The Lord Will Be the Shepherd of His People
1A message from the Lord came to me. The Lord said, 2“Son of man, prophesy against the shepherds of Israel. Tell them, ‘The Lord and King says, “How terrible it will be for you shepherds of Israel! You only take care of yourselves. You should take good care of your flocks. 3Instead, you eat the butter. You dress yourselves with the wool. You kill the finest animals. But you do not take care of your flocks. 4You have not made the weak ones in the flock stronger. You have not healed the sick. You have not bandaged those who are hurt. You have not brought back those who have wandered away. You have not searched for the lost. When you ruled over them, you were mean to them. You treated them badly. 5So they were scattered because they did not have a shepherd. They became food for all of the wild animals. 6My sheep wandered all over the mountains and high hills. They were scattered over the whole earth. No one searched for them. No one looked for them.”
7“ ‘Shepherds, listen to the Lord’s message. He says, 8“My flock does not have a shepherd. Many of my sheep have been stolen. They have become food for all the wild animals. My shepherds did not care for my sheep. They did not even search for them. Instead, they only took care of themselves. And that is just as sure as I am alive,” announces the Lord and King. 9Shepherds, listen to the Lord’s message. 10The Lord and King says, “I am against the shepherds. I will hold them responsible for my flock. I will stop them from taking care of the flock. Then they will not be able to feed themselves anymore. I will save my flock from their mouths. My sheep will no longer be food for them.” ’ ”
11The Lord and King says, “I myself will search for my sheep. I will look after them. 12A shepherd looks after his scattered flock when he is with them. And I will look after my sheep. I will save them from all the places where they were scattered on a dark and cloudy day. 13I will bring them out from among the nations. I will gather them together from other countries. I will bring them into their own land. There they will eat grass on the mountains and in the valleys. And they will eat in all the fields of Israel. 14I will take care of them in the best grasslands. They will eat grass on the highest mountains of Israel. There they will lie down in the finest grasslands. They will eat grass in the best places on Israel’s mountains. 15I myself will take care of my sheep. I will let them lie down in safety,” announces the Lord and King. 16“I will search for the lost. I will bring back those who have wandered away. I will bandage the ones who are hurt. I will make the weak ones stronger. But I will destroy those who are fat and strong. I will take good care of my sheep. I will treat them fairly.”
17The Lord and King says, “You are my flock. I will judge between one sheep and another. I will judge between rams and goats. 18You already eat in the best grasslands. Must you also stomp all over the other fields? You already drink clear water. Must you also make the rest of the water muddy with your feet? 19Must my flock have to eat the grass you have stomped on? Must they drink the water you have made muddy?”
20So the Lord and King speaks to them. He says, “I myself will judge between the fat sheep and the skinny sheep. 21You push the other sheep around with your hips and shoulders. You use your horns to butt all the weak sheep. Finally, you drive them away. 22But I will save my sheep. They will not be carried off anymore. I will judge between one sheep and another. 23I will place one shepherd over them. He will belong to the family line of my servant David. He will take good care of them. He will look after them. He will be their shepherd. 24I am the Lord. I will be their God. And my servant from David’s family line will be the prince among them. I have spoken. I am the Lord.
25“I will make a covenant with them. It promises to give them peace. I will get rid of the wild animals in the land. Then my sheep can live safely in the desert. They can sleep in the forests. 26I will make them and the places surrounding my holy mountain of Zion a blessing. I will send down rain at the right time. There will be showers of blessing. 27The trees will bear their fruit. And the ground will produce its crops. The people will be secure in their land. I will break the chains that hold them. I will save them from the power of those who made them slaves. Then they will know that I am the Lord. 28The nations will not carry them off anymore. Wild animals will no longer eat them up. They will live in safety. And no one will make them afraid. 29I will give them a land that is famous for its crops. They will never again be hungry there. The nations will not make fun of them anymore. 30Then they will know that I am with them. I am the Lord their God. And the Israelites will know that they are my people,” announces the Lord and King. 31“You are my sheep. You belong to my flock. And I am your God,” announces the Lord and King.
