Elijah and Obadiah
1It was now three years since it had rained. A message came to Elijah from the Lord. He said, “Go. Speak to Ahab. Then I will send rain on the land.” 2So Elijah went to speak to Ahab.
There wasn’t enough food in Samaria. The people there were very hungry. 3Ahab had sent for Obadiah. He was in charge of Ahab’s palace. Obadiah had great respect for the Lord. 4Ahab’s wife Jezebel had been killing off the Lord’s prophets. So Obadiah had hidden 100 prophets in two caves. He had put 50 in each cave. He had supplied them with food and water. 5Ahab had said to Obadiah, “Go through the land. Go to all the valleys and springs of water. Maybe we can find some grass there. It will keep the horses and mules alive. Then we won’t have to kill any of our animals.” 6So they decided where each of them would look. Ahab went in one direction. Obadiah went in another.
7As Obadiah was walking along, Elijah met him. Obadiah recognized him. He bowed down to the ground. He said, “My master Elijah! Is it really you?”
8“Yes,” he replied. “Go and tell your master Ahab, ‘Elijah is here.’ ”
9“What have I done wrong?” asked Obadiah. “Why are you handing me over to Ahab to be put to death? 10My master has sent people to look for you everywhere. There isn’t a nation or kingdom where he hasn’t sent someone to look for you. Suppose a nation or kingdom would claim you weren’t there. Then Ahab would make them give their word that they couldn’t find you. And that’s just as sure as the Lord your God is alive. 11But now you are telling me to go to my master. You want me to say, ‘Elijah is here.’ 12But the Spirit of the Lord might carry you away when I leave you. Then I won’t know where you are. If I go and tell Ahab and he doesn’t find you, he’ll kill me. But I’ve worshiped the Lord ever since I was young. 13My master, haven’t you heard what I did? Jezebel was killing the Lord’s prophets. But I hid 100 of them in two caves. I put 50 in each cave. I supplied them with food and water. 14And now you are telling me to go to my master Ahab. You want me to say to him, ‘Elijah is here.’ Ahab will kill me!”
15Elijah said, “I serve the Lord who rules over all. You can be sure that he lives. And you can be just as sure that I will speak to Ahab today.”
Elijah on Mount Carmel
16Obadiah went back to Ahab. He told Ahab that Elijah wanted to see him. So Ahab went to where Elijah was. 17When he saw Elijah, he said to him, “Is that you? You are always stirring up trouble in Israel.”
18“I haven’t made trouble for Israel,” Elijah replied. “But you and your father’s family have. You have turned away from the Lord’s commands. You have followed gods that are named Baal. 19Now send for people from all over Israel. Tell them to meet me on Mount Carmel. And bring the 450 prophets of the god named Baal. Also bring the 400 prophets of the female god named Asherah. All of them eat at Jezebel’s table.”
20So Ahab sent that message all through Israel. He gathered the prophets together on Mount Carmel. 21Elijah went there and stood in front of the people. He said, “How long will it take you to make up your minds? If the Lord is the one and only God, worship him. But if Baal is the one and only God, worship him.”
The people didn’t say anything.
22Then Elijah said to them, “I’m the only one of the Lord’s prophets left. But Baal has 450 prophets. 23Get two bulls for us. Let Baal’s prophets choose one for themselves. Let them cut it into pieces. Then let them put it on the wood. But don’t let them set fire to it. I’ll prepare the other bull. I’ll put it on the wood. But I won’t set fire to it. 24Then you pray to your god. And I’ll pray to the Lord. The god who answers by sending fire down is the one and only God.”
Then all the people said, “What you are saying is good.”
25Elijah said to the prophets of Baal, “Choose one of the bulls. There are many of you. So prepare your bull first. Pray to your god. But don’t light the fire.” 26So they prepared the bull they had been given.
They prayed to Baal from morning until noon. “Baal! Answer us!” they shouted. But there wasn’t any reply. No one answered. Then they danced around the altar they had made.
27At noon Elijah began to tease them. “Shout louder!” he said. “I’m sure Baal is a god! Perhaps he has too much to think about. Or maybe he has gone to the toilet. Or perhaps he’s away on a trip. Maybe he’s sleeping. You might have to wake him up.” 28So they shouted louder. They cut themselves with swords and spears until their blood flowed. That’s what they usually did when things really looked hopeless. 29It was now past noon. The prophets of Baal continued to prophesy with all their might. They did it until the time came to offer the evening sacrifice. But there wasn’t any reply. No one answered. No one paid any attention.
