Isaac Is Born
1The Lord was gracious to Sarah, just as he had said he would be. The Lord did for Sarah what he had promised to do. 2Sarah became pregnant. She had a son by Abraham when he was old. The child was born at the exact time God had promised. 3Abraham gave the name Isaac to the son Sarah had by him. 4When his son Isaac was eight days old, Abraham circumcised him. He did it exactly as God had commanded him. 5Abraham was 100 years old when his son Isaac was born to him.
6Sarah said, “God has given laughter to me. Everyone who hears about this will laugh with me.” 7She also said, “Who would have said to Abraham that Sarah would breast-feed children? But I’ve had a son by him when he is old.”
Abraham Sends Hagar and Ishmael Away
8Isaac grew. The time came for his mother to stop breast-feeding him. On that day Abraham prepared a big celebration. 9But Sarah saw Ishmael making fun of Isaac. Ishmael was the son Hagar had by Abraham. Hagar was Sarah’s Egyptian slave. 10Sarah said to Abraham, “Get rid of that slave woman! Get rid of her son! That woman’s son will never have a share of the family’s property. All of it belongs to my son Isaac.”
11What Sarah said upset Abraham very much. After all, Ishmael was his son. 12But God said to Abraham, “Do not be so upset about the boy and your slave Hagar. Listen to what Sarah tells you, because your family line will continue through Isaac. 13I will also make the son of your slave into a nation. I will do it because he is your child.”
14Early the next morning Abraham got some food and a bottle of water. The bottle was made out of animal skin. He gave the food and water to Hagar, placing them on her shoulders. Then he sent her away with the boy. She went on her way and wandered in the Desert of Beersheba.
15When the water in the bottle was gone, she put the boy under a bush. 16Then she sat down about as far away as a person can shoot an arrow. She thought, “I can’t stand to watch the boy die.” As she sat there, she began to sob.
17God heard the boy crying. Then the angel of God called out to Hagar from heaven. He said to her, “What is the matter, Hagar? Do not be afraid. God has heard the boy crying as he lies there. 18Lift up the boy and take him by the hand. I will make him into a great nation.”
19Then God opened Hagar’s eyes, and she saw a well of water. So she went and filled the bottle with water and gave the boy a drink.
20God was with the boy as he grew up. He lived in the desert and learned to shoot a bow and arrow. 21While he was living in the Desert of Paran, his mother got a wife for him from Egypt.
The Agreement at Beersheba
22At that time Abimelek and his army commander, Phicol, spoke to Abraham. They said to Abraham, “God is with you in everything you do. 23Now make a promise to me here while God is watching. Give me your word that you will treat me fairly. Promise that you will treat my children and their children the same way. I’ve been kind to you. Now you be kind to me and the country where you are living as an outsider.”
24Abraham said, “I give you my word that I’ll do it.”
25Then Abraham complained to Abimelek that his servants had taken over a well of water. 26But Abimelek said, “I don’t know who has done this. You didn’t tell me. And today is the first time I heard about it.”
27So Abraham gave Abimelek sheep and cattle. The two men came to an agreement. 28Then Abraham picked out seven female lambs from his flock. 29Abimelek asked Abraham, “What’s the meaning of these seven female lambs? Why have you picked them out and set them apart?”
30Abraham replied, “Accept the seven lambs from me. They will be a witness that I dug this well.”
31So that place was named Beersheba. That’s because there the two men came to an agreement.
32After the agreement had been made at Beersheba, Abimelek went back to the land of the Philistines. His army commander, Phicol, went with him. 33Abraham planted a tamarisk tree in Beersheba. There he called on the name of the Lord, the God who lives forever. 34Abraham stayed in the land of the Philistines for a long time.
Исаково рођење
1Господ је благословио Сару, и учинио јој као што је обећао. 2Сара је затруднела и родила Аврахаму сина у његовој старости, у време кад је Бог рекао. 3Своме сину кога му је родила Сара, Аврахам је дао име Исак. 4Аврахам је обрезао свога сина Исака кад му је било осам дана, као што му је Бог заповедио. 5Аврахаму је било стотину година кад му се родио син Исак.
