New International Reader's Version

Exodus 1:1-22

The Israelites Become Slaves in Egypt

1Here are the names of Israel’s children who went to Egypt with Jacob. Each one went with his family. 2Jacob’s sons were

Reuben, Simeon, Levi, Judah,

3Issachar, Zebulun, Benjamin,

4Dan, Naphtali,

Gad and Asher.

5The total number of Jacob’s children and grandchildren was 70. Joseph was already in Egypt.

6Joseph and all his brothers died. So did all their children. 7The people of Israel had many children. The number of them greatly increased. There were so many of them that they filled the land.

8Then a new king came to power in Egypt. Joseph didn’t mean anything to him. 9“Look,” he said to his people. “The Israelites are far too many for us. 10Come. We must deal with them carefully. If we don’t, there will be even more of them. Then if war breaks out, they’ll join our enemies. They’ll fight against us and leave the country.”

11So the Egyptians put slave drivers over the people of Israel. The slave drivers treated them badly and made them work hard. The Israelites built the cities of Pithom and Rameses so Pharaoh could store things there. 12But the worse the slave drivers treated the Israelites, the more Israelites there were. So the Egyptians became afraid of them. 13They made them work hard. They didn’t show them any pity. 14The people suffered because of their hard labor. The slave drivers forced them to work with bricks and mud. And they made them do all kinds of work in the fields. The Egyptians didn’t show them any pity at all. They made them work very hard.

15There were two Hebrew women named Shiphrah and Puah. They helped other women having babies. The king of Egypt spoke to them. He said, 16“You are the ones who help the other Hebrew women. Watch them when they get into a sitting position to have their babies. Kill the boys. Let the girls live.” 17But Shiphrah and Puah had respect for God. They didn’t do what the king of Egypt had told them to do. They let the boys live. 18Then the king of Egypt sent for the women. He asked them, “Why have you done this? Why have you let the boys live?”

19The women answered Pharaoh, “Hebrew women are not like the women of Egypt. They are strong. They have their babies before we get there.”

20So God was kind to Shiphrah and Puah. And the number of Israelites became even greater. 21Shiphrah and Puah had respect for God. So he gave them families of their own.

22Then Pharaoh gave an order to all his people. He said, “You must throw every Hebrew baby boy into the Nile River. But let every Hebrew baby girl live.”

New Serbian Translation

2. Мојсијева 1:1-22

Израиљци потлачени у Египту

1Ово су имена синова Израиљевих који су отишли са Јаковом у Египат, сваки са својом породицом:

2Рувим, Симеун, Левије и Јуда,

3Исахар, Завулон, Венијамин,

4Дан, Нефталим, Гад и Асир.

5Јаковљевих потомака било је укупно седамдесет. Јосиф је већ био у Египту.

6Потом Јосиф умре, а умру и његова браћа и сав онај нараштај. 7Синови Израиљеви су били родни, па су се размножили. Постали су бројни и веома силни, тако да су напунили земљу.

8Тада је над Египтом завладао нови цар који није познавао Јосифа. 9Он је рекао своме народу: „Ево, израиљски народ је постао бројнији и моћнији од нас. 10Хајде да поступимо мудро с њима, да не би постали још бројнији. Иначе, ако избије рат, они ће се удружити с нашим непријатељима и заратити против нас, те напустити земљу.“

11Стога поставе над њима надгледнике да их тлаче принудним радом. Они су фараону изградили градове-складишта, Питом и Рамесу. 12Али, што су их више тлачили, Израиљци су бивали још бројнији и напреднији, тако да су се Египћани ужаснули од њих. 13Зато су их Египћани терали на ропски рад. 14Загорчавали су им живот тешким радовима: прављењем малтера и опеке и разним пољским радовима. Све ропске послове су им немилосрдно наметали.

15Египатски цар је рекао и јеврејским бабицама, од којих је једној било име Шифра, а другој Фуа: 16„Кад помажете Јеврејкама при порођају, обратите пажњу на пол детета: ако је мушко, убијте га, а ако је женско, нека живи.“ 17Али бабице су се бојале Бога и нису учиниле како им је египатски цар наредио, него су остављале у животу мушку децу. 18Зато је египатски цар позвао бабице и упитао их: „Зашто сте то чиниле? Зашто сте остављале у животу мушку децу?“

19Бабице одговоре фараону: „Јеврејке нису као египатске жене. Оне су јаче, па роде пре него што бабица дође к њима.“

20Бог је био добар према бабицама, а народ израиљски се још више умножио и постао веома силан. 21А пошто су се бабице бојале Бога, он им је основао породице.

22Тада је фараон наредио целом народу: „Свако мушко дете које се роди Јеврејима нека се баци у Нил, а женска деца нека се оставе у животу.“