Luke Writes an Orderly Report
1Many people have attempted to write about the things that have taken place among us. 2Reports of these things were handed down to us. There were people who saw these things for themselves from the beginning. They saw them and then passed the word on. 3With this in mind, I myself have carefully looked into everything from the beginning. So I also decided to write down an orderly report of exactly what happened. I am doing this for you, most excellent Theophilus. 4I want you to know that the things you have been taught are true.
The Coming Birth of John the Baptist
5Herod was king of Judea. During the time he was ruling, there was a priest named Zechariah. He belonged to a group of priests named after Abijah. His wife Elizabeth also came from the family line of Aaron. 6Both of them did what was right in the sight of God. They obeyed all the Lord’s commands and rules faithfully. 7But they had no children, because Elizabeth was not able to have any. And they were both very old.
8One day Zechariah’s group was on duty. He was serving as a priest in God’s temple. 9He happened to be chosen, in the usual way, to go into the temple of the Lord. There he was supposed to burn incense. 10The time came for this to be done. All who had gathered to worship were praying outside.
11Then an angel of the Lord appeared to Zechariah. The angel was standing at the right side of the incense altar. 12When Zechariah saw him, he was amazed and terrified. 13But the angel said to him, “Do not be afraid, Zechariah. Your prayer has been heard. Your wife Elizabeth will have a child. It will be a boy, and you must call him John. 14He will be a joy and delight to you. His birth will make many people very glad. 15He will be important in the sight of the Lord. He must never drink wine or other such drinks. He will be filled with the Holy Spirit even before he is born. 16He will bring back many of the people of Israel to the Lord their God. 17And he will prepare the way for the Lord. He will have the same spirit and power that Elijah had. He will bring peace between parents and their children. He will teach people who don’t obey to be wise and do what is right. In this way, he will prepare a people who are ready for the Lord.”
18Zechariah asked the angel, “How can I be sure of this? I am an old man, and my wife is old too.”
19The angel said to him, “I am Gabriel. I serve God. I have been sent to speak to you and to tell you this good news. 20And now you will have to be silent. You will not be able to speak until after John is born. That’s because you did not believe my words. They will come true at the time God has chosen.”
21During that time, the people were waiting for Zechariah to come out of the temple. They wondered why he stayed there so long. 22When he came out, he could not speak to them. They realized he had seen a vision in the temple. They knew this because he kept gesturing to them. He still could not speak.
23When his time of service was over, he returned home. 24After that, his wife Elizabeth became pregnant. She stayed at home for five months. 25“The Lord has done this for me,” she said. “In these days, he has been kind to me. He has taken away my shame among the people.”
The Coming Birth of Jesus
26In the sixth month after Elizabeth had become pregnant, God sent the angel Gabriel to Nazareth, a town in Galilee. 27He was sent to a virgin. The girl was engaged to a man named Joseph. He came from the family line of David. The virgin’s name was Mary. 28The angel greeted her and said, “The Lord has blessed you in a special way. He is with you.”
29Mary was very upset because of his words. She wondered what kind of greeting this could be. 30But the angel said to her, “Do not be afraid, Mary. God is very pleased with you. 31You will become pregnant and give birth to a son. You must call him Jesus. 32He will be great and will be called the Son of the Most High God. The Lord God will make him a king like his father David of long ago. 33The Son of the Most High God will rule forever over his people. They are from the family line of Jacob. That kingdom will never end.”
34“How can this happen?” Mary asked the angel. “I am a virgin.”
35The angel answered, “The Holy Spirit will come to you. The power of the Most High God will cover you. So the holy one that is born will be called the Son of God. 36Your relative Elizabeth will have a child even though she is old. People thought she could not have children. But she has been pregnant for six months now. 37That’s because what God says will always come true.”
38“I serve the Lord,” Mary answered. “May it happen to me just as you said it would.” Then the angel left her.
Mary Visits Elizabeth
39At that time Mary got ready and hurried to a town in Judea’s hill country. 40There she entered Zechariah’s home and greeted Elizabeth. 41When Elizabeth heard Mary’s greeting, the baby inside her jumped. And Elizabeth was filled with the Holy Spirit. 42In a loud voice she called out, “God has blessed you more than other women. And blessed is the child you will have! 43But why is God so kind to me? Why has the mother of my Lord come to me? 44As soon as I heard the sound of your voice, the baby inside me jumped for joy. 45You are a woman God has blessed. You have believed that the Lord would keep his promises to you!”
Mary’s Song
46Mary said,
“My soul gives glory to the Lord.
47My spirit delights in God my Savior.
48He has taken note of me
even though I am not considered important.
From now on all people will call me blessed.
49The Mighty One has done great things for me.
His name is holy.
50He shows his mercy to those who have respect for him,
from parent to child down through the years.
51He has done mighty things with his powerful arm.
He has scattered those who are proud in their deepest thoughts.
52He has brought down rulers from their thrones.
But he has lifted up people who are not considered important.
53He has filled with good things those who are hungry.
But he has sent away empty those who are rich.
54He has helped the people of Israel, who serve him.