6Тада Сара рече: „Бог ме је заиста засмејао, а и свако ко чује о овоме смејаће се.“ 7Додала је још: „Ко би икада рекао Аврахаму да ће му Сара дојити децу? Јер родила сам му сина у његовој старости.“
Агара и Исмаило отерани
8Дете је расло и било одбијено од дојења. Тог истог дана кад је Исак био одбијен од дојења, Аврахам је направио велику гозбу. 9Тек, Сара опази да се син Агаре Египћанке, кога је ова родила Аврахаму, подсмева Исаку.21,9 Септуагинта додаје да се Исмаило играо са њеним сином Исаком. Речи с њеним сином Исаком нема у изворном тексту. Ипак, многи преводи прате Септуагинту и додају с њеним, Сариним сином. У изворном тексту се једноставно каже да се Исмаило играо или смејао. Из контекста се, међутим, да закључити да се Исмаило ругао Исаку, или да се играо с њим (реч цахак може да значи и смејати се и играти се), што је дало повода Сари да предложи Аврахаму да отера Агару с њеним сином. 10Она рече Аврахаму: „Отерај ту слушкињу и њеног сина, јер син слушкиње неће делити наследство с мојим сином Исаком!“
11Аврахаму је ово тешко пало, јер је и Исмаило био његов син. 12Али Бог рече Аврахаму: „Не узбуђуј се због дечака и слушкиње. Послушај све што ти је Сара рекла, јер ће се твоје потомство наставити преко Исака. 13Ипак, и од сина твоје слушкиње подићи ћу народ, зато што је твој потомак.“
14Рано ујутро је Аврахам узео хлеба и мешину с водом, те их дао Агари. Онда је то ставио на њена рамена, па ју је заједно с дечаком отпремио. Она је отишла и тумарала по вир-савејској пустињи.
15Када је нестало воде из мешине, однела је дечака под један жбун, 16а сама отишла и села мало даље, толико колико се луком и стрелом може добацити. Говорила је у себи: „Нећу да гледам како ми дете умире.“ Села је тамо, и гласно зајецала.
17Али Бог је чуо дечаков глас; Анђео је Божији позвао Агару с неба, говорећи јој: „Шта те мучи, Агаро? Не бој се, јер је Бог чуо вапај дечаков тамо где лежи. 18Устани, узми дечака за руку и подигни га, јер ћу од њега подићи велики народ.“
19Тада јој Бог отвори очи, те она опази извор. Отишла је, напунила мешину водом, и напојила дечака.
20Бог је био с дечаком. Одрастао је и живео у пустињи и постао вешт у лову луком и стрелом. 21Док је живео у пустињи Фаран, мајка му је довела жену из Египта.
Савез између Аврахама и Авимелеха
22У то време Авимелех у пратњи Фихола, заповедника његове војске, рече Аврахаму: „Бог је с тобом у свему што радиш. 23Зато ми се овде закуни пред Богом да нећеш варати мене, моју децу, нити мог наследника. Као што сам ја био добар према теби, тако и ти буди добар према мени и према овој земљи у којој боравиш као странац.“
24Аврахам одговори: „Заклињем се!“
25Онда је Аврахам прекорио Авимелеха због бунара што су му га Авимелехове слуге отеле. 26Авимелех одговори: „Не знам ко је то урадио, а ни ти ми ниси рекао. Тек сам данас чуо о томе.“
27Аврахам узе оваца и говеда, па их даде Авимелеху, те њих двојица склопише савез. 28Онда је издвојио седам јагањаца из стада. 29Авимелех упита Аврахама: „Шта значе ових седам јагањаца што си их издвојио?“
30Аврахам одговори: „Прими ових седам јагањаца из моје руке да ми буду сведок да сам ја ископао овај бунар.“
31То место се зове „Вир-Савеја“21,31 То значи Заклетва код извора или Бунар седморице., јер су се тамо обојица заклела.
32Након што су склопили савез код Вир-Савеје, Авимелех и заповедник његове војске Фихол су се вратили у земљу филистејску. 33А Аврахам је код Вир-Савеје засадио тамариск, те призвао име Господа – вечног Бога. 34Аврахам је дуго живео као странац у земљи филистејској.
