No One Is Honest
1The Lord says, “Go up and down the streets of Jerusalem.
Look around.
Think about what you see.
Search through the market.
See if you can find one honest person who tries to be truthful.
If you can, I will forgive this city.
2They make their promises in my name.
They say, ‘You can be sure that the Lord is alive.’
But their promises can’t be trusted.”
3Lord, don’t your eyes look for truth?
You struck down your people.
But they didn’t feel any pain.
You crushed them.
But they refused to be corrected.
They made their faces harder than stone.
They refused to turn away from their sins.
4I thought, “The people of
Jerusalem are foolish.
They don’t know how the Lord wants them to live.
They don’t know what their God requires of them.
5So I will go to the leaders.
I’ll speak to them.
They should know how the Lord wants them to live.
They must know what their God requires of them.”
But all of them had broken off the yoke the Lord had put on them.
They had torn off the ropes he had tied them up with.
6So a lion from the forest will attack them.
A wolf from the desert will destroy them.
A leopard will hide and wait near their towns.
It will tear to pieces anyone who dares to go out.
Again and again they have refused to obey the Lord.
They have turned away from him many times.
7The Lord says, “Jerusalem, why should I forgive you?
Your people have deserted me.
They have made their promises in the names of gods
that are not really gods at all.
I supplied everything they needed.
But they committed adultery.
Large crowds went to the houses of prostitutes.
8Your people are like stallions that have plenty to eat.
Their sinful desires are out of control.
Each of them goes after another man’s wife.
9Shouldn’t I punish them for this?”
announces the Lord.
“Shouldn’t I pay back the nation
that does these things?
10“Armies of Babylon, go through their vineyards and destroy them.
But do not destroy them completely.
Strip off their branches.
These people do not belong to me.
11The people of Israel and the people of Judah
have not been faithful to me at all,”
announces the Lord.
12They have told lies about the Lord.
They said, “He won’t do anything!
No harm will come to us.
We will never see war or be hungry.
13The prophets are nothing but wind.
Their message doesn’t come from the Lord.
So let what they say will happen be done to them.”
14The Lord God rules over all. He says to me,
“The people have spoken these words.
So my words will be like fire in your mouth.
I will make the people like wood.
And the fire will burn them up.”
15“People of Israel, listen to me,”
announces the Lord.
“I am bringing against you
a nation from far away.
It is an old nation. And it will last for a long time.
Its people speak a language you do not know.
You can’t understand what they are saying.
16The bags they carry their arrows in are like an open grave.
All their soldiers are mighty.
17They will eat up your crops and your food.
They will strike down your sons and daughters.
They will kill your sheep and cattle.
They will destroy your vines and fig trees.
You trust in your cities that have high walls around them.
But the people in them will be killed by swords.
18“In spite of that, even in those days I will not destroy you completely,” announces the Lord. 19“ ‘Jeremiah,’ the people will ask, ‘Why has the Lord our God done all this to us?’ Then you will tell them, ‘You have deserted the Lord. You have served other gods in your own land. So now you will serve another nation in a land that is not your own.’
20“Here is what I want you to announce
to the people of Jacob.
Tell it in Judah.
Tell them I say,
21‘Listen to this, you foolish people,
who do not have any sense.
You have eyes, but you do not see.
You have ears, but you do not hear.
22Shouldn’t you have respect for me?’
announces the Lord.
‘Shouldn’t you tremble with fear in front of me?
I made the sand to hold the ocean back.
It will do that forever.
The ocean can’t go past it.
The waves might roll, but they can’t sweep over it.
They might roar, but they can’t go across it.
23But you people have stubborn hearts.
You refuse to obey me.
You have turned away from me.
You have gone astray.
24You do not say to yourselves,
“Let us have respect for the Lord our God.
He sends rain in the fall and the spring.
He promises us that the harvest will come
at the same time each year.”
25But the things you have done wrong
have robbed you of these gifts.
Your sins have kept these good things
far away from you.’
26“Jeremiah, some of my people are evil.
They hide and wait just as people hide to catch birds.
They set traps for people.
27A hunter uses tricks to fill his cage with birds.
And my people have filled their houses with a lot of goods.
They have become rich and powerful.
28They have grown fat and heavy.
There is no limit to the evil things they do.
In court they do not seek justice.
They don’t protect the rights of children whose fathers have died.
They do not stand up for poor people.
29Shouldn’t I punish them for this?”
announces the Lord.
“Shouldn’t I pay back the
nation that does these things?
30“Something horrible and shocking
has happened in the land.
31The prophets prophesy lies.
