 1:1-18

Everything Is Meaningless

1These are the words of the Teacher. He was the son of David. He was also the king in Jerusalem.

2“Meaningless! Everything is meaningless!”

says the Teacher.

“Everything is completely meaningless!

Nothing has any meaning.”

3What do people get for all their work?

Why do they work so hard on this earth?

4People come and people go.

But the earth remains forever.

5The sun rises. Then it sets.

And then it hurries back to where it rises.

6The wind blows to the south.

Then it turns to the north.

Around and around it goes.

It always returns to where it started.

7Every stream flows into the ocean.

But the ocean never gets full.

The streams return

to the place they came from.

8All things are tiresome.

They are more tiresome than anyone can say.

But our eyes never see enough of anything.

Our ears never hear enough.

9Everything that has ever been will come back again.

Everything that has ever been done will be done again.

Nothing is new on earth.

10There isn’t anything about which someone can say,

“Look! Here’s something new.”

It was already here long ago.

It was here before we were.

11No one remembers the people of long ago.

Even those who haven’t been born yet

won’t be remembered

by those who will be born after them.

Wisdom Is Meaningless

12I, the Teacher, was king over Israel in Jerusalem. 13I decided to study things carefully. I used my wisdom to check everything out. I looked into everything that is done on earth. What a heavy load God has put on human beings! 14I’ve seen what is done on this earth. All of it is meaningless. It’s like chasing the wind.

15People can’t straighten things that are crooked.

They can’t count things that don’t even exist.

16I said to myself, “Look, I’ve now grown wiser than anyone who ruled over Jerusalem in the past. I have a lot of wisdom and knowledge.” 17Then I used my mind to understand what it really means to be wise. And I wanted to know what foolish pleasure is all about. But I found out that it’s also like chasing the wind.

18A lot of human wisdom leads to a lot of sorrow.

More knowledge only brings more sadness.

New Serbian Translation

Књига проповедникова 1:1-18

Све је пролазно

1Речи проповедника, Давидовог сина и цара у Јерусалиму:

2Пролазност над пролазношћу – вајка се проповедник –

пролазност над пролазношћу!

Све је пролазно!

3У чему је корист људима од свег њиховог труда

којим се упињу под капом небеском?

4Поколење долази, поколење одлази,

а земља траје довека.

5Сунце излази, сунце залази,

жури на своје место одакле излази.

6Ветар иде на југ

и кружи на север,

ковитла ли ковитла,

да се поново кружећи врати.

7Све реке у море теку,

а море није пуно;

и тамо одакле теку реке,

враћају се да опет теку.

8Све је то заморно

и нико то не може да искаже.

Око се није нагледало

и ухо се није заситило слушања.

9Јер шта се већ збило, опет ће да се збуде;

и шта се радило, опет ће да се ради.

Баш ништа ново нема под капом небеском.

10Зар има нечег да неко каже:

„Види, ово је ново.“

Већ од давнина,

пре нас тога је било.

11Нема сећања на оно прошло,

као што нема сећања

код оних који тек долазе

на оно што још није дошло.

Мудрост је пролазна

12Ја, проповедник, био сам цар израиљски у Јерусалиму. 13Елем, срцем сам се предао проучавању и мудром истраживању свега што се збива под небесима. А то је тегобан задатак који је Бог дао људима да се њиме баве. 14Посматрао сам сва дела која се чине под капом небеском – и гле – све је пролазно и јурење ветра!

15Оно што је криво не може да се исправи

и оно чега нема не може да се изброји.

16Казао сам своме срцу: „Гле! Постао сам далеко мудрији од свих који су пре мене владали Јерусалимом, и срце ми се нагледало толике мудрости и знања.“ 17Срцем сам се предао упознавању мудрости, а упознао сам и безумље и глупост. Схватио сам – и то је јурење ветра.

18Јер, где је много мудрости, много је и стрепње,

и муку гомила ко гомила знање.