The Lord Sends Jeremiah to the Potter’s House
1A message from the Lord came to me. He said, 2“Jeremiah, go down to the potter’s house. I will give you my message there.” 3So I went down to the potter’s house. I saw him working at his wheel. 4His hands were shaping a pot out of clay. But he saw that something was wrong with it. So he formed it into another pot. He shaped it in the way that seemed best to him.
5Then the Lord’s message came to me. 6“People of Israel, I can do with you just as this potter does,” announces the Lord. “The clay is in the potter’s hand. And you are in my hand, people of Israel. 7Suppose I announce that something will happen to a nation or kingdom. Suppose I announce that it will be pulled up by the roots. And I announce that it will be torn down and destroyed. 8But suppose the nation I warned turns away from its sins. Then I will not do what I said I would. I will not bring trouble on it as I had planned. 9But suppose I announce that a nation or kingdom is going to be built up and planted. 10And then it does what is evil in my eyes. It does not obey me. Then I will think again about the good things I had wanted to do for it.
11“So speak to the people of Judah and Jerusalem. Tell them, ‘The Lord says, “Look! I am making plans against you. I am going to bring trouble on you. So each one of you must turn from your evil ways. Change the way you live and act.” ’ 12But they will reply, ‘It’s no use. We will continue to do what we’ve already planned. All of us will do what our stubborn and evil hearts want us to do.’ ”
13So the Lord says,
“Ask the nations a question. Say to them,
‘Who has ever heard anything like this?
The people of Israel have done
a very horrible thing.
14Does the snow ever disappear
from Lebanon’s rocky slopes?
Do its cool waters ever stop
flowing from places far away?
15But my people have forgotten me.
They burn incense to worthless gods.
Their gods made them trip and fall
as they walked on the old paths.
They made them use side roads
instead of roads that were built up.
16So their land will become a horrible thing.
People will make fun of it again and again.
All those who pass by it will be shocked.
They will shake their heads.
17I will sweep over my people like a wind from the east.
I will use the Babylonians to scatter them.
I will show them my back and not my face.
I will desert them when their day of trouble comes.’ ”
18They said, “Come on. Let’s make plans against Jeremiah. We’ll still have priests to teach us the law. We’ll always have wise people to give us advice. We’ll have prophets to bring us messages from the Lord. So come on. Let’s speak out against Jeremiah. We shouldn’t pay any attention to what he says.”
19Lord, please listen to me!
Hear what my enemies are saying about me!
20Should the good things I’ve done be paid back with evil?
But my enemies have dug a pit for me.
Remember that I stood in front of you
and spoke up for them.
I tried to turn your anger away from them.
21So let their children die of hunger.
Let my enemies be killed in war.
Let their wives lose their children and husbands.
Let their men be put to death.
Let their young men be killed in battle.
22Bring their enemies against them without warning.
Let cries be heard from their houses.
They have dug a pit to capture me.
They have hidden traps for my feet.
23But Lord, you know
all about their plans to kill me.
Don’t forgive their crimes.
Don’t erase their sins from your sight.
Destroy my enemies.
Punish them when the time to show your anger comes.
Код грнчара
1Реч од Господа је дошла Јеремији: 2„Устани и сиђи у грнчареву кућу. Тамо ћу ти рећи своје речи.“ 3Отишао сам у грнчареву кућу, а тамо, он ради нешто на грнчарском точку. 4А посуда од глине, коју је грнчар вајао рукама се покварила. И он ју је вратио, па је обликовао другу посуду, баш какву је желео да направи.
5Дошла ми је реч Господња и рекла: 6„Доме Израиљев! Зар ја не могу да урадим са вама као овај грнчар? – говори Господ. Ево, попут глине у рукама грнчара, и ви сте у мојим рукама, доме Израиљев! 7У часу кад објавим народу и царству да ћу да их ишчупам, срушим и разорим; 8а тај се народ одврати од свог зла за које сам говорио, ја ћу се сажалити због пропасти коју сам наумио да им нанесем. 9Или у часу кад објавим народу и царству да ћу да их градим и садим; 10а они на моје очи чине зло и не слушају мој глас, ја ћу да одустанем од добра које сам наумио да им учиним.
11Зато сад реци свима у Јуди и свим становницима Јерусалима: ’Овако каже Господ: ево, вајам пропаст на вас, против вас замисао смишљам. Нек се свако врати са свог пута злога, молим вас. Нека поправи и своје путеве и дела своја.’ 12А они ће рећи: ’Ништа од тога! Живећемо по мислима својим и свако ће да поступа самовољно по злоби свог срца!’“
13Зато овако каже Господ:
„Распитај се међу народима
је ли ико икад чуо за овако нешто,
нечувено страшно
што је учинила девица израиљска?!
14Да ли копни снег
са каменитих ливанских стрмина,
пресуше ли хладне воде
туђинских брзака?
15А мој је народ мене заборавио!
Ништавилу каде,
које их је и саплело на њиховим путевима,
на старим траговима,
да следе стазе
пута ненасутог;
16да земљу своју опустоше,
па да довека звижди свако ко поред ње прође,
па да се ужасне
и да клима главом.
17Као источни ветар
ћу их расејати пред непријатељем.
Гледаћу им леђа, а не лице,
у дан њихове пропасти.“
18А они су рекли: „Хајде да заверу скујемо против Јеремије! Јер неће нестати поука свештеника, савет мудрог и порука пророка. Хајде да га оклевећемо и да не маримо на његове речи!“
19Али ти за мене мари, Господе,
и послушај вику мојих крвника!
20Добро ли се злом одужује?
А мени су јаму ископали!
Ти се сети када сам пред тобом стајао
и добро за њих тражио:
да окренеш свој гнев од њих.
21Нека им деца гладују!
У биткама на мач нек налете.
Нек им жене ојалове, удовице буду.
Мужеве њихове нека смрт покоси,
а младиће нек им мач сатре у боју.
22Нек се чује нарицање из њихових кућа,
јер ћеш на њих изненада довести пљачкаше.
Јер су јаму ископали да ме заробе,
и сакрили замке испред мојих ногу.
23Али ти, Господе, знаш
шта су против мене наумили – да ме убију.
Не покривај им кривицу
и њихов грех не бриши пред собом,
нек се због њих сруше ту пред тобом;
па се с њима обрачунај у дан гнева свога.