He has always remembered to be kind
55to Abraham and his children down through the years.
He has done it just as he promised to our people of long ago.”
56Mary stayed with Elizabeth about three months. Then she returned home.
John the Baptist Is Born
57The time came for Elizabeth to have her baby. She gave birth to a son. 58Her neighbors and relatives heard that the Lord had been very kind to her. They shared her joy.
59On the eighth day, they came to have the child circumcised. They were going to name him Zechariah, like his father. 60But his mother spoke up. “No!” she said. “He must be called John.”
61They said to her, “No one among your relatives has that name.”
62Then they motioned to his father. They wanted to find out what he would like to name the child. 63He asked for something to write on. Then he wrote, “His name is John.” Everyone was amazed. 64Right away Zechariah could speak again. Right away he praised God. 65All his neighbors were filled with fear and wonder. Throughout Judea’s hill country, people were talking about all these things. 66Everyone who heard this wondered about it. And because the Lord was with John, they asked, “What is this child going to be?”
Zechariah’s Song
67John’s father Zechariah was filled with the Holy Spirit. He prophesied,
68“Give praise to the Lord, the God of Israel!
He has come to his people and purchased their freedom.
69He has acted with great power and has saved us.
He did it for those who are from the family line of his servant David.
70Long ago holy prophets said he would do it.
71He has saved us from our enemies.
We are rescued from all who hate us.
72He has been kind to our people of long ago.
He has remembered his holy covenant.
73He made a promise to our father Abraham.
74He promised to save us from our enemies.
Then we could serve him without fear.
75He wants us to be holy and godly as long as we live.
76“And you, my child, will be called a prophet of the Most High God.
You will go ahead of the Lord to prepare the way for him.
77You will tell his people how they can be saved.
You will tell them that their sins can be forgiven.
78All of that will happen because our God is tender and caring.
His kindness will bring the rising sun to us from heaven.
79It will shine on those living in darkness
and in the shadow of death.
It will guide our feet on the path of peace.”
80The child grew up, and his spirit became strong. He lived in the desert until he appeared openly to Israel.
Сврха Лукиног писања
1Пошто су већ многи предузели да опишу догађаје који су се испунили међу нама, 2онако како су нам пренели они који су од почетка били очевици и слуге Божије речи, 3стога сам и ја сматрао за сходно, пошто сам све подробно од почетка испитао, да ти то напишем по реду, уважени Теофиле, 4да се увериш у веродостојност онога чему си поучен.
Рођење Јована Крститеља
5У време када је цар Ирод владао над Јудејом, био је један свештеник по имену Захарија. Он је припадао Авијином реду. Жена му је водила порекло од Арона. Звала се Јелисавета. 6Обоје су били праведни пред Богом, беспрекорно живећи по заповестима и захтевима Господњим. 7Деце нису имали, јер је Јелисавета била нероткиња, а обоје су већ били у поодмаклим годинама.
8Једном је Захарија, по редоследу свог реда, вршио службу у храму пред Богом. 9Он је, по свештеничком обичају, коцком био изабран да уђе у храм Господњи и принесе кад. 10Док се кад приносио, много народа се молило у предворју.
11Тада се појави анђео Господњи и стаде с десне стране кадионог жртвеника. 12Захарија се узнемири и силно се препадне угледавши анђела.
13Анђео му рече: „Не бој се, Захарија! Твоја молитва је услишена. Твоја жена Јелисавета ће ти родити сина, и ти ћеш му дати име ’Јован’. 14Он ће ти бити на радост и весеље и многи ће се радовати његовом рођењу. 15Јер, он ће бити велики пред Господом. Он неће пити ни вина, ни жестока пића, а Духом Светим биће испуњен још у мајчиној утроби.
16Многе ће Израиљце окренути Господу, њиховом Богу. 17Ступаће као весник пред Господом, у Илијином духу и сили; да измири очеве са синовима и да врати непослушне на пут разборитости праведничке, те да припреми народ за Господа.“
18Захарија рече анђелу: „По чему ћу то знати? Ја сам, ево, стар човек, а и моја жена је већ зашла у године.“
19Анђео му одговори: „Ја сам Гаврило који стојим у Божијем присуству. Бог ме је послао да говорим с тобом и да ти саопштим ову радосну вест. 20Будући да ниси поверовао мојим речима, занемећеш и нећеш моћи да говориш све до дана када ће се ово догодити. Ово ће се испунити у право време.“
21А народ који је чекао Захарију, чудио се што се он тако дуго задржао у храму. 22Када је Захарија изашао из храма, није могао да им говори. Они су онда схватили да је имао виђење у храму. Давао им је знакове; није могао да говори.
