New International Reader's Version

Job 1

The Story Begins

1There was a man who lived in the land of Uz. His name was Job. He was honest. He did what was right. He had respect for God and avoided evil. Job had seven sons and three daughters. He owned 7,000 sheep and 3,000 camels. He owned 500 pairs of oxen and 500 donkeys. He also had a large number of servants. He was the most important man among all the people in the east.

His sons used to give feasts in their homes on their birthdays. They would invite their three sisters to eat and drink with them. The time for enjoying good food would end. Then Job would make plans for his children to be made pure and “clean.” He would sacrifice a burnt offering for each of them. He would do it early in the morning. He would think, “Perhaps my children have sinned. Maybe they have spoken evil things against God in their hearts.” That’s what Job always did for his children when he felt they had sinned.

One day angels came to the Lord. Satan also came with them. The Lord said to Satan, “Where have you come from?”

Satan answered, “From traveling all around the earth. I’ve been going from one end of it to the other.”

Then the Lord said to Satan, “Have you thought about my servant Job? There isn’t anyone on earth like him. He is honest. He does what is right. He has respect for God and avoids evil.”

“You always give Job everything he needs,” Satan replied. “That’s why he has respect for you. 10 Haven’t you guarded him and his family? Haven’t you taken care of everything he has? You have blessed everything he does. His flocks and herds are spread all through the land. 11 But now reach out your hand and strike down everything he has. Then I’m sure he will speak evil things against you. In fact, he’ll do it right in front of you.”

12 The Lord said to Satan, “All right. I am handing everything he has over to you. But do not touch the man himself.”

Then Satan left the Lord and went on his way.

13 One day Job’s sons and daughters were at their oldest brother’s house. They were enjoying good food and drinking wine. 14 During that time a messenger came to Job. He said, “The oxen were plowing. The donkeys were eating grass near them. 15 Then the Sabeans attacked us and carried off the animals. They killed some of the servants with their swords. I’m the only one who has escaped to tell you!”

16 While he was still speaking, a second messenger came. He said, “God sent lightning from the sky. It struck the sheep and killed them. It burned up some of the servants. I’m the only one who has escaped to tell you!”

17 While he was still speaking, a third messenger came. He said, “The Chaldeans separated themselves into three groups. They attacked your camels and carried them off. They killed the rest of the servants with their swords. I’m the only one who has escaped to tell you!”

18 While he was still speaking, a fourth messenger came. He said, “Your sons and daughters were at their oldest brother’s house. They were enjoying good food and drinking wine. 19 Suddenly a strong wind blew in from the desert. It struck the four corners of the house. The house fell down on your children. Now all of them are dead. I’m the only one who has escaped to tell you!”

20 After Job heard all these reports, he got up and tore his robe. He shaved his head. Then he fell to the ground and worshiped the Lord. 21 He said,

“I was born naked.
    And I’ll leave here naked.
The Lord has given, and the Lord has taken away.
    May the name of the Lord be praised.”

22 In spite of everything, Job didn’t sin by blaming God for doing anything wrong.

New Serbian Translation

Књига о Јову 1

Пролог

1У земљи Уз је живео човек по имену Јов. Био је без мане, човек праведан и богобојазан који се клонио зла. Родило му се седам синова и три ћерке. Имао је посед од седам хиљада оваца, три хиљаде камила, пет стотина пари волова, пет стотина магарица и јако много слугу. Био је имућнији од свакога на истоку.

Елем, његови су синови одлазили на кућне гозбе које су приређивали, сваки од њих у свој дан. Слали су позиве својим трима сестрама да са њима пију и једу. А када би се изређали дани гозбе, Јов је слао по њих да их посвети. Устајао би рано ујутро и приносио свеспалнице за сваког од њих. Наиме, говорио је Јов: „Можда су деца сагрешила и у свом срцу проклела Бога.“ И Јов је то радио сваког дана.

Тек, једног су дана Божији синови дошли и стали пред Господа, а међу њих је дошао и Сатана. И Господ рече Сатани: „Одакле долазиш?“

Сатана одговори Господу речима: „Пролазио сам земљом и обилазио сам је.“

Господ рече Сатани: „А јеси ли уочио Јова, слугу мога, јер на земљи нема човека који је попут њега без мане, праведан, богобојазан и који се клони зла?“

Сатана је одговорио Господу речима: „Узалуд ли се Јов Бога боји?! 10 Зар ти ниси оградио њега и кућу његову и све што поседује унаоколо? Благословио си дело његових руку и његов се посед проширио по земљи. 11 Али пружи руку своју и дирни му у све то што има – неће ли те у лице проклети!“

12 Господ је узвратио Сатани: „Добро, све што има у твојим је рукама. Само њега руком не дотичи.“

Тада је Сатана отишао из Божијег присуства.

13 Тако су једног дана Јовови синови и његове ћерке јели и пили вино у кући свог брата првенца. 14 Тада је Јову дошао гласник и поручио: „Знаш, док су волови орали и магарице пасле крај њих, 15 банули су Савеји и отели их! Слуге су побили оштрицом мача, само сам ја једини побегао да ти јавим!“

16 И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Од Бога се ватра сручила с небеса! Спалила је овце и прогутала слуге, само сам ја једини побегао да ти јавим!“

17 И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Халдејци сврстани у три чете су извршили препад на камиле! Отели су их, слуге су побили оштрицом мача и само сам ја једини побегао да ти јавим!“

18 И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Твоји синови и твоје ћерке су јели и пили вино у кући свог брата првенца. 19 И гле, страховит је ветар дунуо из правца пустиње! Ударио је на четири угла куће која се срушила на децу и они су изгинули! Само сам ја једини побегао да ти јавим!“

20 Јов је тада устао и поцепао своју одећу. Обријао је своју главу, бацио се на тло и поклонио. 21 Рекао је:

„Го сам изашао из утробе мајке своје
    и го ћу да се вратим тамо!
Господ је дао – Господ је узео!
    Благословено нека је име Господње!“

22 Тако Јов у свему овоме није сагрешио и није оптужио Бога.