Psalm 35
A psalm of David.
1Lord, stand up against those who stand up against me.
Fight against those who fight against me.
2Pick up your shield and your armor.
Rise up and help me.
3Get your spear and javelin ready to fight
against those who are chasing me.
Say to me, “I will save you.”
4Let those who are trying to kill me
be brought down in dishonor.
Let those who plan to destroy me
be turned back in terror.
5Let them be like straw blowing in the wind,
while the angel of the Lord drives them away.
6Let their path be dark and slippery,
while the angel of the Lord chases them.
7They set a trap for me without any reason.
Without any reason they dug a pit to catch me.
8So let them be destroyed without warning.
Let the trap they set for me catch them.
Let them fall into the pit and be destroyed.
9Then I will be full of joy because of what the Lord has done.
I will be glad because he has saved me.
10My whole being will cry out,
“Who is like you, Lord?
You save poor people from those who are too strong for them.
You save poor and needy people from those who rob them.”
11Mean people come forward to speak against me.
They ask me things I don’t know anything about.
12They pay me back with evil, even though I was good to them.
They leave me like someone who has lost a family member.
13But when they were sick, I put on the clothing of sadness.
I made myself humble by going without food.
My prayers for them weren’t always answered.
14So I went around crying
as if I were mourning over my friend or relative.
I bowed my head in sadness
as if I were weeping over my mother.
15But when I tripped and fell, they were all very happy.
Attackers gathered against me when I didn’t even know it.
They kept on telling lies about me.
16Like ungodly people, they were mean and made fun of me.
They ground their teeth at me in hate.
17Lord, how much longer will you just look on?
Save me from their deadly attacks.
Save the only life I have.
Save me from these lions.
18I will give you thanks in the whole community.
Among all your people I will praise you.
19Don’t let those who are my enemies without any reason
laugh at me and make fun of me.
Don’t let those who hate me without any reason
wink at me with an evil purpose.
20They don’t speak words of peace.
They make up false charges
against those who live quietly in the land.
21They make fun of me.
They say, “With our own eyes we have seen what you did.”
22Lord, you have seen this. Don’t be silent.
Lord, don’t be far away from me.
23Wake up! Rise up to help me!
My God and Lord, stand up for me.
24Lord my God, when you hand down your sentence, let it be in my favor.
You always do what is right.
Don’t let my enemies have the joy of seeing me fall.
25Don’t let them think, “That’s exactly what we wanted!”
Don’t let them say, “We have swallowed him up.”
26Let all those who laugh at me because I’m in trouble
be ashamed and bewildered.
Let all who think they are better than I am
put on shame and dishonor as if they were clothes.
27Let those who are happy when my name is cleared
shout with joy and gladness.
Let them always say, “May the Lord be honored.
He is pleased when everything goes well with the one who serves him.”
28You always do what is right. My tongue will speak about it
and praise you all day long.
Псалам 35
Давидов.
1Осуди, Господе, моје тужиоце,
и војуј против мојих нападача.
2Узми оружје и штит,
устани, помози ми!
3Потегни копље дуго и кратко,
против оних који ме прогоне.
Реци мојој души:
„Ја сам ти спасење!“
4Нек се постиде и осрамоте
они који ми о глави раде,
нек се повуку у срамоти
они што ми зло смишљају.
5Нек буду као плева на ветру,
тако нек их Анђео Господњи гони,
6нек је таман и клизав пут њихов,
кад их гони Анђео Господњи.
7Без повода ми разапеше мрежу,
без разлога ми ископаше јаму.
8Нек их снађе пропаст изненада,
нек се ухвате у мрежу коју су сакрили,
нек у њу падну на своју пропаст.
9А моја ће се душа радовати у Господу,
веселиће се у његовом спасењу.
10Све ће моје кости говорити:
„Ко је као ти, о, Господе?
Ти избављаш сиромаха од моћнијег од њега,
сиромаха и убогога од онога што га пљачка.“
11Иступају окрутни сведоци,
питају ме за оно што не знам.
12За добро ми злом плаћају,
душу моју у беду гурају.
13А кад су они били у болести,
у кострет сам се због њих облачио,
душу своју постом сам мучио,
а молитва ми се у крило враћала.
14Као за другом или братом,
шетао сам горе-доле;
као кад се жали за мајком,
тако сам се у жалости свио.
15А кад ја посрнем, они се радују,
скупљају се против мене бедници,
они које не знам раздиру ме непрестано.
16Као безбожни злобно се ругају,
и зубима својим шкргућу на мене.
17Докле ћеш то гледати, Господе?
Спаси ме од њихових напада,
и мој живот од младих лавова.
18Хвалићу те у великом збору,
славићу те међу многим народом.
19Не дај да се веселе нада мном
подмукли моји душмани,
да не намигују очима
они што ме без разлога мрзе.
20Они не говоре о миру,
већ смишљају преваре
против мирних у земљи.
21Уста своја разјапљују на мене,
и говоре: „Ево! Ево! Својим смо то очима видели!“
22Ти видиш то, Господе, не ћути!
Не удаљуј се, Господе, од мене.
23Пробуди се, устани, ради мога права,
мој спор одбрани, Боже мој, Господе.
24Оправдај ме, Господе, мој Боже, по праведности својој,
не дај да се они радују нада мном.
25Не дај да у срцу они кажу: „Ето, то смо хтели!“
Да не кажу: „Прогутали смо га!“
26Нек се постиде и осрамоте
они што се невољи мојој радују;
нек стид и срам покрије оне,
који себе уздижу нада мном.
27Нека кличу и радују се они,
којима је мило моје оправдање;
нека они говоре стално:
„Велик је Господ!
Мио му је напредак слуге његовог.“
28Језик ће ми причати о праведности твојој,
поваздан ћу прослављати тебе.
