New International Reader's Version

Psalm 35

Psalm 35

A psalm of David.

Lord, stand up against those who stand up against me.
    Fight against those who fight against me.
Pick up your shield and your armor.
    Rise up and help me.
Get your spear and javelin ready to fight
    against those who are chasing me.
    Say to me, “I will save you.”

Let those who are trying to kill me
    be brought down in dishonor.
Let those who plan to destroy me
    be turned back in terror.
Let them be like straw blowing in the wind,
    while the angel of the Lord drives them away.
Let their path be dark and slippery,
    while the angel of the Lord chases them.
They set a trap for me without any reason.
    Without any reason they dug a pit to catch me.
So let them be destroyed without warning.
    Let the trap they set for me catch them.
    Let them fall into the pit and be destroyed.
Then I will be full of joy because of what the Lord has done.
    I will be glad because he has saved me.
10 My whole being will cry out,
    “Who is like you, Lord?
You save poor people from those who are too strong for them.
    You save poor and needy people from those who rob them.”

11 Mean people come forward to speak against me.
    They ask me things I don’t know anything about.
12 They pay me back with evil, even though I was good to them.
    They leave me like someone who has lost a family member.
13 But when they were sick, I put on the clothing of sadness.
    I made myself humble by going without food.
My prayers for them weren’t always answered.
14     So I went around crying
    as if I were mourning over my friend or relative.
I bowed my head in sadness
    as if I were weeping over my mother.
15 But when I tripped and fell, they were all very happy.
    Attackers gathered against me when I didn’t even know it.
    They kept on telling lies about me.
16 Like ungodly people, they were mean and made fun of me.
    They ground their teeth at me in hate.
17 Lord, how much longer will you just look on?
    Save me from their deadly attacks.
Save the only life I have.
    Save me from these lions.
18 I will give you thanks in the whole community.
    Among all your people I will praise you.

19 Don’t let those who are my enemies without any reason
    laugh at me and make fun of me.
Don’t let those who hate me without any reason
    wink at me with an evil purpose.
20 They don’t speak words of peace.
    They make up false charges
    against those who live quietly in the land.
21 They make fun of me.
    They say, “With our own eyes we have seen what you did.”

22 Lord, you have seen this. Don’t be silent.
    Lord, don’t be far away from me.
23 Wake up! Rise up to help me!
    My God and Lord, stand up for me.
24 Lord my God, when you hand down your sentence, let it be in my favor.
    You always do what is right.
    Don’t let my enemies have the joy of seeing me fall.
25 Don’t let them think, “That’s exactly what we wanted!”
    Don’t let them say, “We have swallowed him up.”

26 Let all those who laugh at me because I’m in trouble
    be ashamed and bewildered.
Let all who think they are better than I am
    put on shame and dishonor as if they were clothes.
27 Let those who are happy when my name is cleared
    shout with joy and gladness.
Let them always say, “May the Lord be honored.
    He is pleased when everything goes well with the one who serves him.”
28 You always do what is right. My tongue will speak about it
    and praise you all day long.

New Serbian Translation

Псалми 35

Давидов.

1Осуди, Господе, моје тужиоце,
    и војуј против мојих нападача.
Узми оружје и штит,
    устани, помози ми!
Потегни копље дуго и кратко,
    против оних који ме прогоне.
Реци мојој души:
    „Ја сам ти спасење!“

Нек се постиде и осрамоте
    они који ми о глави раде,
нек се повуку у срамоти
    они што ми зло смишљају.
Нек буду као плева на ветру,
    тако нек их Анђео Господњи гони,
нек је таман и клизав пут њихов,
    кад их гони Анђео Господњи.

Без повода ми разапеше мрежу,
    без разлога ми ископаше јаму.
Нек их снађе пропаст изненада,
    нек се ухвате у мрежу коју су сакрили,
    нек у њу падну на своју пропаст.
А моја ће се душа радовати у Господу,
    веселиће се у његовом спасењу.
10 Све ће моје кости говорити:
    „Ко је као ти, о, Господе?
Ти избављаш сиромаха од моћнијег од њега,
    сиромаха и убогога од онога што га пљачка.“

11 Иступају окрутни сведоци,
    питају ме за оно што не знам.
12 За добро ми злом плаћају,
    душу моју у беду гурају.
13 А кад су они били у болести,
    у кострет сам се због њих облачио,
душу своју постом сам мучио,
    а молитва ми се у крило враћала.
14 Као за другом или братом,
    шетао сам горе-доле;
као кад се жали за мајком,
    тако сам се у жалости свио.
15 А кад ја посрнем, они се радују,
    скупљају се против мене бедници,
    они које не знам раздиру ме непрестано.
16 Као безбожни злобно се ругају,
    и зубима својим шкргућу на мене.

17 Докле ћеш то гледати, Господе?
    Спаси ме од њихових напада,
    и мој живот од младих лавова.
18 Хвалићу те у великом збору,
    славићу те међу многим народом.
19 Не дај да се веселе нада мном
    подмукли моји душмани,
да не намигују очима
    они што ме без разлога мрзе.
20 Они не говоре о миру,
    већ смишљају преваре
    против мирних у земљи.
21 Уста своја разјапљују на мене,
    и говоре: „Ево! Ево! Својим смо то очима видели!“

22 Ти видиш то, Господе, не ћути!
    Не удаљуј се, Господе, од мене.
23 Пробуди се, устани, ради мога права,
    мој спор одбрани, Боже мој, Господе.
24 Оправдај ме, Господе, мој Боже, по праведности својој,
    не дај да се они радују нада мном.
25 Не дај да у срцу они кажу: „Ето, то смо хтели!“
    Да не кажу: „Прогутали смо га!“

26 Нек се постиде и осрамоте
    они што се невољи мојој радују;
нек стид и срам покрије оне,
    који себе уздижу нада мном.
27 Нека кличу и радују се они,
    којима је мило моје оправдање;
нека они говоре стално:
    „Велик је Господ!
    Мио му је напредак слуге његовог.“

28 Језик ће ми причати о праведности твојој,
    поваздан ћу прослављати тебе.