A Prophet Without Honor
1Jesus left there and went to his hometown of Nazareth. His disciples went with him. 2When the Sabbath day came, he began to teach in the synagogue. Many who heard him were amazed.
“Where did this man get these things?” they asked. “What’s this wisdom that has been given to him? What are these remarkable miracles he is doing? 3Isn’t this the carpenter? Isn’t this Mary’s son? Isn’t this the brother of James, Joseph, Judas and Simon? Aren’t his sisters here with us?” They were not pleased with him at all.
4Jesus said to them, “A prophet is honored everywhere except in his own town. He doesn’t receive any honor among his relatives or in his own home.” 5Jesus placed his hands on a few sick people and healed them. But he could not do any other miracles there. 6He was amazed because they had no faith.
Jesus Sends Out the Twelve Disciples
Jesus went around teaching from village to village. 7He called the 12 disciples to him. Then he began to send them out two by two. He gave them authority to drive out evil spirits.
8Here is what he told them to do. “Take only a walking stick for your trip. Do not take bread or a bag. Take no money in your belts. 9Wear sandals. But do not take extra clothes. 10When you are invited into a house, stay there until you leave town. 11Some places may not welcome you or listen to you. If they don’t, leave that place and shake the dust off your feet. That will be a witness against the people living there.”
12They went out. And they preached that people should turn away from their sins. 13They drove out many demons. They poured olive oil on many sick people and healed them.
John the Baptist’s Head Is Cut Off
14King Herod heard about this. Jesus’ name had become well known. Some were saying, “John the Baptist has been raised from the dead! That is why he has the power to do miracles.”
15Others said, “He is Elijah.”
Still others claimed, “He is a prophet. He is like one of the prophets of long ago.”
16But when Herod heard this, he said, “I had John’s head cut off. And now he has been raised from the dead!”
17In fact, it was Herod himself who had given orders to arrest John. He had him tied up and put in prison. He did this because of Herodias. She was the wife of Herod’s brother Philip. But now Herod was married to her. 18John had been saying to Herod, “It is against the Law for you to be married to your brother’s wife.” 19Herodias couldn’t forgive John for saying that. She wanted to kill him. But she could not, 20because Herod was afraid of John. So he kept John safe. Herod knew John was a holy man who did what was right. When Herod heard him, he was very puzzled. But he liked to listen to John.
21Finally the right time came. Herod gave a banquet on his birthday. He invited his high officials and military leaders. He also invited the most important men in Galilee. 22Then the daughter of Herodias came in and danced. She pleased Herod and his dinner guests.
The king said to the girl, “Ask me for anything you want. I’ll give it to you.” 23And he gave her his promise. He said to her, “Anything you ask for I will give you. I’ll give you up to half my kingdom.”
24She went out and said to her mother, “What should I ask for?”
“The head of John the Baptist,” she answered.
25At once the girl hurried to ask the king. She said, “I want you to give me the head of John the Baptist on a big plate right now.”
26The king was very upset. But he thought about his promise and his dinner guests. So he did not want to say no to the girl. 27He sent a man right away to bring John’s head. The man went to the prison and cut off John’s head. 28He brought it back on a big plate. He gave it to the girl, and she gave it to her mother. 29John’s disciples heard about this. So they came and took his body. Then they placed it in a tomb.
Jesus Feeds Five Thousand
30The apostles gathered around Jesus. They told him all they had done and taught. 31But many people were coming and going. So they did not even have a chance to eat. Then Jesus said to his apostles, “Come with me by yourselves to a quiet place. You need to get some rest.”
32So they went away by themselves in a boat to a quiet place. 33But many people who saw them leaving recognized them. They ran from all the towns and got there ahead of them. 34When Jesus came ashore, he saw a large crowd. He felt deep concern for them. They were like sheep without a shepherd. So he began teaching them many things.
35By that time it was late in the day. His disciples came to him. “There is nothing here,” they said. “It’s already very late. 36Send the people away. Then they can go to the nearby countryside and villages to buy something to eat.”
37But Jesus answered, “You give them something to eat.”