Израиљеви лажни пастири
1Дође ми реч Господња: 2„Сине човечији, пророкуј против Израиљевих пастира. Реци пастирима: ’Говори Господ Бог: тешко Израиљевим пастирима, који напасају сами себе! Зар не би требало да пастири напасају стадо? 3Једете сало34,3 Септуагинта и Вулгата: једете млеко., облачите се вуном, и приносите на жртву утовљене овце али не напасате овце. 4Слабашне не јачате, болесне не лечите, повређене не завијате, одлутале не враћате, изгубљене не тражите, него грубо и окрутно господарите над њима. 5И како нису имале пастира, раштркале су се, и тако раштркане постале плен свим пољским зверима. 6Моје овце лутају по свим горама и на сваком високом брду; расејане су моје овце по целој земљи, и нико не пита за њих, нити их ико тражи.
7Зато, пастири, чујте реч Господњу: 8Живота ми мога, говори Господ Бог: зато што су моје овце, немајући пастира, биле опљачкане, те су постале храна свакој пољској звери; и зато што моји пастири не хају за моје овце, него сами себе напасају, а не напасају стадо; 9зато, пастири, чујте реч Господњу: 10Овако каже Господ: ево ме против пастира̂; држаћу их одговорнима за моје стадо, и нећу им више дати да напасају стадо. Пастири неће више напасати себе, јер ћу ја избавити своје овце из њихових раља, и више им неће бити храна.
Бог је прави Пастир
11Јер говори Господ Бог: ја, главом, ћу потражити своје овце и старати се о њима! 12Као што се пастир стара о раштрканом стаду кад је међу њима, тако ћу се ја старати о овцама и избављати их из свих места где буду расејане у дан кад се надвију облаци и густа тама. 13Извешћу их из народа, скупити их из земаља, и довести их у њихову земљу. Напасаћу их по горама Израиљевим, по долинама и по свим насељеним местима у земљи. 14Напасаћу их на доброј паши, на високим горама израиљским биће им пашњаци. Почиваће тамо, на горама израиљским, на добрим пашњацима и пашће на обилатој паши. 15Ја ћу напасати своје овце, и ја ћу им дати починак – говори Господ Бог. 16Тражићу изгубљену, довешћу натраг одлуталу, повређену ћу завити, а болесну окрепити. А утовљену и јаку ћу држати на оку; напасаћу их по правди.
17А теби, моје стадо, говори Господ Бог: ево, ја ћу судити између овце и овце, и између овнова и јараца. 18Зар вам није довољно што пасете на доброј паши? Зашто онда ногама газите што остане од паше? Зар вам није довољно што пијете бистру воду? Зашто онда ногама мутите осталу воду? 19А моје овце морају да пасу што сте ви ногама изгазили, и да пију што сте ви ногама замутили.
20Зато им Господ Бог говори овако: ево, ја ћу судити између дебеле и мршаве овце. 21Зато што сте боком и раменом гурали, и роговима боли све који су слаби, док их нисте разагнали; 22зато ћу избавити своје стадо да не буде више пљачкано. Ја ћу судити између овце и овце. 23Поставићу им једног пастира, мога слугу Давида, који ће их напасати; он ће их напасати и бити им пастир. 24Ја, Господ, бићу им Бог, а мој слуга Давид биће кнез међу њима. Ја, Господ, сам говорио.
25И склопићу са њима савез мира: истребићу зле звери из земље, па ће спокојно пребивати у пустињи и спавати у шумама. 26Излићу благослов на њих око мог брда и даваћу на време кишу; биће то киша благослова. 27Пољско дрвеће даваће своје плодове а земља рађаће свој род. И биће спокојни у својој земљи. Када сломим палице на њиховом јарму и избавим их од оних који су их поробили, знаће да сам ја Господ. 28И више неће бити плен народима, нити ће бити храна земаљским зверима. Живеће у спокојству и нико их неће плашити. 29А ја ћу им посадити бујни насад и више их неће морити глад у земљи, нити ће трпети срамоту од народа. 30Тада ће знати да сам ја, Господ Бог њихов, са њима, а да су они, дом Израиљев, мој народ – говори Господ Бог. 31А ви, моје овце, ви сте људи, стадо моје паше, а ја сам ваш Бог – говори Господ Бог.’“