30Then Elijah said to all the people, “Come here to me.” So they went to him. He rebuilt the altar of the Lord. It had been torn down. 31Elijah got 12 stones. There was one for each tribe in the family line of Jacob. The Lord’s message had come to Jacob. It had said, “Your name will be Israel.” 32Elijah used the stones to build an altar to honor the Lord. He dug a ditch around it. The ditch was large enough to hold 24 pounds of seeds. 33He arranged the wood for the fire. He cut the bull into pieces. He placed the pieces on the wood. Then he said to some of the people, “Fill four large jars with water. Pour it on the offering and the wood.” So they did.
34“Do it again,” he said. So they did it again.
“Do it a third time,” he ordered. And they did it the third time. 35The water ran down around the altar. It even filled the ditch.
36When it was time to offer the evening sacrifice, the prophet Elijah stepped forward. He prayed, “Lord, you are the God of Abraham, Isaac and Israel. Today let everyone know that you are God in Israel. Let them know I’m your servant. Let them know I’ve done all these things because you commanded me to. 37Answer me. Lord, answer me. Then these people will know that you are the one and only God. They’ll know that you are turning their hearts back to you again.”
38The fire of the Lord came down. It burned up the sacrifice. It burned up the wood and the stones and the soil. It even dried up the water in the ditch.
39All the people saw it. Then they fell down flat with their faces toward the ground. They cried out, “The Lord is the one and only God! The Lord is the one and only God!”
40Then Elijah commanded them, “Grab the prophets of Baal. Don’t let a single one of them get away!” So they grabbed them. Elijah had them brought down to the Kishon Valley. There he had them put to death.
41Elijah said to Ahab, “Go. Eat and drink. I can hear the sound of a heavy rain.” 42So Ahab went off to eat and drink. But Elijah climbed to the top of Mount Carmel. He bent down toward the ground. Then he put his face between his knees.
43“Go and look toward the sea,” he told his servant. So he went up and looked.
“I don’t see anything there,” he said.
Seven times Elijah said, “Go back.”
44The seventh time the servant said, “I see a cloud. It’s as small as a man’s hand. It’s coming up over the sea.”
Elijah said, “Go to Ahab. Tell him, ‘Tie your chariot to your horse. Go down to Jezreel before the rain stops you.’ ”
45Black clouds filled the sky. The wind came up, and a heavy rain began to fall. Ahab rode off to Jezreel. 46The power of the Lord came on Elijah. He tucked his coat into his belt. And he ran ahead of Ahab all the way to Jezreel.
Сусрет Илије и Ахава
1После много дана, дође реч Господња Илији, у трећој години: „Иди и покажи се Ахаву, а ја ћу послати кишу на земљу.“ 2Тако Илија оде у сусрет Ахаву.
А у Самарији је владала љута глад. 3Ахав позва Авдију, управитеља двора. Авдија се веома бојао Господа. 4Кад је Језавеља убијала пророке Господње, Авдија је узео стотину пророка и сакрио их. Педесет их је сакрио у једну пећину и хранио их хлебом и водом. 5Ахав рече Авдији: „Обиђи земљу и све изворе воде и све потоке; можда ћемо наћи какву траву да одржимо у животу коње и мазге, да нам не изгине стока.“ 6Поделили су између себе земљу, где ће који проћи; Ахав је кренуо једним путем, а Авдија је отишао другим путем.
7Док је Авдија ишао путем, Илија му изађе у сусрет. Препознавши га, Авдија паде ничице и рече: „Јеси ли то ти, господару Илија?“
8Он му одговори: „Ја сам. Иди и реци своме господару: ’Илија је овде.’“
9Авдија рече на то: „Какав сам грех учинио те дајеш свога слугу у руке Ахавове, да ме убије? 10Живога ми Господа, Бога твога, нема народа ни царства где мој господар није послао да те траже. Кад би рекли: ’Нема га овде’, он би натерао то царство или народ да се закуну да те нису нашли. 11А ти ми сад кажеш: ’Иди и реци своме господару да је Илија овде.’ 12Кад ја одем од тебе, Дух Господњи ће те однети ни сам не знам где. Међутим, кад ја будем дошао да то јавим Ахаву, а он те не нађе, он ће ме убити! А твој слуга се боји Господа од своје младости. 13Зар није било јављено моме господару шта сам урадио кад је Језавеља убијала пророке Господње? Ја сам сакрио стотину пророка Господњих, по педесет у једну пећину и хранио их хлебом и водом. 14А ти ми сад кажеш: ’Иди и реци своме господару да је Илија овде.’ Па, он ће ме убити!“
15Илија рече: „Живога ми Господа над војскама, коме служим, данас ћу се показати пред њим.“
Илија на гори Кармил
16Авдија оде да се сретне с Ахавом, и пошто му је јавио, Ахав оде да се сретне са Илијом. 17Кад је угледао Илију, Ахав му рече: „Јеси ли ти онај што доводи невољу на Израиља?“
18Илија одговори: „Нисам ја тај што је довео невољу на Израиља; то си ти и дом твога оца. Ви сте напустили Господње заповести и отишли за Валима. 19А сада ми сабери сав Израиљ на гори Кармил и четири стотине педесет Валових пророка, и четири стотине Аштартиних пророка, који једу за Језавељиним столом.“
20Ахав посла по сав Израиљ и сабра пророке на гору Кармил. 21Тада Илија приступи свем народу и рече: „Докле ћете храмати на обе ноге? Ако је Господ Бог, следите њега, а ако је то Вал, следите њега.“
Народ му није одговорио ни речи.