They said to him, “That would take more than half a year’s pay! Should we go and spend that much on bread? Are we supposed to feed them?”
38“How many loaves do you have?” Jesus asked. “Go and see.”
When they found out, they said, “Five loaves and two fish.”
39Then Jesus directed them to have all the people sit down in groups on the green grass. 40So they sat down in groups of 100s and 50s. 41Jesus took the five loaves and the two fish. He looked up to heaven and gave thanks. He broke the loaves into pieces. Then he gave them to his disciples to pass around to the people. He also divided the two fish among them all. 42All of them ate and were satisfied. 43The disciples picked up 12 baskets of broken pieces of bread and fish. 44The number of men who had eaten was 5,000.
Jesus Walks on the Water
45Right away Jesus made his disciples get into the boat. He had them go on ahead of him to Bethsaida. Then he sent the crowd away. 46After leaving them, he went up on a mountainside to pray.
47Later that night, the boat was in the middle of the Sea of Galilee. Jesus was alone on land. 48He saw the disciples pulling hard on the oars. The wind was blowing against them. Shortly before dawn, he went out to them. He walked on the lake. When he was about to pass by them, 49they saw him walking on the lake. They thought he was a ghost, so they cried out. 50They all saw him and were terrified.
Right away Jesus said to them, “Be brave! It is I. Don’t be afraid.” 51Then he climbed into the boat with them. The wind died down. And they were completely amazed. 52They had not understood about the loaves. They were stubborn.
53They went across the lake and landed at Gennesaret. There they tied up the boat. 54As soon as Jesus and his disciples got out, people recognized him. 55They ran through that whole area to bring to him those who were sick. They carried them on mats to where they heard he was. 56He went into the villages, the towns and the countryside. Everywhere he went, the people brought the sick to the market areas. Those who were sick begged him to let them touch just the edge of his clothes. And all who touched his clothes were healed.
Исус у Назарету
1Исус је отишао одатле и вратио се у своје завичајно место у пратњи својих ученика. 2Када је дошла субота, почео је да поучава у синагоги. Многи слушатељи су били изненађени. Говорили су: „Откуд овај то зна? Где ли је стекао такву мудрост? На који начин он чини чуда? 3Зар он није дрводеља, син Маријин? Нису ли његова браћа: Јаков, Јосија, Јуда и Симон? Зар његове сестре не живе овде?“ Зато га нису прихватили.
4Исус им је онда рекао: „Пророк је без части само у свом завичају, међу својом родбином и у свом дому.“ 5Зато тамо није могао да учини ниједно чудо, осим што је исцелио неколико болесника полажући руке на њих. 6Био је зачуђен њиховим неверовањем.
Исус шаље Дванаесторицу
Онда је отишао одатле и поучавао по околним селима. 7Исус је затим сазвао Дванаесторицу и слао их двојицу по двојицу, дајући им моћ над нечистим духовима.
8Заповедио им је да не узимају са собом ни хлеба, ни торбе, ни новца у појасу, осим једнога штапа: 9„Обујте само сандале, и не носите са собом два пара одеће.“ 10Рекао им је још: „У коју кућу уђете, у њој и останите, све док не одете из тог места. 11А ако вас неко место не прими, нити жели да вас саслуша, удаљите се оданде и отресите прашину са својих ногу. То ће бити доказ против њих.“
12Ученици су отишли и проповедали људима да се покају за своје грехе. 13Изагнали су многе зле духове, помазивали уљем многе болеснике и оздрављали их.
Смрт Јована Крститеља
14И цар Ирод је чуо за Исуса, јер је његово име постало добро познато. Једни су говорили: „То је Јован Крститељ устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“
15Други су говорили: „То је пророк Илија.“ Неки су, опет, говорили да је то један од пророка.
16Када је то Ирод чуо, рекао је: „То је Јован коме сам ја одрубио главу. Он је устао из мртвих.“
17Наиме, сам Ирод је наредио да ухвате Јована, да га свежу и баце у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа, којом се Ирод оженио. 18Јован је, наиме, говорио Ироду: „Ти немаш права на жену свога брата!“ 19Иродијада се зато гневила на Јована и хтела да га убије, али није могла. 20Наиме, Ирод се плашио Јована, знајући да је праведан и свет човек и зато га је штитио. Кад год би га слушао, Ирод би се веома узнемирио. Ипак, радо је слушао Јована.