23Кад је истекло време његове службе, Захарија се вратио кући. 24Нешто након тога, његова жена Јелисавета затрудни. Крила се пет месеци, говорећи: 25„Ово је Господ учинио за мене у време када му се свидело да уклони моју срамоту пред људима.“
Наговештај Исусовог рођења
26А шестог месеца, Бог пошаље анђела Гаврила у галилејски град Назарет 27девојци по имену Марија. Она је била испрошена за човека који се звао Јосиф, пореклом из лозе цара Давида. 28Дошавши к њој, рекао је: „Радуј се, ти којој је исказана милост! Господ је с тобом!“
29Марија се смете на те речи и поче да размишља: какав је ово поздрав? 30Анђео настави: „Не бој се, Марија, јер си нашла милост пред Богом. 31И ево, затруднећеш и родићеш сина, па ћеш му дати име ’Исус’. 32Он ће бити силан и зваће га ’Син Свевишњега’. Њему ће Господ Бог предати престо његовога оца Давида. 33Он ће довека владати над потомством Јаковљевим и његовом Царству неће бити краја.“
34Марија упита анђела: „По чему ћу то знати, кад још нисам удата?“
35Анђео јој одговори: „Дух Свети ће сићи на тебе и сила Свевишњег ће те осенити. Зато ће то дете бити свето и зваће се ’Син Божији’. 36А ево и твоја рођака Јелисавета носи сина у својој старости. Она је већ у шестом месецу, а њу су називали нероткињом. 37Богу ништа није немогуће.“
38Марија рече: „Ево служитељке Господње, нека ми буде како си рекао.“ Анђео тада оде од ње.
Сусрет Марије и Јелисавете
39Тих дана, Марија се спреми и журно оде у град Јудин. 40Ушла је у Захаријину кућу и поздравила Јелисавету. 41Кад је Јелисавета чула Маријин поздрав, заигра дете у њеној утроби и Свети Дух је испуни, 42те она ускликну: „О, најблагословенија међу женама, благословен је плод утробе твоје! 43Чиме сам то заслужила да мајка мога Господа дође к мени? 44Јер, чим сам чула твој поздрав, од радости заигра дете у мојој утроби. 45Блажена је она која је поверовала да ће се испунити што јој Господ рече.“
46Онда Марија рече:
„Велича душа моја Господа,
47весели се дух мој Богу, моме Спаситељу,
48јер погледа на понизност своје слушкиње.
Ево, од сада ће ме сви нараштаји звати блаженом;
49јер велика је дела Свесилни учинио по мени,
свето је име његово!
50Милост је његова над онима што га поштују,
од колена до колена.
51Моћна дела учини мишицом својом,
растера узносите што су пуни себе,
52збаци владаре са престола
и узвиси понижене,
53гладне насити добрима,
а богате без ичега отпусти.
54Придиже Израиља, слугу свога,
сетивши се свога милосрђа,
55како рече прецима нашим,
Аврахаму и његовом потомству довека.“
56Марија остаде са Јелисаветом око три месеца, па се врати својој кући.
Рођење Јована Крститеља
57Дође време да Јелисавета роди, и она роди сина. 58Њени суседи и рођаци су чули да јој је Господ био веома милостив, па су се радовали са њом.
59Осмога дана дођу да обрежу дете. Хтели су да му дају очево име – Захарија, 60али мајка рече: „Никако, име ће му бити Јован!“
61Они јој рекоше: „Али, у твојој родбини нико не носи то име.“
62Онда знаковима упитају оца да каже како би он хтео да се дете зове. 63Захарија затражи таблицу и напише: „Његово име је Јован.“ Сви су се томе чудили. 64Одједном, Захарија поче да говори и да прославља Бога. 65Страх је обузео све њихове суседе, тако да се ово прочуло по целом горском крају Јудеје. 66Сви који су ово чули, размишљали су о томе питајући се: „Шта ће бити са овим дететом?“ Јер је рука Господња била са њим.
67А Захарија, отац Јованов, испуњен Светим Духом, поче да пророкује:
68„Благословен да је Господ, Бог Израиљев,
што дође међу свој народ и откупи га.
69Подиже нам силнога Спаситеља,
од рода Давидова, слуге свога,
70како обећа давно
преко својих светих пророка:
71да нас спасе од наших душмана
и од руку оних који нас мрзе;
72да ће исказати милост прецима нашим
и сетити се свога светог савеза,
73по заклетви датој праоцу нашем Аврахаму,
да ће нам дати:
74да му без страха служимо,
од душманске руке избављени,
75живећи свето и праведно
пред њим у све дане наше.
76А ти, дете моје, зваћеш се ’пророк Свевишњега’,
јер ћеш ићи пред Господом
да припремиш путеве за њега.
77Ти ћеш довести до спознаје његов народ
да је спасење у опроштењу њихових греха,
78по милостивом срцу Бога нашега,
од којег ће нам доћи1,78 Дословно: излазак звезде и изданак биљке. Септуагинта преводи ову реч са излазак, што може да се односи и на једно и на друго. Могуће је да Лука има на уму обе слике, и излазак звезде и изданак биљке. Слика пророчки говори о доласку Давидовог изданка, то јест, Христа. (Зах 3,8; 6,12; Јер 23,5; 4. Мој 24,17; Мал 3,2.) светлост зоре са висине,
79да обасја оне што живе у тами
и под сенком смрти бораве,
и да наше стопе на пут мира усмери.“
80Када је дечак одрастао и духовно ојачао, отишао је да живи у пустињи, све до дана када се појавио у јавности израиљског народа.