22Тада Илија рече народу: „Само сам ја остао од пророка Господњих, док је Валових пророка четири стотине педесет. 23Нека нам се дају два јунца; нека они изаберу себи једног јунца, па нека га расеку на делове и положе га на дрва, али нека не подмећу ватру. Ја ћу урадити исто са другим јунцем и положити га на дрва. Ватру нећу подметати. 24Ви онда призовите име свога бога а ја ћу призвати име Господње. Онај бог који се одазове ватром, тај је Бог.“
Сав народ одговори: „Предлог је добар.“
25Илија рече Валовим пророцима: „Изаберите себи једног јунца и припремите га најпре, јер вас је више. Затим призовите име свога бога, али не подмећите ватру.“ 26Они узму јунца који им је дан и припреме га.
Затим су призивали име Валово од јутра до поднева, говорећи: „О, Вале, одговори нам!“ Али није било ни гласа, ни одговора. Онда су играли око жртвеника који је био направљен.
27Кад је дошло подне, Илија им се подсмехну и рече: „Вичите гласније, јер он је бог! Можда се замислио, или је заузет; можда је отпутовао, или спава, па га треба пробудити.“ 28Тада су почели још гласније да вичу и да се парају ножевима и шилима по свом обичају, док их није облила крв. 29Кад је прошло подне, они стадоше да пророкују док није дошло време да се принесе жртва. Али није било ни гласа, ни одговора, нити знака живота.
30Илија рече свем народу: „Приступите к мени.“ Кад је сав народ приступио к њему, он је поправио Господњи жртвеник, који је био порушен. 31Илија је узео дванаест каменова, према броју племена синова Јаковљевих, коме је дошла реч Господња: „Твоје име ће бити Израиљ.“ 32Од тог камења је подигао жртвеник у име Господње, а око жртвеника је ископао јарак толико широк, да би се у њему могле засејати две мере18,32 Око 15 kg. жита. 33Затим је поређао дрва, исекао вола на комаде, и положио га на дрва.
34Тада је рекао: „Напуните четири крчага водом и излијте је на жртву свеспалницу и на дрва. Урадите то још једном“ – рече. И опет рече: „Учините то и по трећи пут“; и учинише тако и трећи пут. 35Вода је потекла око жртвеника и испунила јарак.
36Кад је дошло време да се принесе жртва, пророк Илија приступи и рече: „Господе, Боже Аврахамов, Исаков и Израиљев, нека се данас зна да си ти Бог у Израиљу, а да сам ја твој слуга, и да сам по твојој речи учинио све ове ствари. 37Услиши ме, Господе! Услиши ме, да би овај народ знао да си ти Господе Бог, и да ћеш ти обратити њихова срца.“
38Тада се сручи огањ Господњи и прогута и жртву свеспалницу, и дрва, и камење, и земљу, и исуши воду у јарку.
39Кад сав народ то виде, паде ничице и рече: „Господ је Бог! Господ је Бог!“
40Тада им Илија рече: „Похватајте Валове пророке; нека ниједан не умакне.“ Они су их похватали и довели Илији код потока Кисона, и тамо их је поклао.
Свршетак суше
41Илија рече Ахаву: „Иди, једи и пиј, јер се чује звук великог пљуска.“ 42Ахав је отишао да једе и пије, а Илија је отишао на врх Кармила. Ту је клекнуо на земљу и положио главу међу колена. 43Потом је рекао своме слузи: „Устани и погледај према мору.“
Он погледа и рече: „Нема ничега.“
Илија је седам пута рекао: „Врати се.“
44Седмог пута је слуга рекао: „Ено, од мора се диже мали облак, као људски длан.“
Илија рече: „Иди и реци Ахаву: ’Упрегни своје кочије и сиђи да те не ухвати пљусак.’“
45Небо се намах смрачи од облака и ветра, и спусти се велики пљусак. Ахав се попне у своје кочије и оде у Језраел. 46А рука Господња дође на Илију; он се опаса и отрча пред Ахавом све до Језраела.