The priests rule by their own authority.
And my people love it this way.
But what will you do in the end?”
Нико није праведан
1„Протрчите по трговима Јерусалима.
Гледајте, посматрајте,
тражите по улицама:
да ли ћете пронаћи човека,
иједног који поступа по правди и који тежи верности,
па да опростим граду.
2’Тако ми живог Господа!’, ако тако и говори народ,
заправо се лажно заклињу.“
3О, Господе, не траже ли твоје очи верност?
Ти си их ударао, али нису попустили;
докрајчио си их, али су одбили да прихвате карање.
Окаменили су своје образе да су тврђи него стена
и одбијају да се врате.
4Ја сам рекао: „Баш су сиромаси,
и баш су лудо поступили
јер не познају Господњи пут
и прописе Бога свога.
5И себи сам рекао да ћу ићи великашима,
па ћу њима да говорим,
јер они познају Господњи пут и прописе Бога свога.“
Али су и они сложно скршили јарам
и изломили окове.
6Зато ће их напасти шумски лав,
пустињски вук ће их опустошити
и рис ће вребати код њихових градова.
И свако ко изађе од њих биће растргнут у комаде,
јер су многи њихови преступи
и бројна су њихова отпадништва.
7„И како ћу све то да ти опростим?
Твоја су ме деца оставила
и заклела се лажним боговима.
Ја сам их наситио,
а они су учинили прељубу
и журили у кућу блуднице.
8Они су као угојени, једри ждрепци,
па сваки рже за женом свог ближњег.
9Зар због тога да их не казним?
– говори Господ.
Над народом попут овог
зар да се не освети моја душа?
10Идите међу редове његове лозе и искидајте их,
али не чините потпуно уништење.
Одстраните посечене лозице
јер не припадају Господу.
11Јер су ме сасвим изневерили
дом Израиљев и дом Јудин
– говори Господ.“
12Лагали су о Господу
јер су рекли: „Није он такав!
Неће нас да задесе ни зло ни мач,
а ни глади нећемо видети!
13Пророци су постали попут ветра
јер реч није у њима,
па нека им тако и буде учињено.“
14Зато говори Господ Бог над војскама:
„Зато што су тако изјавили,
ево, моје ћу речи у твојим устима да претворим у ватру,
а овај народ у дрва, па ће их прогутати.
15Ево, доводим на тебе народ издалека,
доме Израиљев – говори Господ.
То је крепак народ, древни народ,
народ чији језик не разумеш шта год да говоре.
16Тоболац им је попут гроба отворен
и сви су ратници.
17Прогутаће ти и летину и храну.
Прогутаће ти синове и ћерке.
Прогутаће ти стада и крда.
Прогутаће ти вино и смокве.
Разориће ти мачем утврђене градове
у које си се уздао.
18Али тих дана – говори Господ – нећу те сасвим сатрти. 19Јер тада ћете упитати: ’Зашто нам чини све то Господ, наш Бог?’ А ти ћеш им одговорити: ’Као што сте напустили мене и служили туђим боговима у својој земљи, тако ћете сада да служите туђинцима у земљи која није ваша.’
20Најавите ово у дому Јаковљевом
и објавите у Јуди. Реците:
21’Чујте сад ово, луди и неразумни народе,
који има очи, а не види
и који има уши, а не чује!
22Зар се мене не бојите? – говори Господ.
Не дрхтите ли од мене
који сам вечном уредбом поставио песак за границу мору,
и оно га не прелази?
Ако се и усталаса,
оно се не излива;
таласи му хуче,
али се не преливају.’
23Али овај народ има срце пркосно и одметничко,
скренули су и удаљили се.
24Нису рекли од срца:
’Сад се бојмо Господа, нашег Бога
који нам даје рану и позну кишу на време,
који нам чува седмице одређене за жетву.’
25Ваше су кривице све ово ускратиле
и ваши су греси задржали ово добро.
26Јер се у мом народу налазе зликовци
што вребају као птичари из заседе,
што постављају замке да хватају људе.
27И као што је кавез пун птица,
тако су њихове куће пуне преваре.
Зато су постали силни и награбили су блага.
28Угојени су и углађени.
Они претерују у злу, не маре за право сиротиње,
напредују, не суде за право сиромаха.
29Зар због тога да их не казним?
– говори Господ.
Над народом попут овог
зар да се не освети моја душа?
30Грозота и страхота
се догађају по земљи.
31Пророци пророкују лаж
и свештеници владају по своме,
а мој народ све то воли!
Али шта ћете на крају да радите?!