21Али, Иродијади се указала прилика. Било је то на Иродов рођендан, када је Ирод приредио гозбу за своје великаше, војне заповеднике и водеће људе у Галилеји. 22Тада је ушла Иродијадина ћерка и заплесала, те угодила Ироду и његовим званицама.
Цар рече девојци: „Затражи од мене што год хоћеш и ја ћу ти то дати.“ 23Он јој је уз заклетву рекао: „Што год да затражиш, даћу ти, па и половину мога царства.“
24Она изађе из одаје и рече својој мајци: „Шта да тражим?“
Она јој одговори: „Главу Јована Крститеља.“
25Девојка се одмах хитро вратила пред цара и затражила: „Хоћу да ми одмах даш главу Јована Крститеља на тањиру.“
26Цар се веома ражалостио, али због заклетве и због окупљених, није хтео да је одбије. 27Цар одмах посла џелата и нареди му да донесе Јованову главу. Џелат оде и одруби главу Јовану у тамници, 28те је донесе на тањиру и даде је девојци, а она је даде својој мајци. 29Када су то чули Јованови ученици, дошли су, узели његово тело и положили га у гроб.
Исус храни више од пет хиљада људи
30А апостоли су се окупили око Исуса и испричали му све што су радили и поучавали. 31Онда им он рече: „Идите на неко пусто место и мало се одморите.“ Било је, наиме, много људи који су долазили и одлазили, па нису имали кад да једу.
32Онда су отпловили на неко пусто место да буду насамо. 33Ипак, многи су их видели како одлазе и препознали их, па су људи из свих градова пешице журили за њима и стигли тамо пре њих. 34Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, и сажали се на њих, јер су били као стадо без пастира. Тада је почео да их учи многим стварима. 35Како је већ било доста касно, ученици дођоше к Исусу и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. 36Зато распусти народ, нека оду до оближњих имања и села да купе себи нешто за јело.“
37„Дајте им ви да једу“ – рече им Исус.
„Хоћеш ли да купимо хлеба за две стотине сребрњака и дамо им да једу?“ – упиташе га. 38Исус им рече: „Колико хлебова имате? Идите и погледајте.“
Када су сазнали, рекли су: „Пет хлебова и две рибе.“
39Исус им је онда наредио да посаде народ у групе по зеленој трави. 40Народ је поседао у групама од стотину и од педесет људи. 41Исус је узео пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима да их поделе народу. Тако је свима поделио и две рибе. 42Сви су јели и наситили се. 43Ученици су, пак, покупили дванаест пуних котарица преосталих комада хлеба и рибе. 44Било је пет хиљада мушкараца који су јели хлебове.
Исус хода по води
45Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, у Витсаиду, док он не распусти народ. 46Опростивши се од народа, отишао је у брда да се моли.
47Кад се спустило вече, лађица је била насред језера, док је Исус био сам на копну. 48Видео је да се његови ученици муче веслајући, јер им је дувао противан ветар. Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. Хтео је да их мимоиђе. 49Угледавши га како хода по језеру, ученици су помислили да је утвара, па су почели да вичу. 50Сви су се препали када су га угледали. Исус им се одмах обратио и рекао им: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“
51Онда се попео к њима у бродић, и ветар се умирио. Ученици су били потпуно сметени, 52јер нису разумели чудо са хлебовима; срце им је још било тврдо.
Исус исцељује све који га дотакну
53Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. 54Док је Исус излазио из лађице, људи су га одмах препознали. 55Када су чули где се налази, растрчали су се по свој околини и почели да доносе к њему болеснике на носилима. 56По свим селима, градовима или засеоцима у које је долазио, људи су износили болеснике на тргове, молећи га да болесни дотакну макар ресе његове одеће. Ко год га је дотакао, био је излечен.
